Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Александар Џунић
ИВИЦА И БАРИЦА Било једном једно мало прасе, Са црвеном машницом око врата - зна се. Боја му беше светло розе, Знало је по потреби разне позе. Умиљато мало, љуби га тата, Није се вадило из политичког блата. И мама је чинила колко је знала, Прасе је какило, а она би прала. Године су хујале, гинуло се грдно, Неко је погин'о, а неко је врдно. Ал' прасе к'о прасе, воли то блато, Све дубље је у њему, е баш зато. На једном настаде друга клима, Осека блата, а го8ана плима. Одведоше му тату, док мама кидну, Спаде му машница на длаку стидну. И овако црвено није у моди, На коју ли ће страну? Чик погоди? Отре је прасе ко да се гади, Наћи ће бољу - нов имиџ гради. Зивка га тата из земље лала, Ал прасе не мари - прави се будала. Риља и копа по старом блату, Помно се учи новом занату. Блато на њушци - фора за стоку, Нову ћуд гради у најкраћем року. Црвену фарбу за жуту мења. Навико је на исту, јер често ке*а. Жути му ждербац копито пружа, Грокће и њишти коалиција ужа. И тако тандем нови сад хрли, У европски метеж, у свет врли. Цена је страшна, Бог види само, Док народ тетура и амо и тамо. Развалише лагано и кров и плот, Не виде само ћорав и скот. Док родољуби вапе и буде људе, Издајници бљују, прете и куде. Деци нам родитељи не примају плату, Наш вам се прасац брчка у блату. Прети из њега и стење љуто, Некада розе, то прасе жуто. Александар Џунић, 2013
топлистанадреалиста
Што сте мијењали систем? Што сте пустили странце да вам наређују?..... и доста више југословенштине.
obilic
Od svih politicara posle tita je najsposobniji a u principu me ni jedna politika ne zanima jer je sve to drugojacije. Prijatno me iznenadio a bio je kao za pocenjivanje ali vidite kako jeamo kad covek uci i hoce