Svaki Srbin bi MORAO da zna ovog čoveka, a 95 odsto NEMA POJMA ko je on! (FOTO)

U Zemunu je 23. oktobra 1789. godine rođen Dimitrije Davidović, srpski političar i diplomata, tvorac Sretenjskog ustava, novinar i publicista. Zanimljivo je da je Davidović prvo bio lekar i knežev privatni sekretar, a potom se u Carigradu istakao kao diplomata, što je kasnije uticalo na njegovu političku karijeru.

Preporučujemo

NAJVEĆA NAŠA BRUKA! Zašto smo tako brzo ZABORAVILI junaka - pisca SRETENJSKOG USTAVA? (FOTO)

Ipak, Davidović je svoju karijeru krunisao pisanjem Sretenjskog ustava, i time što je bio deveti predsednik vlade i ministar u vreme prve vladavine kneza Miloša Obrenovića. Uspeo je da se nametne i da bude veoma važna figura odmah uz velikog kneza.

Davidović je završio gimnaziju u Sremskim Karlovcima, da bi nastavio školovanje u Pešti, i nakon druge godine filozofije, upisao je medicinu. Kada je otišao u Beč, da bi izučavao medicinu u višoj školi, nakon prvog semestra se razočarao i napustio školovanje.

NAJVEĆA NAŠA BRUKA! Zašto smo tako brzo ZABORAVILI junaka - pisca SRETENJSKOG USTAVA? (FOTO)

Foto: Wikipedia/Avala

Međutim, to mu nije smetalo da ostvari svoje ciljeve, i da pokrene neke događaje i delatnosti po prvi put u Srbiji. Davidović je najpre sa svojim školskim drugarom Dimitrijem Frušićem, imao ideju da pokrenu novine, te su 1813. godine podneli Vrhovnoj policijskoj upravi u Beču zahtev za izdavanje novina. Ipak taj predlog je bio odbijen, zbog nerešenog položaja Srbije. Nisu odustajali, na nagovor Jerneja Kopitara, poslali su zahtev caru Francu, koji im je dao saglasnost i 23. avgusta 1813. izašao je prvi broj "Novina serbskih iz carstvujuščeg grada Vijene". Tri godine kasnije pormenile su naziv u Novine serbkse. U početku su štampane svaki dan sem nedelje i praznika, a od 1817. do 1822. godine dva puta nedeljno.

PARIZ JE GRDNA VAROŠ, SA OGROMNIM STAKLENIM PENDŽERIMA - Ovo je napisao srpski diplomata koji se IZGUBIO u Parizu!

Foto: Wikipedia/Josef Kriehuber

Nakon što su u Beč, posle sloma Prvog srpskog ustanka, pristigli veliki srpski intelektualci tog vremena poput Vuka Stefanovića Karadžića i Prote Mateje Nenadovića, Frušić i Davidović su imali veću podršku, a istovremeno su bili  na usluzi Proti Mateji, zvaničnom predstavniku ustaničkih Srba. Njega su vodili na različitim prijemima tadašnjih stranih državnika i na taj način su tražili pomoć za zaštitu izbeglih Srba.

Narednih godina, Davidovićeve i Frušićeve novine bile su glavni nosilac književnog života Srba u dijaspori. Od 1816. godine Davidović sam uređuje novine. On se zainteresovao za izdavanje knjiga, a i verovao je da će moći da popravi svoj materijalni položaj ako poseduje sopstvenu štampariju, zbog toga je zatražio dozvolu za tipografiju i počeo da uči štamparski zanat.

ZA OVAJ TAJNI RAZGOVOR SRBIJA ZNA, A ĆUTI O NJEMU! Ovako je prošao srpski diplomata kada se INATIO VELIKOM VOĐI! (FOTO) (VIDEO)

Davidović se vratio u Srbiju 1821. godine, i sve do1829. godine bio je sekretar kneževe kancelarije. Od 1829. do 1833. godine je bio član delegacije za pregovore s Turcima i nosi velike zasluge za njihov pozitivan ishod.

Foto: Wikipedia

Ono po čemu je Davidović najviše upamćen je svakako izrada Sretenjskog ustava 1935. godine, koji je objavljen u Kragujevcu.

Koliko mu je Sretenjski ustav doneo dobrog ne može se reći, jer ga je skupo koštao onog trenutka kada je ovaj akt stavljen van snage, što je bilo samo mesec dana od donošenja. Naime, tada je Davidović pao u ruke kneza Miloša, izgubio je sve povlastice, a knez je bio nemilosrdan prema njemu, te je svoju smrt tvorac poznatog ustava završio u bedi i siromaštvu.

Umro je 6. aprila 1838. godine.

Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs)