TRI DEDUŠKE U SKUPŠTINI: Zaharije savremenik TV-a, Krka i Mićun pratili Montevideo uživo!

U novom sazivu srpskog Parlamenta, koji bi sutra trebao da bude formiran, po svemu sudeći sedeće trojica najstarijih srpskih poslanika svih vremena. To su Zaharije Trnavčević (86), poslanik koalicije okupljene oko LDP-a, Jovan Krkobabić(82), lider PUPS-a, i Dragoljub Mićunović (82), poslanik iz redova Demokratske stranke. Ovi doajeni srpskog parlamentarizma, zajedno imaju, ni manje ni više, čak 250 godina života.

Najstariji poslanik u budućem sazivu skupštine je predstavnik koalicije Preokret, Zaharije Trnavčević, koji je rođen u Šapcu 2. januara 1926 godine. Osim politike, bavio se novinarstvom,  publicistikom i književnošću. Pre sadašnjeg mandata , bio je narodni poslanik,od 2004. godine, a danas je predsednik stranke Bogata Srbija.  Započeo je novinarsku karijeru u listu "Zadruga" 1. decembra 1948. godine. Godine 1964. počeo je radi na RTS-u, gde je ubrzo zatim počeo da vodi i "Dnevnik". Vodio je čuvenu poljoprivrednu emisiju "Znanje imanje" koja je kasnije prerasla u "Znanje na poklon" na televiziji "B92".

Inače, Trnavčević je rođen u Kraljevini  Srba, Hrvata i Slovenaca, a njome je vladao kralj Aleksandar Karađorđević “Ujedinitelj”.  Beograd je imao nešto više od 200.000 stanovnika, a pijaca "Bajloni" još nije bila otvorena. Otvorena je tek naredne godine.  Omiljena zabava, u to vreme, bili su bioskopi. Pre filmova, koji su bili veoma popularni,  emitovala se reklama za kaladont. Ona je sačuvana na društvenoj mreži "Jutjub", a pošto u kadrovima sadrži izgled srpske prestonice, ovo je idealna prilika da se zaviri u vreme kada je rođen najstariji srpski aktivni političar:

Te daleke 1926. godine, engleski pronalazač Džon Logi Berd je u Londonu prvi put javno prikazao televiziju, do tada potpuno nepoznatu stvar, a izveden je i neuspeli atentat na italijanskog diktatora Musolinija.

Drugi po starešinstvu je Jovan Krkobabić, koji je  rođen 27. februara 1930. godine u u Koljanima kod Sinja. Lider je  Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Njegova partija je u koaliciji sa SPS-om i Jedinstvenom Srbijom na parlamentarnim izborima u maju 2008. godine ušla u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa 20 osvojenih mandata. U budućim pregovorima oko formiranja Vlade Srbije, glasovi njegovih poslanika mogu biti presudni kod sastavljanja poslaničke većine od 126 poslanika.

Treći na listi najstarijih poslanika je Dragoljub Mićunović, takođe  je rođen 1930. godine, ali nekoliko meseci kasnije, 14. jula. Svoje prve korake je započeo u Toplici na jugu Srbije, a rano detinjstvo proveo je u Skoplju gde mu je otac službovao. Nakon fašističke okupacije 1941. njegova porodica je zajedno sa ostalim srpskim porodicama proterana u Srbiju. Jedan je od osnivača Demokratske stranke . U više mandata poslanik je ove partije u skupštini Srbije. Predsednik je Političkog saveta Demokratske stranke, kao i član Predsedništva i Glavnog odbora DS. Na XIV Skupštini DS održanoj 18. decembra 2010. ponovo je izabran za predsednika Političkog saveta DS-a.

U godini kada su rođeni Krkobabić i Mićunović, država je promenila naziv, pa se zvala Kraljevina Jugoslavija. U toj godini je odigrano i  prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu, u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja, gde je naša reprezentacija osvojila četvrto mesto, a Dragan Bjelogrlić je o tom događaju nakon 80 godina snimio poznati film.

U političkom životu su zabeleženi prvi primeri antikampanje kao vid političkog razračunavanja protivnika, a omiljene uvrede iz tog vremena su: „stara krvopija“, „ratni zabušant“ i „zaštitnik kokošara“.

Zavod za izradu novčanica Kraljevine Jugoslavije je 1930. godine počeo sa radom i uveo proizvodnju papirnog novca, a majstori su počeli da grade Zemunski most preko reke Save. Prvi naziv je dat po imenu kafane koju su njegovi neimari redovno posećivali. Taj most će tokom izgradnje još tri puta menjati ime, da bi se na kraju ustalio kao - Brankov.  Zabeležen je i poslednji smrtni slučaj na ovim prostorima od zarazne bolesti "Variola vera" pre velike epidemije koja je usledila 42 godine kasnije i koja je ekranizovana kultnim filmom Gorana Markovića. Te godine je i osnovan klub ljubitelja crtanih filmova Volta Diznija u Beogradu, pa su u tu čast priređivani maskenbali.

Iako je prošlo dosta vremena od njihovog rođenja, a građani Srbije ih od milošte nazivaju "Topalovićima", pred ovim poslanicima je dug i zahtevan mandat.  Treba pod hitno rešiti problem podivljalog kursa, daljih evrointegracija, ogromne stope nezaposlenosti, problema Kosova i Metohije, kao i novih stranih investicija. Videćemo da li će njihovo iskustvo koristiti u rešavanju pobrojanih problema. Zdravstvenih problema, verujemo, neće imati.

(I. M.)