24 GODINE BASTION JE SRPSTVA! Evo kako je na SRPSKI BOŽIĆ i Svetog Stefana nastala Republika Srpska (FOTO) (VIDEO)

I samo jos ovo da kazem...svi se vadite na to da su Srbi u Hrvatskoj imali status konstitutivnog naroda i to im navodno daje pravo da se odcepljuju.Kao paralelu uzimate otcepljenje Hr iz SFRJ.Cekajte...Srbi su u Hr bili 12%stanovnistva.Albanci su u Srbiji bili skoro 20% stanovnistva...sto im ne dadosmo konstitutivnost???Naprotiv uvek smo ih tretirali kao,sto rece otac nacije,genetski talog balkana,koji i ne treba da ima neka posebna prava u Srbiji.Avnojevske granice,kojima je Srbija bila nezadovoljna,sto je potpuno irelevantno,mozda su i Albanci bili nezadovoljni granicom na Prokletijama,su granice drzava.Ustav 74 je kofederalizovao SFRJ,a to znaci da je to savez drzava,a ne vise savezna drzava.Zato je rat tretiran kao medjunarodni.

Citat koji sam naveo iz knjige Stanoja Stanojevića, samo je jedan od brojnih primera, da se prećutkuje sve ono što je u istoriji bilo pozitivno u odnosima između naroda na ovim prostorima (u ovom slučaju Srba i Hrvata), a uporno se potiču samo negativne stvari, kako bi se stvorilo uverenje kod mladih generacija da smo oduvek bili u neprijateljstvu, što je jako štetno i loše. Moja namera nije hvaliti ili kuditi bilo koga, nego samo iznosim činjenice iz pisanih izvora i to najcenjenijih srpskih istoričara, i to je sve.

ZA HERCEGA, NADAM SE DA ĆE GA INTERESOVATI - KAKO SU HRVATI SPASAVALI SRPSKI NAROD. Piše u svojoj knjizi "Svi srpski vladari" (Beograd, 1927.) najveći srpski istoričar Stanoje Stanojević (str.7.) "Али, када су Бугари, при другом нападу на Захарију,повели собом Часлава, они нису имали намеру да њега заиста поставе на престо, изгледа да су, после искуства што су га стекли, изгубили били сваку веру у српске претенденте и у њихову искрену оданост, него су се њиме само послужили као мамцем и варком, да лакше покоре Србију. Кад је Захарија видео да се неће моћи са успехом одупрети Бугарима, па оставио земљу и престо и побегао, Бугари су позвали српске жупане, да дођу и да приме Часлава за владаоца. Бојећи се са разлогом преваре, српски су жупани тражили од Бугара заклетву да им неће ништа учинити. Бугари су им наравно дали тражену заклетву, и жупани су дошли у бугарски логор. Међутим, кад су стигли код првог села, Бугари их похватају, окују и пошаљу у Бугарску. Том страшном чину и вероломству присуствовао је и Часлав. Али, тек после тога настале су праве страхоте. Бугарска је војска ударила на обезглављену Србију, похватала све што је могла и одвела у Бугарску. Силан су свет Бугари том приликом побили, а што је остало живо и што је могло измаћи бугарском мачу и коњу, разбегло се на све стране, особито у Хрватску. Србија је била сва опустошена и опљачкана, и у њој је завладала гробна тишина. Српске избеглице биле су у Хрватској без сумње добро примљене, те бугарска војска, преко погажене Србије, нападне на Хрватску; али, Хрвати је сатру. То су били страшни часови, чија се успомена морала дубоко урезати у Чаславову душу. Ну, и сам је онда био роб, и није могао ништа учинити. Тек после дугих седам година настале су повољне прилике, које су дале могућности да се поробљена и опустошена Србија ослободи и поново подигне. Силан цар Симеон био је умро (927. године), и бугарска је моћ почела опадати и малаксати. Кад је већ било јасно да Бугарска нема више ону снагу коју је имала за Симеоновог живота, Часлав побегне из Бугарске и дође у Србију. Стање у каквом је он затекао своју отаџбину било је страшно. Земља је била опустошена и готово без становника. За седам година бугарске власти нес тало је било и оно мало живота што је још било остало после бекства Захаријева. За то време извођено је систематско пустошење и истребљење у земљи. Уништено је било све, и Часлав је, тако се причало, кад је дошао у Србију, једва нашао педесет људи, и то без жена и деце, који су живели од лова."