Evo zašto KOSOVO ne može da bude član UNESKA!

Istoričar umetnosti, dobitnik Vukove nagrade i vođa istraživačkog tima Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu, pri manastiru Hilandar, Dušan Milovanović, komentarišući odluku Izvršnog saveta Uneska (donešenu iza zatvorenih vrata) da se na Generalnoj konferenciji UN-a predloži prijem tzv. Republike Kosovo u tu organizaciju kaže "ovoga puta, kao i svagda – neka nam je Gospod naš u pomoći".

Preporučujemo

U intervjuu za Telegraf.rs, Milovanović kaže da ovo što se zadnjih godina događa Srbstvu i kulminira u naše dane – nije ništa novo niti neobično.

(UZNEMIRUJUĆI VIDEO): Pogledajte film koji će Srbija poslati svim članicama UNESKA!

- Mnogo puta je i ala i vrana kidisala na naša ognjišta ali su postojali Ljudi srca junačkoga koji su zlu umeli da stanu na beleg. Odavno snuju sinovi pakla i zla svakojaka da nas u pepeo bace i satru za svagda, no izlazili su im na megdan zmajevi ognjeviti i gorski vuci, da megdan dele i pobeđuju. Od pamtiveka, koji je novo srpstvo pozaboravljalo i u zapećak zaturilo – vodi se bitka Zla protiv našeg Dobra i uvek je ovo potonje, na sreću – nadgornjavalo.

Foto: Promo

Milovanović kaže da se ovog puta "na nas ustremio sam predvodnik Velzevuv sa svojim 'mirijadama' paklene vojske".

- Njemu je sada, da se zlu ne setimo - ime mimikrizovano, no oni (vidioci) sasvim dobro znaju o kome je reč i radi čijih interesa ovo nepočinstvo radi. Oni sirotani Arnauti, Nemci, Holandezi, a i entuzijasti s naše strane – samo su marionitece koje kolo niti vode niti na kecu savijaju. Troglava aždaha je voditelj, reditelj i organizator ovog surovog preduzeća.

Da li se može poreći istorija identiteta, kulture i hrišćanskog nasleđa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji?

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

- Na Balkanu, od podunavlja do Kosova i Metohije boravi srbska, odnosno slovenska genetska osnovica, udaljena na 12. 000 godina (vidi Anatolij A. Kljosov, Poreklo Slovena, osvrti na DNK – genealogiju, Beograd 2013). Kroz sve nedaće i trud zlomislećih ovaj se predački lanac provlačio, probijao spasavao od kidanja, do dana današnjeg. U Staroj Srbiji, kojoj (gotovo) niko više ni ime ne pamti niti li pominje, danas rascepkanoj na Kosovo, Metohiju i Sandžak (viđi vraga), začela se nova epizoda, nastavak mnogih slavnih a zaboravljenih poglavlja povesnice Srbstva i pre Nemanjića. Tamo, uprkos svemu još uvek borave i zrače Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Dečani, Pećka Patrijaršija Srbska... Ono što danas napadaju, čini se da je taj temelj, kako mi nedostojni to razumemo, a ustvari samo je to jedan od jasno vidljivih slojeva veličanstvene kuće naše. Veliko je, blagosloveno i divno tamo hrišćansko nasleđe predaka naših, koje, ako ikada zaboravimo ili pogubimo postaćemo puste lutalice, unezvereno stado i ''jedna slamka među vihorovi''.

PROROČANSTVO O KOSOVU KOJE ĆE VAS SLEDITI: Drevni Japanci su ovako govorili o Srbima!

Za mnoge je gotovo izvesno da će tzv Kosovo biti primljeno u organizaciju Unesko, Srbija se poziva na intenzivne diplomatske aktivnosti i “matematiku” koja je kako su mnogi rekli u Parizu bila na “kosovskoj” strani.

Printskrin: Youtube/Eparhija Rasko-prizrenska

- A šta oni s tim, ukoliko ga zadobiju mogu ili umeju da čine? Pa, kao i do sada da pale, ruše, uništavaju, poput Mušutišta, Zočišta, konaka Svetih Arhanđela, Deviča... Jer, demonstracije moći nad nejači vazda se laćaju samo zlomisleći, jadnici, tupe neznalice, zlotvori i otpadnici koji ne zaslužuju nikakav epitet ljudskosti. I sve mi liči ovo nekako na slučajeve kad uneređeno i unezvereno dete maltretira, otima i ruši, cepa i ponižava, isključivo iz zlobe – imanje nekog blagorodnog i dobrostivog čeda. Ponovo je na pozornici vreme kada na nejač i zec diže nogu, kad se na nevinoga kleveta baca, kada nekrst na Krst Časni kidiše.

Vaš četrdesetogodišnji rad je impozantan kao i vaše iskustvo i u najvećoj meri ga je obeležila srpska carska lavra Hilandar na Svetoj Gori, osmovekovno svedočanstvo srpskog postojanja, državnosti, samostalnosti i duhovnosti. Šta je to na početku 13.veka Sv Sava, koji je svojevremeno govorio “ne gradim ja Hilandar zarad sebe već zarad moga naroda” video što mi ne vidimo na vekovnim zgarištima naših domova i hramova upisujući u “Zakonopravilo” jeres ismailćansku?

Foto: Promo

- Mada je u Zakonopravilu Sava naš Sveti čitavo poglavlje jedno posvetio opasnostima koje nosi ismailćanska jeres, kao otpadništvo od Hrišćanstva, ovoga puta nije ona u prvome planu; ali, kao tiha plima ide za udarom i talasom otimanja, koje je u toku; nadolaze zatim ”seobe naroda”, naseljavanja, približavanja i izjednačavanja, kojih niti može niti sme biti. Jer pored ljudske tzv. pravde, postoji i ona Višnja, kojoj se kad – tad sve pokorava i pristupa. Mudri smatraju da je Srbstvo stupalo mnogo puta na puteve stradanija i iskušavanja upravo radi - iskupljenja i spasenja. Znam da je mnogima dosta takve blagodeti, ali mnoge stvari se dešavaju i van našeg razuma i putevima koji su samo Njemu znani.

PREKLINJEM UNESKO DA NE PRIMI KOSOVO: Apel FRANCUSKOG OFICIRA zapalio je svet! (FOTO)

Foto: Flickr/pantevski

Koliko smo kao narod, i oni koji vode ovu sekularnu državu svojim (ne)činjenjem doprineli da je normalno reći Kosovo nije pravno, već političko i moralno pitanje, kao i rušenju temelja srpske kulture, srpske civilizacije i jedinstvenog u hrišćanskom svetu Svetosavlja?

- Ej Kosovo – grdno sudilište! Kad je ovo napisao, da li je pesnik video ono juče, i danas i sutra? Kada je sveti i veli otac naš Sava dizao Bogorodicu Hvostansku u Metohiji, da li je, pored temelja crkvi utvrđivao i našu budućnost? Dok se vojska srbska k’ nebu vaznosila, na čelu sa svojim već tada svetim knjazom i svim Obilićima, Kosančićima, Toplicama i inima kojima se imena čuvaju u Knjizi večnosti, da li su, prozorljivi, mogli da ugledaju današnje beznađe? Kada je kralj Petar oslobodilac Stare Srbije preuzeo zadatak, da tokom izbavljanja vojske srbske preko Arbanije, čuva Osnivačku povelju manastira Hilandara i Miroslavljevo jevanđelje, da li je bio svesniji, brižljiviji, naklonjeniji budućnosti naroda svoga nego li ovi današnji nesretnici i gubitnici, u svakom pogledu? Na sve se dâ odgovoriti s velikim DA; svi oni su, osnivajući i čuvajući fundamente pružali mogućnost budućima da na njima grade kuću našu, u vekove. Ali, da li je ponestalo materijala, energije, volje ili razuma, u naše, ovo hudo i nepojamno vreme, tek – prekinuto je s čuvanjem dotad sagrađenog, a o novoj gradnji tek malo koji pojedinac brigu vodi. Šta se to s nama dogodilo? Da li su nam konačno dohakali, da li je viševekovna presija na Srbstvo dobila najzad (za njih) rezultat i opravdanje? Jesu li se to izrodi nakotili do te mere da ih nije briga ni za kuću niti za kućište? Kakva ih kazna tek čeka kod Pravednog Sudije, kada se jednoga dana njemu budu predstavljali? I ko to ima pravo da bagateliše, otima, prodaje, poklanja onima koji samo o zlu misle? Ko to pradedovsku kuću i okućnicu sme na trg da iznosi?

Foto: Wikimedia/Радосав Стојановић

Šta nam preostaje u ovakvim okolnostima?

- Sećam se, ne tako davno (2004), po velikom požaru u Hilandaru (3/4. mart) i arnautskog divljanja na Kosovu (17. mart), bio sam u Hilandaru i od tada prvog epitropa, a danas igumana oca Metodija uzimao intervju. Na kraju sam ga upitao kako to mi iz Srbije, odnosno čitavo Srpstvo toga trenutka možemo da pomognemo Bratstvu unesrećenog Hilandara. Očekivao sam da će da nas uputi na Hilandarsku zadužbinu, na tada već otvorene žiro račune, na razne organizacije koje su se već oglasile i krenule u pomoć, bio sam sasvim zatečen kada je rekao jednostavno ''Pomoćićete tako što treba da se molite za nas, da se molite za kuću našu, za Sveti manastir Hilandar, za izbavljenje i vas, i nas i čitavog Srbstva''. Mnogo puta je taj intervju emitovan na RTS-u, obišao i Srbiju i Srpske zemlje i svaki kutak na planeti gde Srbi i drugi ljudi dobre volje i namere čiste borave. A koliki je odzvon ovog saveta i vapaja njegovog bio, jeste i biće, procenjivaće vreme što nailazi. U molitvi, u molitvi neprestanoj, braćo moja i sestre - jedini je spas!

SRBI LIKUJU I SLAVE POBEDU: Evo zašto Kosovo NIJE i NEĆE biti primljeno u UNESKO! (VIDEO)

Printskrin: Youtube/Eparhija Rasko-prizrenska

Na Kosovu, a posebno u enklavama u Metohiji Vam se ljudi raduju, ne zaboravljate ih i posećujete kad god Vam to prilike dozvole. Šta bi ste im poručili?

- Kao što rekoše Oci Sveti: ''Tek kroz velika iskušenja i trpljenja približavamo se iskupljenju, a oni najpredaniji stići će i do spasenja'', jedinog cilja života naših. Stara Srbija, moja i vaša, a ovih godina čeljad Kosova i Metohije osobito gaze grbavim i najtrnovitijim putem. Molimo se da Gospod usliši vapaje njihove, podari im predah i mir u odbrani ove i Svetosti i Svetlosti Srbstva!

(Snežana Simić)