MARKO ĐURIĆ: Tema razgovora u Briselu pitanje imovine na KiM i pokušaj Prištine da prisluškuje telefone građana Srbije

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić izjavio je sinoć da pitanje uzurpirane srpske imovine na Kosovu i Metohiji mora da bude tema razgovora u Briselu i da misli da postoji podrška u centrima odlučivanja da se to dogodi, on je dodao da su predstavnici kosovskih Albanaca  neuspešno pokušali da izdejstvuju pristup sistemu "Telekoma Srbija", što bi im omogućilo da prisluškuju telefone građana širom Srbije.

Preporučujemo

NAKON 20 SATI PREGOVORA: Beograd i Priština bez dogovora o telekomunikacijama!

Pitanje imovine mora da bude tema razgovora u Briselu, rekao je Ðurić i istakao da predstavnici zvaničnog Beograda neprekidno insistiraju na toj temi, te da nije bilo sastanka na kojem zvaničnicma EU nisu preneli očekivanja u vezi sa pitanjem srpske imovine na KiM.

- Koliko god Priština želela da izbegne razgovore o imovini, ja sam spreman da se opkladim da će biti naterani da u jednom trenutku sednu za sto i razgovaraju o imovini. Za tim stolom nas čeka ogroman broj predmeta koji se tiču otuđenih stanova - preko 40.000 stanova i velikog broja kuća - rekao je Ðurić.

On je na TV "Most" iz Zvečana rekao da se 25 odsto teritorije Kosova i Metohije katastarski nalazi u privatnom vlasništvu građana srpske nacionalnosti i da tu ne računa društvena preduzeća, firme i imovinu SPC.

Direktor Kancelarije za KiM je istakao da dok god se na čelu Vlade Srbije nalazi Aleksandar Vučić i dok bude vođena sadašnja politika, da je sasvim sigurno da će Kosovo i Metohija ostati visoko na lestvici ulaganja i podrške.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Neće biti smanjenja pomoći, ukidanja institucija i slično, naprotiv, može biti samo napora da u granicama relativno skrominih snaga Srbije, unapredimo situaciju i unapredimo položaj naših ljudi ovde, istakao je Ðurić.

- Borba za očuvanje srpske kulturne baštine na KiM je pođednako važna koliko i borba za naš fizički opstanak na ovim prostorima. Mi smo sprečvanjem ulaska Kosova u Unesko dobili jednu rundu, međutim, borbu moramo nastaviti - kazao je Ðurić.

On je najavio da će u Parizu u Srpskom kulturnom centru u septembru biti organizovana izložba srpskog kulturtnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na KiM, u svetlu protivljenju otimanja dela teritorije Srbije i sa željom da se donosiocima odluka pokažu neki od najimpresivnijih tragova srpske kuture na KiM.

Đurić u Briselu: Maratonski do pozitivnih interesa Beograda

Ðurić je govorio i o početku radova na glavnom ibarskom mostu u Kosovskoj Mitrovici, istakavši da misli da je situacija iz prethodnih godina bila nedovoljno izvesna, nedovoljno dugoročno pouzdana i stabilna.

Podsetio je na jul 2014. kada je preko noći iz, kako je naveo, ko zna kojih razloga, skinuta barikada sa mosta u Kosovskoj Mitrovici, naglasivši "da je to tada urađeno bez naše volje i saglasnoti" i da je nakon toga postavljen "Park mira".

- Sada je ideja, da se ne bi strepelo da će neko preko noći da upadne u Severnu Mitrovicu, ulica Kralja Petra će da se zatvori za saobraćaj i da se pretvori u jednu savremenu pešačku zonu, poput Knez Mihajlove u Beogradu, koja će u donjem delu ulice da bude izdignuta i nivelisana u odnosu na raskrsnicu ispred mosta, tako da će imati više od jednog metra visine i bukvalno će da bude zatvaranje bilo kakvog prilaza iz pravca južne Mitrovice - rekao je Ðurić.

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu

Sa druge strane, sa mosta će moći da se skrene u Bošnjačku mahalu i prema Suvom Dolu, na mostu će se sa severne strane nalaziti, vrlo važno, stalni punkt Kfora, rekao je Ðurić.

- Kakva je to pobeda Albanaca ako imate statični punkt Kfora, policije i pešačku zonu i niko više neće moći da strepi da će neko preko noći ukloniti barikadu i da će se desiti ne znam ni ja šta - rekao je Ðurić.

- Od svih mogućih rešenja za glavni most u Kosovskoj Mitrvici u ovom trenutku, mislim da je ovo rešenje nešto što garantuje najviše očuvanje naših interesa - kazao je Ðurić, zaključivši da pitanje mosta, iako u boljim situacijama od današnje, niko nije rešio u proteklih 16 godina.

Foto: Tanjug/Boki

Ðurić je na TV "Most" u Zvečanu rekao da zahtev Albanaca da imaju pristup "Telekomu Srbija" nije prošao i da je u vezi sa tim stav Srbije naišao na razumevanje posrednika u razgovorima.

- Oni su tražili pristup sistemu ''Telekoma Srbija'', nešto što bi omogućilo da se ugrozi bezbednost, da mogu da prisluškuju naše telefone na legalan način. Ja ne sumnjam da postoje oni koji nelegalno pokušavaju da prisluškuju telefone građana na ovom području, pošto znamo da ovde deluju različite bezbednosne i parabezbednosne strukture. Želeli su to da obezbede, ne samo za Kosmet, nego i za centralnu Srbiju - naglasio je Ðurić.

Naravno tako nešto nije bilo moguće ni razmatrati, kazao je direktor Vladine Kancelarije za KiM, podsetivši da su Albanci na poslednjoj rundi razgovora o telekomunikacijama želeli da imovinu "Telekoma Srbija" prepišu na kosovskog telekomunikacionog operatera "i nama rentiraju našu opremu".

Đurić: Prvi masovniji povratak Srba na KiM do kraja mandata vlade

Na taj način, rekao je Ðurić, Albanci su želeli da naprave presedan i tako nešto kasnije kopiraju na Trepču, Brezovicu i druga srpska dobra koja žele da prisvoje.

Kazao je da ipak postoji dosta toga oko čega su približeni stavovi Beograda i Prištine o telekomunikacijama, navodeći u tom pravcu da će "Telekom Srbija" biti registrovan za celu teritoriju KiM.

Takođe, kazao je Ðurić, tarife će ostati iste i u budućnosti se neće koristiti neki posebni pozivni brojevi za komunikaciju sa drugim delovima Srbije i slično, dakle numeracija ostaje i u budućnosti ista, o čemu su, kako je naveo, rešenja pronašli eksperti.

(Telegraf.rs/Tanjug)