RADOVAN KARADŽIĆ U SRBIJI? Traži da ga puste na privremenu slobodu

Prvi predsednik Republike Srpske, koga je Haški tribunal osudio na kaznu od 40 godina zatvora, Radovan Karadžić, mogao bi uskoro da se nađe na privremenoj slobodi jer je zatražio dozvolu da poseti grob svog mlađeg brata Ivana, kojem će početkom juna biti četrdesetodnevni pomen.

Preporučujemo

Njegov advokat Goran Petronijević kaže da su se ispunili svi uslovi za njegov dolazak i da su srpske vlasti obezbedile sve garancije.

- Takva mogućnost predviđena je i u pravilima Haškog tribunala. Postoji zakonska mogućnost radi obavljanja važnih porodičnih poslova da se Radovan kraće vreme pusti da boravi kod svoje porodice. U ovom slučaju, reč je o četrdesetodnevnom pomenu njegovom mlađem bratu - rekao je Petronijević za Kurir.

Petronijević se nada da će Haški tribunal pozitivno reagovati o Karadžićevoj molbi.

- Ukoliko Tribunal pozitivno odluči, propisaće uslove pod kojima će se odvijati Radovanov boravak. Mi smo spremni, Radovan je spreman, kao i vlada Srbije, koja je spremna da sprovede i ispuni sve uslove Haga. Ostaje još samo da tribunal donese odluku, koju očekujemo najkasnije do utorka jer je parastos početkom juna. Radovan je, prema svim pravilima Tribunala, ispunio sve uslove za to. Međutim, niko ne garantuje da će sudsko veće doneti pozitivnu odluku - istakao je on.

Foto: Tanjug/AP

Advokat Radovana Karadžića je rekao da su sudu u Hagu upućene dve molbe za njegovo privremeno puštanje.

- Jedna se odnosi na privremeno puštanje na slobodu do okončanja drugostepenog postupka, o čemu se sada ne odlučuje. Sada je reč o drugom zahtevu, odnosno o privremenom boravku na slobodi u trajanju od sedam dana zbog porodične tragedije.

Takođe, i Republika Srpska je poslala dokumente u Hag koja garantuju povratak Karadžića ako mu se dozvoli da poseti domovinu.

Podsetimo, Ivan Karadžić je preminuo 26. aprila u Obrenovcu, nepunih mesec dana otkako je Radovan osuđen na 40 godina zatvora i proglašen krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

(Telegraf.rs)