OVO JE DOKAZ DA JE SRBIJA SRCE EVROPE! Pročitajte pismo Srbima Viktora Igoa koje je citirao Vučić

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u autorskom tekstu za Telegraf.rs povodom otvraranja prvih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom podsetio je Srbe na sjajan članak "ZA SRBIJU" Viktora Igoa, objavljenog uoči Berlinskog kongresa. Mnogi u Srbiji su zaboravili ove mudre reči, a Telegraf.rs vas uoči ISTORIJSKE VEČERU U BRISELU podseća na ovaj tekst.

Preporučujemo

ALEKSANDAR VUČIĆ EKSKLUZIVNO ZA TELEGRAF: Danas je NAJREVOLUCIONARNIJI DAN u SRPSKOJ ISTORIJI!

"…I to, u najkraćem, to. Moja, i naša izjava. Mogu da krenem, posle samo još jednog malog podsećanja. Još jednog čitanja. Viktora Igoa i njegovog članka “Za Srbiju”, objavljenog uoči Berlinskog kongresa. Piše o potrebi stvaranja Saveznih Evropskh Država, o evropskoj federaciji, bratstvu, demokratiji, i sve to, gotovo jedan vek pre nego što će otac svih premijera, Vinston Čerčil, u Ženevi, ponoviti istu težnju.

Velik je Viktor Igo. Maestro, koji kaže: “Budućnost je Bog, kojeg vuku tigrovi.” Pamtim to. Sada stvarno možemo da krenemo. U Budućnost. Onu koju vuče – Srbija”, napisao je premijer Srbije Aleksandar Vučić za Telegraf.rs.

Foto: AP, Tanjug/Rade Prelić

Članak Viktora Igoa (29. avgusta 1876. godine), koji je citirao predsednik Vlade Srbije prenosimo u celosti:

"Postaje nužno da se pažnja evropskih vlada privuče na jednu stvar koja izgleda tako sitna, da vlade ne smatraju da su dužne da je zapaze! Ta stvar, to je ova: ubijaju jedan narod. Gde? U Evropi. Ima li koga da to posvedoči? Svedok je jedan: ceo svet. A vlade, vide li to? Ne vide. Narodi imaju iznad sebe nešto, što je ispod njih: to su vlade. U izvesnim trenucima, besmislica je očigledna: civilizacija je u narodima, varvarstvo je u vladama. Je li to varvarstvo hotimično? Nije, ono je profesionalno. Ono što ljudski rod zna, vlade ne znaju.

Foto: Wikimedia

To dolazi otuda što vlade vide sve kroz kratkovidost, koja se naziva državnim razlogom; čovečanstvo gleda sve drugim okom, savešću. Mi ćemo sigurno iznenaditi evropske vlade naučivši ih nešto, a to je da zločini ostaju zločini; da ni vladama kao ni običnim pojedincima nije dozvoljeno da budu ubice, da sve što se u Evropi radi, sama Evropa radi, i da se prema svakoj divljačkoj vladi, ako postoji, mora postupati kao prema divljoj zveri; pokazaćemo da se u ovom trenutku, sasvim blizu nas, gotovo na naše oči, vrče pokolji, pali, pljačka, istrebljuje; da se kolju očevi i majke, prodaju devojčice i dečaci; da se deca, koja su suviše mala da se mogu prodati, sabljom polove na dvoje; da porodice propadaju u ognju svojih kuća; da je čitava jedna varoš, Balak (Aleksinac), za nekoliko časova, svedena od devet hiljada stanovnika na hiljadu i trista duša; da na grobljima ima više leševa nego što može da se pokopa, tako da živima, koji su im poslali pokolj, mrtvi vraćaju kugu, što je sasvim pravo; pokazaćemo evropskim vladama da bremenim ženama otvaraju utrobu, da bi ubili tek začetu decu, da na javnim mestima stoje čitave gomile ženskih skeleta, na kojima se vide tragovi kasapljenja, da psi po ulicama glođu lobanje silovanih devojčica; da je sve to tako strašno, i da je samo jedan gest evropskih vlada dovoljan da se to spreči, da su divljaci koji, te zločine vrše, strašni, a da su civilizovani ljudi, koji dopuštaju da se to vrši, užasni.

Trenutak je došao da podignemo glas. Sa svih strana se gnušanje diže. Ima časova kada i ljudska savest uzima reč i vladama zapoveda da je slušaju.

Foto-ilustracija: AP/Tanjug

Vlade mucaju svoj odgovor. Nama je to mucanje poznato. Oni kažu: preteruje se. Preteruje se, dabome. Varoš Balak (Aleksinac) nije istrebljena za nekoliko časova, nego za nekoliko dana; kaže se da je spaljeno dve stotine sela, a međutim nije spaljeno više od devedeset i devet; pominje se kuga, a u stvari vlada tifus; sve žene nisu silovane, ni sve devojke prodane, nekoliko ih je uteklo. Istina je da su škopili zarobljenike, ali je i istina da su im i glavu odsekli, što stvar ublažava; dete, za koje se priča da je bacano sa koplja na koplje, u stvari je bilo nabodeno na bajonet; tamo gde je jedan slučaj, vi stavljate dva, itd, itd. Posle, zašto je trebalo tom narodu da se buni? Zašto jedno stado ljudi ne dopušta da se sa njim postupa kao sa stadom životinja? Zašto?…itd.

Foto: Wikimedia/Bibliothèque Nationale de France

Taj način zataškavanja zločina povećava samo grozotu stvari. Ničega nema bednijeg nego mučiti javno ogorčenje.Ublažavanja otežavaju. Tu lukavstvo brani varvarstvo. Vizantija izvinjava Stambol. Treba dati stvarima njihovo pravo ime. Ubiti jednog čoveka pokraj šume koja se zove Bondiska šuma ili Crna šuma, to je zločin: ubiti jedan narod iza šume što se naziva diplomatijom, zločin je isto tako. Samo veći.

Foto: Tanjug/AP

To je sve. Zar zločin, ukoliko je veći, postaje manji? Na žalost, to je već postao zakon u istoriji! Ako ubijete šest ljudi vi ste Tropman; ako ubijete šest stotina hiljada, vi ste Cezar. Biti veliki u zlu, znači biti moćan među ljudima. Dokazi: Vartolomejska noć, koju je papa blagoslovio; Dragonade, koje je veličao Bosje; Drugi decembar, koji je Evropa pozdravila. Ali je vreme da taj stari zakon zameni novi. Ma kako da je mračna noć, horizont mora na kraju zabeleti. Da noć je mračna: aveti se počinju buditi. Posle Silabusa evo Korana; jedno Sveto pismo može drugome pružiti ruku; jagamus dedžtras; iza Svete Stolice diže se Uzvišena Porta. Rim nam je dao Srednji vek , Turska nam svoj srednji vek tek daje. Otuda stvari koje se događaju u Srbiji. Gde će se one zaustaviti?

Foto: Tanjug/AP

Kada će se svršiti mučenje toga malog junačnog naroda? Vreme je da iz civilizacije izađe jedna veličanstvena zabrana svim vladama. Ali će se reći: vi zaboravljate da postoje “pitanja” Ubiti čoveka je zločin, ubiti jedan narod je “pitanje”. Svaka vlada ima svoje pitanje. Rusija ima Carigrad, Engleska Indiju, Francuska Prusku, Pruska Francusku. Mi odgovaramo: I čovečanstvo ima svoje pitanje, i to pitanje je veće od Engleske, Indije i Rusije: to je čedo u utrobi svoje majke. Zamenimo politička pitanja ljudskim pitanjem. Celokupna budućnost leži u tome. A budućnost će se, makar šta se činilo, izvršiti. Sve je služi, pa čak i zločini!

Strašne sluge.

Foto-ilustracija: Tanjug/Nemanja Jovanović, Wikipedia

Ono što se događa u Srbiji dokazuje potrebu za Saveznim Evropskim Državama. Neka na mestu nesložnih vlada dođu složni narodi. Neka jedanput bude kraj s ubilačkim carstvima! Zauzdajmo fanatizme i despotizme. Slomimo mačeve, koji služe zabludama, i dogme, koje imaju. Dosta s ratovima i pokoljima, slobodna misao, slobodna razmena; bratstvo. Zar je mir tako težak? Evropska republika, kontinentalna federacija, to je jedina politička realnost. Razmišljanje to pokazuje; događaji isto tako. U pitanju o toj realnosti, koja je jedna nužnost, svi su filozofi složni, a dželati svojim dokazima, potpomažu dokaze filozofa.

Foto: Wikimedia/Bibliothèque Nationale de France

Na svoj način, i baš zato što je strašno, divljaštvo svedoći za civilizaciju. Napredak je potpisao Ahmed - paša. Ono što zverstva, koja se u Srbiji događaju, stavlja izvan sumnje, to je da Evropi treba jedna evropska narodnost, jedna evropska vlada, jedan ogromni bratski izborni sud, demokratija u miru sa samom sobom, da svi narodi budu braća sa Parizom kao kolevkom i prestonicom, da sloboda dobije za prestonicu svetlost. jednom reči Savezne Države Evropske. To je cilj, to je pristanište. Do juče to je bila samo istina, danas je to očiglednost, blagodareći dželatima Srbije. Uz mislioce pristaju ubice. Dokaz su bili dali geniji: sada ga ponavljaju čudovišta. Budućnost je Bog koga vuku tigrovi!", napisao je Viktor Igo.

(D. Z.)