REAKCIJE NA PRESUDU RADOVANU KARADŽIĆU: Zvanični Zagreb pozdravio presudu, u BiH podeljene reakcije

Američki oficir cia je rekao da je Srebrenica iscenirana da je to laž zašto je Radovan osudjen

Radovan Karadžić, koliko znam nije srbin već crnogorac. treba reći bosanski Crnogorac sa Durmitora osuđen je na 40. godina zatvora. Ispade samo Srbi ubijali, a crnogorci se izvukoše. Vrlo interesantno.

Presuda je mala s obziroma na zločin i beznačajna jer nije ukinuta paratvorevina države u državi takozvana republika srpska.

Hrvati, uvek ista prica...sta oni ima da pozdravljaju...Da nista drugo ne spominjemo, dovoljno je reci samo Jasenovac...

" Zvanicni Zagreb je pozdravio , i ulazak Hitlerove soldateske , a " zvanicno " se od tada nije promenio .

Bolje grob nego rob.

ala likuju pokatoličeni srbi podrugljivo zvani hrvati potomci jasenovačkih čuvara koji su se hrabro borili protiv srpske dece i nejači i nadljudskim naporima hrabri hrvatski ratnici su uspeli da pokolju preko milion dece inejači

Nama neka sude lazni sudovi, a vama ce Bog da sudi....

Pa ko ce drugi da pozdravi osudu nego smrdljivi Hrvati. Bas me zabole sta takvi smradovi misle.

... Дознајемо од Италијана и ово: У селу, у своме дому остао је сам Милош Ћирковић, шумар од својих 38 година, у рату водич србских специјалаца, који је одлично познавао свако дрво, сваки крш. Остао да брани село. Шаљем оца Радомира Никчевића са једним младићем из куће Стошића да га поздрави и замоли у моје име да пређе са нама у Патријаршију. Отац Радомир га затиче наоружаног и обученог у војничку униформу. Не жели да је скине. Једини србски војник у униформи на Косову и Метохији послије повлачења јуна 1999. Отац Радомир му преноси поздрав и поруку. Моли га, куми Богом, убеђује упорно да крене са нама. Моли га и млади Стошић. А он ће, неземаљски одлучан и земаљски опор: „Ти ћути, да те не убијем! Срам вас било, сви сте ви издали!... Идите, ја остајем!...“ Последњи бранич Цркве и народа у овом погрому, спреман да погине „за краља и отачаство“, прича нам отац Радомир, по повратку. „Сва му је кућа изрешетана. Он забарикадиран у мртвом бетонском углу приземља, са гомилом муниције унаоколо. Ријешен да брани свој кућни праг до смрти. Захваљује на бризи и поздраву, али одлучно одбија да напусти свој дом, одрешито прекидајући свако даље наговарање…“ Потресен одлучношћу усамљеног ратника, отац Радомир га на растанку благосиља на последњи подвиг ријечима: „Добар си дио изабрао, Милоше срца обилићевског! Бог те благословио на добар подвиг, Милоше Ћирковићу!...“ Чуло се још раније да је око 26. а по некима 20. јуна, од шиптарских зулумћара вјероватно рањен, савладан и уграбљен Милош Ћирковић. Тврде да је 22. јуна требало да напуни 38 година. Посјетисмо и његову кућу у Белом пољу. Нађосмо је спаљену. Зјапи и дими рупа од старог подрума. Новији предњи дио куће бетонски грађен стоји без крова. Тамо гдје је била кухиња, нађосмо мецима, бомбама и пожарима потпуно неоштећену славску икону Милошеву, Светог Алимпија Столпника, Свето Писмо, неколико породичних слика и других предмета, међу којима и гусларску касету о смрти косовског витеза Јована Милачића (полицајац погинуо у селу Преказе), као и неколико видео касета. Изнад предњег угла куће у коме је био забарикадиран, на спрату нађосмо у ћошку – спаљени костур, још увијек се димио. Прва мисао нам бјеше да је Милошев. Но, преврнувши га штапом, видјесмо по лобањи да се ради о спаљеној овци. Побјегла, сирота, да се спасе! Нађосмо и Милошев молитвеник, црквене књиге. Све ово потврди да је заиста био човјек побожан, како су нам рекли… Испред куће много испаљених чаура. Од Милоша ни трага ни гласа. Веле да је у својој јуначкој одбрани убио више од 18 терориста који су га држали под опсадом и јуришали на њега даноноћно. У каналу испред Милошеве куће отац Миљко и Раде Павловић, који су му доносили храну, избројали су дванаест убијених арнаутских терориста, а пред школом су нађена два запаљена блиндирана возила која су са посадом изгорела. Откада су у његовој спаваћој соби двојица Шиптара покушала да га усред ноћи ликвидирају, али је од његове пушке један погинуо, док је други утекао, Милош, будући стално под оружјем и у униформи, готово да више није спавао. Да непријатељ никада не би био сигурн гдје је, стално је мијењао мјесто и прелазио из куће у кућу напуштеног села, накрцану оружјем и муницијом одбјегле војске… Отац Миљко и Раде Павловић односили су му храну, остављајући је час у новој, час у старој кући, како је Милош чувао положај. Осмога дана, шумар није узео храну… Побјегао у шуму? Убијен, па склоњен? Вијест да се појавио у Андријевици, показала се нетачна. Једно је било сигурно: прије погибије скупо је наплатио своју јуначку главу… Кажу да су браћа, када је аутобус којим су испоручени и евакуисали последње Бјелопољце стигао, покушала да га наговоре да пође, али узалуд. Милош је подигао пушку и узвикнуо пријетећи: „Ви идите, ја остајем!...“ Његову славску икону и нађене ствари похранисмо у Патријарховом конаку, на спрату… Митрополит Амфилохије (Радовић) Љетопис новог косовског распећа Дневнички и други записи (март-август 1999.

Molim komentatore da obrate pažnju na ilustraciju uz ovu vest. Karakteristične fotografije u službi muslimanske propagande u vreme rata. Obratite pažnju na kamermana ispred zgrade u pozadini ovog vojnog transportera iza kojeg se kao kriju "nevini civili" a u stvari statisti za par konzervi i džakčić krompira. Kamerman opušteno stoji ispred vozila na onoj strani " odakle dolazi opasnost", vojnik UNPROFOR-a stoji kao supermen, a i ovaj koji snima ovu fotografiju sasvim izložen " opasnosti ". Za glumu i režiju mršava dvojka.

Pa dragi srbi pokrenite pitanje genocida u jasenovcu .Za taj pokolj sve ostalo je dječija igra.

Koliko je Karadžić spasio Hrvata iz Travnika, Bugojna, N.Travnika, Konjica, Žepča, a oni likuju. Doći će džihadisti uskoro kod vas.

Dali ce Hrvatska vlada osuditi genocid i ubistva muslimana i Srba u Bosni od strane regularne vojske Hrvatske,a da ne pricamo o pravom genocidu i trajnom protjerivanju Srba iz Hrvatske od 1941-pa do danasnjeg dana

Može džaba samo neka mi upišu radni staž.

Kad cemo da sudimo Amerikancima Nato i ostalim Fasistima na silnim Genocidima sto svaki dan sprovode u Interesu Njihovih novcanika

Haški sud je poniženje bez presedana za ceo svet. Zbog njegovog postojanja treba ceo svet da se stidi. Svaka kazna Karadžiću od takvog suda može biti samo pohvala za njega i sav srpski narod.

Da se podsjetimo.rat u hrvatskoj su započeli hrvati u bosni muslimani a u sloveniji slovenci.na kosovu albanci.nije hrišćanski ubijati djecu pa makar bilo i iz osvete ili nenaoruzane ljude,žene i starce.koji god da je ubijao tako u ime srbije ili srpstva nije pravi srbin i hrišćanin.strane sile su razbile srbiju u dva svjetska rata i ovo 90 tih.sve je to njihovo maslo a isti smo narod mi srbi i muslimani i hrvati.