Zašto Norveška podržava članstvo Srbije u EU, iako sama nije članica?

Kad se priča o odnosu Norveške i Srbije, često se postavlja ovo pitanje: "Zašto Norveška podržava članstvo Srbije u EU kada sama nije članica Unije?" Čest odgovor je: "Većina Norvežana je protiv članstva Norveške u EU, ali ne i protiv EU".

Preporučujemo

Nakon žestoke debate koja je trajala godinama, 25. septembra 1972. godine većina norveškog stanovništva je glasala protiv ulaska u EU. Njihovi južni susedi, Danci, glasali su za pridruženje. Tokom 1971. i 1972. godine, skoro sve političke stranke bile podeljene po pitanju članstva u EU, a dve vlade su podnele ostavku u vezi sa pregovorima sa Evropskom komisijom. Više od dve decenije kasnije, istorija se ponavlja. Norveški susedi, Švedska i Finska, glasale su za članstvo, ali tesna većina norveških birača ponovo izglasava “Ne” članstvu u Evropskoj uniji 28. novembra 1994. godine. Razlog tome je što je životni standard u Norveškoj oba puta bio viši nego u EU, a kada je reč spoljnoj politici i bezbednosti, Norveška je članica NATO i nije joj potreban druga vrsta bezbednosti. Većina zemalja je članica i EU i NATO tako da tu nema mnogo razlike.

Zašto onda Norveška podržava članstvo Srbije u EU kada su joj njeni građani dva puta rekli “ne”? Odgovor leži u mnogobrojnim stvarima koje povezuju Norvežane i EU. Naime, Norveška kultura i vrednosti su čvrsto ukorenjene u evropskoj tradiciji. Ekonomska saradnja, evropska pravila slobode kretanja, kao i politička istorija stvaraju veze između Norveške i zemalja članica EU, kao i ljudi koji žive širom Evrope.

Prvo, ekonomski gledano, Norveška je tesno povezana sa EU ​​preko Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru zahvaljujući čemu je Norveška deo ekonomske saradnje unutar EU u svim oblastima, osim poljoprivrede i ribarstva. EU je najveći trgovinski partner Norveške. U 2014, više od 73% ukupne norveške trgovine je bio sa EU. Iste godine, 11% od EU uvoza nafte i 32% od EU uvoza prirodnog gasa dolazi iz Norveške. Norveška je bila najveći izvoznik ribe u EU sa oko 20% od ukupnog uvoza ribe EU u 2014. 2013. godine, 48% investicija Penzionog fonda Vlade Norveške su bile u Evropi.

Drugo, najvažniji i najobimniji sporazum u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova je Šengenski sporazum. Norveška učestvuje u šengenskoj saradnji od 2001. godine i u potpunosti u skladu sa pravilima Šengena. Šengenska saradnja je važna jer omogućava slobodno kretanje ljudi u okviru EEA područja, približavajući Norvežane još više Evropi. Norvežaniima je dozvoljeno da se kreću gotovo isto toliko slobodno kao i građani zemalja članica EU, što je takođe od velikog značaja za svaku globalizovanu tržišnu privredu.

Treće, norveška spoljna politika je u velikoj meri zasnovana na istim vrednostima i prioritetima, kao i članice EU. Norveška i EU obično imaju vrlo slične stavove. Norveška sarađuje sa EU po velikom broju pitanja iz oblasti spoljne i bezbednosne politike. Nadalje, Norveška se svakodnevno konsultuje sa EU u cilju očuvanja zajedničkih stavova na polju spoljne i bezbednosne politike.

Ove veze i generalno dobro iskustvo Norveške sa EU i zemljama članicama znači da Norvežani podržavaju EU. Dok se solidna većina Norvežana i dalje protivi članstvu u EU, oni nisu protiv same EU. Zbog toga, Norveška veruje da brza integracija Srbije u EU je od izuzetnog značaja za mir, političku i socijalnu stabilnost, saradnju i ekonomski razvoj u regionu. Dok god Srbija bude delila iste vrednosti i strateške ciljeve kao zemlje članice EU, Norveška će nastaviti da podržava priključenje Srbije u EU.

(B. B.)