BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM: Dijalog Beograda i Prištine mora da se nastavi i čak ubrza (FOTO)

Dijalog Beograda i Prištine mora da se nastavi i čak ubrza, jer je ovako nalik na brod s mnogo rupa i ako se zaustavi potonuće i zato treba da nastavimo da se krećemo, ocenjeno je večeras na Beogradskom bezbednosnom forumu.

Preporučujemo

Edi Rama doputovao u Beograd, Dačić ga dočekao na aerodromu (FOTO)

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pristupnim pregovorima sa EU Tanja Miščević ocenila je večeras da je nastavak dijaloga Beograda i Prištine od krucijalnog značaja, ali da Beograd i Priština imaju različit pristup po pitanju šta je to o čemu treba razgovarati.

Ona je na večernjem panelu BSF rekla da je njen utisak da su shvatanja dijaloga različita, jer Beograd, kada razgovara o normalizaciji odnosa, želi da razgovara o onim stvarima koje bi poboljšale položaj svih građana, bez obzira na nacionalnost, na Kosovu, dok Priština misli da treba da se priča o statusu.

- Ne razgovaramo o istim stvarima - konstatovala je Miščević dodajući da je podrška EU potrebna kako bi se pronašlo zajedničko shvatanje koje su teme o kojima treba razgovarati.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ona je navela da je, kada je Beograd započeo skrining za poglavlje 35, jedna obaveza bila da se navedu koje sledeće teme dijaloga treba da budu.

- Mi smo veoma ozbiljno radili na tome i jasno stavili do znanja da je vreme da se razgovara o imovini. Nije logično da se započnu razgovori o telekomunikaciji bez razgovora o imovini, jer se oni ne mogu završiti bez rešenja za imovinu - objasnila je Miščević.

SRBIJA IMA PRIJATELJE: Članovi Evropskog parlamenta zadovoljni sprovođenjem reformi u Srbiji

Ona je istakla da je imovina važna evropska vrednost, ali da Priština nije pristala na raspravu o tome, već je želela o svemu drugom da razgovara, pa tek onda o imovini.

Miščević je izrazila uverenje da se razgovori moraju nastaviti. Takođe je kazala da Srbija put ka članstvu u EU vidi kao mogućnost za sprovođenje internih reformi.

- Za nas nije samo EU cilj, već put ka dostizanju stabilne demokratije. O tome postoji razumevanje u društvu - podvukla je ona.

Miščević, podsetivši da je pozvana da predvodi pristupne pregovore zato što je pratila pregovore drugih zemalja, primetila je da se nijedna zemlja nije suočila sa Poglavljem 35.

Foto: Tanjug/AP

- Ponekad sam frustrirana jer ne razumem koji su novi koraci, jer ne postoji ranije iskustvo - kazala je ona.

Prema njenim rečima, niko ne zna tačne kriterijume kako će Srbija biti ocenjena za rad na dijalogu ili da li bi druga strana mogla, svojim delovanjem, da ugrozi poziciju Srbije.

Takođe je podvukla da pregovori Srbije sa EU predstavljaju više od reformskih procesa, i da se ne radi samo o Kosovu.

- Otvaranje poglavlja 23 i 24 je od ekstremnog značaja za Srbiju. Implemtacija akcionih planova za ova dva poglavlja je bitno jer je naš posao uspostavljanje vladavine prava - objasnila je ona.

Izvršni direktor kosovske Balkan grupe Naim Rašiti smatra da je posle početka dijaloga Beograda i Prištine 2011, a zatim potpisivanja prvog sporazuma 2013, komunikacija između vlada zapela i da je zato potrebno da se, osim na tom nivou, razgovor vodi i na nivou kosovskog i srpskog društva.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kako je ocenio dijalog treba da se ubrza, jer je on nalik na brod s mnogo rupa - Ako se zaustavi potonuće, i zato treba da nastavimo da se krećemo.

Rašiti je ocenio da su tvrdnje da je dijalog Beograda i Prištine u korist građana, zapravo istrošene, i da to vlade moraju da poprave.

- Moramo da vidimo šta traži Brisel. Treba da tražimo od Nemačke, Austrije i ostalih zemalja da pomognu EEAS - rekao je Rašiti.

Kako je konstatovao, dijalog o normalizaciji ne može da se vodi narednih 15 godina, već treba da se odrede rokovi kada će se implementirati dogovoreno kako bi se razgovor što pre okončao.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Kako sada stvari stoje, konstantni pregovori o energetici i telekomunikacijama iscrpljuju. Građani imaju utisak da je to zbog političkih elita koje građanima govore jednu priču, a da zatim drugu priču govore kada su u Berlinu ili Beču i ostalim gradovima - rekao je Rašiti.

Narodna poslanica u Skupštini Srbije Gordana Čomić podseća da je ideja Briselskog sporazuma bila da građani počnu bolje da žive, ali da to nije tako jer se dijalog Beograda i Prištine interpretira na različite načine, u zavisnosti da li govore srpske ili kosovske vlasti.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ona je dodala da je potrebno da bude više objašnjenja zašto je dijalog dobar, da se građanima ne uskraćuju informacije, jer žitelji obe strane ne osećaju da se kreću napred i da razgovori srpskih i kosovskih predstavnika doprinose boljem životu.

Čomić je konstatovala da je društvo nesrećno i frustrirano jer im nisu ispunjena očekivanja niti vide kako će to biti, naglasivši da nesrećno društvo ne može biti motor promena.

Ona je dodala da ne postoji volja da se zaista reše pitanja koja koče proces normalizacije, i dodala da bi prvo trebalo iz jednačine prvo ukloniti one koji kvare proces, poput članova organizovanog kriminala, onih koji bi, normalizacijom odnosa, izgubili novac ili glasače...

Počasni generalni direktor Evropske komisije Pjer Mirel istakao je da normalizacija odnosa između Beograda i Prištine jeste važan uslov za prijem u punopravno članstvo Srbije u EU, ali je podvukao da je to važno i kako bi se obezbedio fer tretman za Srbe na Kosovu, kao i za Kosovo, da bi jednog dana dobilo međunarodno priznanje koje još nema i kako bi moglo da zaista postane nezavisna država.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

On je istakao da put ka članstvu u EU ne znači samo prevazilaženje bilateralnih izazova, već da je to politički izbor i izbor identiteta.

Mirel je dodao i da svaka jednostrana odluka, mimo dijaloga Beograda i Prištine, može samo da naškodi tom procesu, da proizvede još frustracija, poveća uticaj nacionalističke politike i oteža nalaženje rešenja.

On se saglasio sa prethodnim govornicima da je vreme da se pređe sa dijaloga na nivou vlada, na širi dijalog, na parlamente, poslovnu zajednicu, građansko društvo.

Evropa treba, kako smatra Mirel, da pomogne dolazak investitora na Kosovo, kao i da se napravi neka vrsta Maršalovog plana, da se obezbedi novac i za Kosovo i Srbiju, kako bi pomoglo razvoju tog dela.

(Telegraf.rs / Tanjug)