AMBASADOR ŠVAJCARSKE O DUALNOM OBRAZOVANJU: Srbi, morate da se promenite!

Srbija je bila bitno drugačija zemlja kad je Žan Danijel Ruh, ambasador Švajcarske u Srbiji, preuzeo tu funkciju 2012. godine. Četiri godine kasnije, pred odlazak iz naše zemlje, Ruh za Telegraf govori o tome kako su se menjali odnosi Švajcarske i Srbije, šta je učinjeno da bi se oni poboljšali, i o svojoj viziji budućnosti naše države.

Ambasadore, odlazite iz Srbije uskoro, posle 4 godine na ovoj bitnoj poziciji. Kad sad pogledate unazad, šta ste uradili?

Preporučujemo

Ono što smo pokušali da uradimo su tri stvari. Prvo je bilo da pokušamo da promenimo percepciju Srbije, u Švajcarskoj i ostatku sveta uopšte, i da je načinimo objektivnijom, da je približimo realnosti. Radili smo sa medijima, sa medijima u Švajcarskoj i, iskreno, mislim da smo uspeli nešto da uradimo. Mislim da je Srbija sad na mapi označena kao "kul" mesto na koje se može doći na vikend, ali i kao dobro mesto za investiranje. Na mapi je i kao kulturni čvor, centar. Druga stvar koju smo pokušali da poguramo je, očigledno, ekonomija. Na jednoj strani, razvijanjem bilateralnih ekonomskih odnosa Švajcarske i Srbije, ali i pokušavajući da poboljšamo osnovne uslove za biznis ovde, na drugoj strani. Ovo je proces koji traje. Ali ako pogledate ekonomske podatke, kako one koji se tiču bilateralnih ekonomskih odnosa, tako i one koji se tiču ekonomije Srbije uopšte, vidi se da je mnogo toga urađeno u poslednje tri ili četiri godine. Stvorili smo švajcarsko-srpsku privrednu komoru, bilo je mnogo bilateralnih poseta, sa fokusom na ekonomiju. Da podsetim i na posetu premijera Vučića Švajcarskoj prošlog juna, gde će opet ići u junu ove godine. U oktobru prošle godine je u Srbiji bio naš potpredsednik i ministar ekonomije, i sve ovo predstavlja jaku volju da se pojačaju naši bilateralni ekonomski odnosi. Konačno, treći prioritet kojim smo se bavili je kultura. Pokušali smo ne samo da proširimo kulturne veze između Švajcarske i Srbije, već i da podstaknemo kulturu u Srbiji. I tu smo, mislim, isto uspeli da postignemo pozitivne rezultate. Možda malo žalim što nismo imali još novca za podršku lokalnim umetnicima. Imali smo nešto novca, napravljen je fond za kulturu pri ambasadi koji su punili sponzori. Voleo bih da je on veći, ali ovo je samo prva godina, početak, i mislim da samo kroz ovaj fond uspeli da pomognemo lokalnim umetnicima, organizujemo izložbe, što je po meni veoma ohrabrujuće za ove mlade, talentovane ljude.

Foto: Milena Đorđević

Da li fond ostaje, kad vi odete?

To naravno zavisi od mog naslednika, ali on je veoma privržen umetnosti, pa mislim da će nastaviti da ga podržava. Moram da kažem i da je 26. maja otvaranje nove izložbe ovde u rezidenciji, godinu dana posle otvaranja prve izložbe dvoje mladih umetnika iz Novog Sada. Ove godine imamo četvoro umetnika koji izlažu svoje radove. Raznovrsnije je nego prošle godine. Imamo slike, video instalacije... Troje umetnika su iz Beograda, neki su već izlagali u inostranstvu, a jedan od njih je iz Bosne. Tako da ćemo imati raznovrsniji uvid u ono što se dešava u savremenom stvaranju u ovom delu sveta.

Mnogi analitičari smatraju da Srbija, posle dužeg vremena, ponovo zauzima mesto u svetskom poretku koje joj pripada, posle katastrofe devedesetih. Šta se desilo u poslednjih tri ili četri godine, pa se sve promenilo? Ekonomski, stvari izgledaju bolje, a i politički, Srbija se vratila u svet, da to tako kažemo. Šta se desilo u poslednjih nekoliko godina?

Mislim da, zbog međunarodne situacije, postoji jak interes da Srbija bude stub stabilnosti. A kad kažem, "zbog evolucije međunarodne politike", mislim na ono što se desilo između Istoka i Zapada, u Ukrajini, i posle Ukrajine. Takođe, tu je i migrantska kriza. Srbija je bila direktno pogođena migrantskom krizom, i s njom se izborila na veoma pristojan način. Kroz Srbiju je zvanično prošlo oko 600.000, a nezvanično možda i milion migranata u prošloj godini. Bilo je potrebno imati, jaku, dobro vođenu i organizovanu Srbiju koja bi mogla da organizuje toliki priliv ljudi. Srbija je u tome i uspela. Dalje, posle Ukrajine, Srbija je preuzela predsedavanje OEBS-om, za šta je takođe potrebno mnogo umeća. Naravno, nikome nije potrebna nestabilnost u Evropi, potreban nam je stabilan Balkan, a Srbija je bila priznata kao stub stabilnosti. I ova vlada je priznata kao vlada koja radi na promovisanju Srbije i regiona kao sigurnog dela stabilne Evrope.

Foto: Milena Đorđević

Kad je premijer Vučić posetio Švajcarsku, prošle godine, on se iz prve ruke upoznao sa sistemom obrazovanja u Švajcarskoj, i razgovarao je na tu temu. Sada se u Srbiji dosta priča o dualnom obrazovanju, kao što znate. Da li je ovo nešto što je u dobroj praksi mogao da vidi u Švajcarskoj?

Da, u velikoj meri. Jedan od ciljeva njegovog puta u Švajcarsku prošle godine bio je da se bolje upozna sa našim sistemom obrazovanja. Dozvolite mi da vas ukratko podsetim na ono što predstavlja naš sistem obrazovanja. U Švajcarskoj, samo 25 do 30 odsto dece upisuju srednju školu ili univerzitet. Što znači da oko dve trećine dece ulaze u sistem onoga što zovemo dualno obrazovanje, sistem u kojem se obično pridružuju kompaniji, u kojoj rade na određeno vreme, kao pripravnici, a sa kojom imaju ugovor i platu.

Foto: Milena Đorđević

Od kog uzrasta?

Od šesnaeste godine. I obično budu četiri dana u kompaniji, a jedan dan u tehničkoj školi. A onda, nakon tri godine, dobiju diplomu, kao mehaničari, kuvari... Na ovaj način, kad napunite 19 godina, vi u svojim rukama imate zanimanje. Možete da radite, imate diplomu, a znate šta znači raditi, znate kako je raditi u timu, imate radno iskustvo. Dakle, to nije samo teorija, nego praktično iskustvo. A onda, ako želite, možete da nastavite da radite, ali možete i da nastavite školovanje, u srednjoj tehničkoj školi, da tamo dobijete diplomu, a onda možete da idete i na fakultet, i da postanete inženjer. Imam sestrića koji je prošao kroz ovaj sistem, i sa 22 godine postao je inženjer precizne mehanike. I on sad zna sve. Jer ima teorijsko znanje, ali ima i praktično znanje. A te osobine su i te kako tražene. Premijer Vučić, dok je bio u poseti Švajcarskoj prošle godine, želeo je da poseti kompaniju koja obučava ove učenike. Odveli smo ga u kompaniju pored Ciriha, koja se bavi proizvodnjom metalnih okvira za prozore i vrata. A ovo je bila ista kompanija koju je Fransoa Oland posetio tri nedelje pre Vučića, i on je došao sa istim interesovanjem. Vučića su dočekala dva pripravnika od 17, 18 godina, koji su ga dočekali sa "dobro nam došli, gospodine premijeru"! To su bili Srbi rođeni u Švajcarskoj. Dvojica veoma uspešnih pripravnika. I predstavili su mu celu kompaniju, na srpskom. Onda je Vučić imao brifing o našem sistemu obrazovanja koji mu je držao Albanac rođen u Švajcarskoj. Tako da, vidite, ovo je istovremeno i ilustracija toga koliko je uspešna naša politika integrisanja ljudi iz ovog regiona.

Na kom jeziku je govorio Albanac?

Brifing je bio na engleskom.

Foto: Milena Đorđević

Kada je dualno obrazovanje postalo deo švajcarskog društva?

Ono je raslo zajedno sa Švajcarskom. Ovo je tradicija koja ide do srednjeg veka. Majstori su obučavali svoje zaposlene u svojoj radionici, imali su učenike, kalfe. I onda je, posle industrijalizacije, industrija preuzela taj sistem i počela da ga koristi. Dakle, to je bio pristup odozdo nagore. Nije se desilo tako što je neko u nekom ministarstvu rekao "o, hajde da sad uvedemo sistem dualnog obrazovanja!" Država se uključila kasnije, uspostavila neka pravila, i pomogla privatnim kompanijama da primene sistem. Dakle, ovo je ključ za primenu ovog sistema u Srbiji: Privatni sektor, privatne kompanije moraju da vide svoj interes od implementacije takvog sistema. A mislim da postoji interes za privatne kompanije, jer znam da se mnogi vlasnici žale da imaju problema da pronađu obučenu radnu snagu. Što je paradoks, kad se ima u vidu velika stopa nezaposlenosti među mladima. No mnogo mladih ovde je, mislim, prekvalifikovano, i to je jedan od velikih problema mladih u Srbiji: na jednoj strani su prekvalifikovani, na drugoj strani nemaju posao. I nisu zaintresovani da rade posao koji ne zadovoljava ono za šta oni misle da je njihov standard. Na drugoj strani, sa veoma formalnim i teoretskim obrazovanjem koje imaju ovde, ne bi ni bili sposobni da ispune zahteve tih poslova. Dakle, ono što mora da se uradi je da se hitno napravi inicijativa među mladim ljudima da se pridružuju kompanijama i da pokušaju da ispune zahteve koje tržište stavlja pred njih.

Foto: Milena Đorđević

Da pređemo na sledeće...

Moram još nešto da kažem u vezi sa ovim: Naučno je dokazano da su kompanije koje zapošljavaju veći broj mlađih ljudi, pripravnika, mnogo inovativnije i kompetitivnije. A kad se takmičite na globalnom tržištu, morate pokazati kapacitet, kad je reč o inovacijama, sve vreme. Povećavanjem broja mladih ljudi povećavate svoje šanse da budete inovativni i kompetitivni. Mislite na to kao na dobru investiciju.

A ko bi trebalo da preuzme inicijativu u ovom procesu?

U Švajcarskoj, ako imate kompaniju, možete očekivati da će vam se obratiti učenik: "Vi ste poznati kao dobra kompanija, bila bi mi čast kada bih mogao da učim posao kod vas?" Postoje sajtovi na kojima možete oglasiti da tražite pripravnike, i onda će vam se deca prijaviti. U stvari, mislim da smo prošle godine imali 18.000 ponuda za pripravnike za koje se niko nije javio. Dakle, mi imamo previše ponuda, a premalo zainteresovanih.

Da kažemo par reči o švajcarskim investitorima u Srbiji. Ima ih sve više i više...

Oko 200, u ovom trenutku...

Foto: Milena Đorđević

Poslednji put kad smo pričali, rekli ste da je pravna (ne)sigurnost veliki faktor, kad je reč o investitorima u Srbiji. Da li se nešto promenilo u poslednjih godinu dana?

Ne. Na nesreću, još uvek do nas dolaze priče o problemima sa pravnim sistemom. Ponekad su pravila zbunjujuća, ponekad se pravila ne primenjuju uniformno, ponekad sistem nije pouzdan i nema pravne solucije za teške situacije. Tako da mi zaista mislimo da bi hitno trebalo poraditi na reformi pravosudnog sistema. Zbog toga je otvaranje poglavlja 23 i 24 od velikog značaja, i kao signal investitorima, da postoji snažna volja da se reformiše pravosudni sistem. Dakle, da, još uvek čujemo neke zabrinjavajuće priče o pravnoj sigurnosti naših kompanija u Srbiji.

Osim toga, kako stoje švajcarske kompanije u Srbiji?

Pa, vidite, niko ne napušta Srbiju i mnogi dolaze. Vidim da neke od njih povećavaju broj zaposlenih i investicije. Oni koji su naročito srećni su oni u IT sektoru. To je možda zato jer je dobre stručnjake u IT sektoru ovde lakše naći nego stručnjake u proizvodnji, recimo. Ali vidim da je jedna naša kompanija koja je investirala prošle godine već utrostručila broj zaposlenih. Stanje je, dakle zadovoljavajuće, pogotovo u IT sektoru.

Foto: Milena Đorđević

Kakve su brojke za 2015. godinu? kad je reč o ekonomskim odnosima Švajcarske i Srbije?

Kad je reč o trgovini, obim se povećao za više od 22% u odnosu na prethodnu godinu, što je veoma dobro. Ovo je sada uporedivo sa našom trgovinom sa Hrvatskom, recimo. Dugo vremena Hrvatska je bila ispred Srbije, a sada smo došli na nivo od pre 2008., sa 348 miliona franaka. Kad je reč o investicijama, na devetom smo mestu u poslednjih 10 godina. U 2012., 2013. i 2014. uvek smo bili među 3 vodeće zemlje, po investicijama u Srbiju, na godišnjem nivou. Prošle godine bilo je malo manje, bili smo na 8. mestu, posle Rusije, a ispred Francuske, sa 80 miliona evra investicija. To nije tako loše. Mislim da je prošle godine došlo do porasta investicija iz drugih zemalja, kao što su Holandija, Belgija. Ne treba zaboraviti ni da je Holcim prodat, kao rezultat stapanja sa Lafaržom, koji je francuska kompanija, a ne švajcarska... Ali ovo će se verovatno promeniti, jer mislim da će sedište nove kompanije biti u Cirihu. I 80 miliona je prilično velika cifra. Moram da napomenem da zaista mnogo novca dolazi svake godine iz Švajcarske u Srbiju. Prema podacima Narodne Banke Srbije, novac koji iz Švajcarske dolazi u Srbiju čini oko 15 odsto ukupne količine novca koji dolazi iz inostranstva. Na prvom mestu je Nemačka, pa onda Švajcarska. A ta količina novca, prema proceni NBS je oko 430 miliona evra u 2015. godini! To je mnogo novca. Sve ovo ide od porodice u porodicu. Samo iz Švajcarske. A ukupna količina novca koja u Srbiju svake godine stigne iz inostranstva, od ljudi iz Srbije koji rade tamo, je oko 3 milijarde evra! Tako da, kad se uzme u obzir ovo i prosečna plata u Srbiji, postaje jasno kako mnogi ljudi ovde žive sasvim pristojnim životima.

Foto: Milena Đorđević

Ovo je zaista mnogo novca...

Da, u svakom smislu. Ali postoji nešto za čim žalim, u čemu nisam uspeo, a to je da motivišem dijasporu da jedan deo ovog novca kanališe ka investicionim fondovima. Jer ovih 430 miliona, to ide direktno u potrošnju, to se troši. Ovaj novac ne stvara nova radna mesta. Zamislite kad bi samo 10 odsto ovog novca otišlo u neki investicioni fond, koji bi podržao startup preduzeća. Tih 43 miliona evra, samo iz Švajcarske, je mnogo novca. A kad biste isto učinili sa svim novcem koji se pošalje u Srbiju, imali biste 300 miliona evra s kojima bi se podržale investicije. A znamo da je jedan od najvećih problema domaćih investitora ovde u Srbiji nemogućnost da dođu do kapitala. Ono što je potrebno je investicioni fond uz koji bi stajale velike međunarodne institucije, kojima se može verovati. Ljudi bi u takvu instituciju imali poverenje.

Švajcarska donira više od 75 miliona evra Srbiji, u periodu od 2014-2017. Kako se troši ovaj novac, jeste li zadovoljni?

Imamo oko 60 aktivnih projekata, u tri oblasti uglavnom. Jedna od oblasti je energetska efikasnost. Veoma smo aktivni u pomoći oko obnove velikih termoelektrana, među kojima je i "Nikola Tesla". Očigledno, ovo je veoma skup biznis. Ali, na sreću, u dobroj smo poziciji jer veliki deo vaše strujne mreže je kupljen od švajcarske kompanije za vreme Tita. Tako da je sad unapređujemo sa istom vrstom tehnologije, jer ova fabrika i dalje postoji. Druga oblast je je ekonomski razvoj, a treća oblast ono što mi zovemo "dobro upravljanje".  Na polju ekonomije, uz dualno obrazovanje, koje pokušavamo da pomognemo, ponosan sam na našu podršku Tehno-parku (Naučno tehnološki park). Uložili smo 900.000 CHF u stvaranje ovog Tehnoparka i, za mene, ovo je budućnost. Nešto što će pomoći da Srbija bude konkurentna na hi-tech tržištima. A još jedna stvar koja me čini srećnim je program ruralnog razvoja, nešto što smo pokrenuli ove godine. Pokušavamo da pomognemo malim proizvođačima, na lokalnom nivou, na primer onima koji proizvode kupine, maline... Verujem da postoji veliki potencijal u industriji hrane u Srbiji. Srbija može da proizvodi mnogo više hrane, boljeg kvaliteta. A kad kažem boljeg kvaliteta, mislim na organsku hranu. Postoji, istina je, oklevanje, u srpskoj javnosti, da se kupuje organsko. I još nema sertifikata za organske proizvode, još uvek nema etikete na kojoj piše "organsko", i na koju će ljudi reagovati "aha, ovo je organsko, ovo ću da kupim". Dalje, razvoj lokalne ekonomije u ruralnim oblastima je verovatno jedini način da se zaustavi "ruralni egzodus", iseljavanje ruralnog stanovništva iz sela u manje gradove, iz manjih gradova u veće gradove, iz većih gradova u inostranstvo. Dakle, održavanje aktivne ekonomije u ovim krajevima Srbije je jedan od načina da se uđe u koštac sa strašnim odlivom mozgova koji je jedan od najvećih izazova za srpsko društvo.

Foto: Milena Đorđević

Kao što znate, Srbija se trudi da bude neutralna usred svega što se dešava u Ukrajini, na Bliskom Istoku... Da li ona to dobro radi?

Tokom predsedavanja u OEBS, i to za vreme krize u Ukrajini, Srbiji je bilo potrebno mnogo umeća kako bi ostala neutralna. Ne možete predsedavati takvom organizacijom kao što je OEBS, a zauzimati nečiju stranu. Ja mislim da je Srbija odradila veoma dobar posao tokom predsedavanja OEBS-om. Ministarski samit u Beogradu je prošao izuzetno dobro, i svi hvale Srbiju za ono što je uradila. Da se vratimo na početak našeg razgovora, ako Srbija zauzima mesto koje joj pripada u međunarodnoj zajednici, a zauzima, to je delom i zbog načina na koji je predsedavala OEBS-om. Srbija je pokazala zrelost u vođenju bitne međunarodne institucije za vreme situacije koja nije bila laka.

Na kraju, jedna manje "ozbiljna" tema. Da li ste uspeli da pratite srpski sport za vreme boravka u našoj zemlji, kao na primer fudbal?

Pratio sam dosta tenis, ali moram da priznam da je bila razočaravajućih nekoliko godina. Osim kad su Federer i Vavrinka pobedili Srbiju u Novom Sadu. Kad je reč o fudbalu, da, pokušao sam jednom da odem na fudbalsku utakmicu. Srbija-Albanija. Ali nisam uspeo da uđem na stadion. Jer ispred mene i mog sina bilo je nekoliko stotina ovih... Kako ih nazvati... Ljudi sa kratkom kosom i velikim rukama, koji su vikali "Ubij Šiptara!" Oni su blokirali ulaz, vikali su, policija je morala svakog da proverava. Meč je već počeo, pa smo odlučili da ipak idemo kući i na televiziji gledamo utakmicu Švajcarska-San Marino. Bila je mnogo miroljubivija. Tako da sam propustio ovaj ludi momenat sa zastavom, dronom i svim tim. 

Pomenuli ste tenis, a niste Vavrinkinu pobedu nad Đokovićem prošle godine u finalu Rolan Garosa? Šta će se desiti ove godine?

Vavrinka nije dobro počeo sezonu. Nije dospeo daleko ni na jednom turniru, osim u Ženevi, ali Ženeva nije veliki turnir. Ali u tome je lepota sporta - ništa nije sigurno i možemo uvek da se nadamo da će ljudi koje volimo pobediti! 

(Igor Ćuzović)