JUGOSLAVIJA JE OSTALA BEZ SVOG VOLJENOG KRALJA! Pogledajte kako je UBIJEN Aleksandar I Karađorđević (VIDEO)

Popularnost kralja Aleksandra I Karađorđevića nakon zavođenja šestojanuarske diktature 1929. godine,  i donošenja novog Ustava po kome je na sebe preuzeo svu izvršnu vlast, naglo je pala, a ovim činom kralj je samo još više razljutio njegove protivnike, što ga je kasnije odvelo u smrt.

Preporučujemo

Naime, od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine, kralj Aleksandar je raspustio Narodnu skupštinu, zabranio je rad svih političkih stranaka, skupove, sindikate, takođe je promenio ime države u Kraljevina Jugoslavija ( prethodno je bilo Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca). Kralj je želeo da po svaku cenu očuva jedinstvo države, te je diktatura bila neizbežna kako bi ostvario svoj cilj ( bilo je žestokih protivljenja "jedinstvenoj državi").

DOGAĐAJ KOJI JE ODREDIO SUDBINU SRBIJE: Srbi NEMAJU POJMA da im je život OMILJENOG VLADARA spasao SELJAK!

Za vreme diktature, mnogi politički protivnici centralizma bili su proganjani, zatvarani, a u tu grupu su pre svega bili članovi Komunističke partije Jugoslavije, Hrvatske republikanske seljačke stranke i Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije.

Početkom 1934. godine u zatvoru Lepoglava u Hrvatskoj,  osniva se takozvana "Zajednica političkih osuđenika", sastavljena od hrvatskih i makedonskih nacionalnih revolucionara i komunista, sa jednim zajedničkim ciljem - borba protiv kraljeve "vojnofašističke diktature".

Foto: M.Paunović

Atentat na kralja Aleksandra izvršio je Vlado Černozemski, bugarski državljanin član VMRO, koji je bio zadužen da likvidira sve one koje bi VMRO osudio na smrt. Osim Černozemskog, u planiranju atentata učestvovao je i osnivač hrvatskog ustaškog pokreta Ante Pavelić. On je bio veliki protivnik kraljeve politike, a kada nije uspeo atentat na Aleksandra 1933. godine, Pavelić se obratio svom prijatelju Vanči Mihajlovom, koji mu je preporučio Černozemnskog.

UZEO SAM FOTELJU IZ SKUPŠTINE, A ONDA MI JE POLICIJA DOŠLA U STAN! Ovako su prošli "REVOLUCIONARI" 5. oktobra (VIDEO)

Inače, za Černozemskog je zanimljio to, da je ovo prezime dobio jer je ljude slao u "černu zemlju" (crnu zemlju). Pripreme za atentat vršene su Mađarskoj, a Černozemski, koga je izabrao Pavelić, odabrao je još trojicu saradnika: Miju Kralja, Ivana Rajića i Zvonimira Pospišila. Oni su napravili plan atentata, koji se zapravo sastojao iz dva dela. Sa lažnim čehoslovačkim pasošima Černozemski i Kralj su otputovali u Marsej, a Rajić i Pospišil su otišli Pariz, u slučaju da prvi deo plana ne uspe.

Vlado Černozemski u ustaškoj uniformi 1934. godine. Foto: Wikipedia Commons

Jugoslovenska obaveštajna služba je saznala da se sprema atentat na kralja, te su odmah upozorili Karađorđevića da ne ide u Marsej. Međutim, on je odbio ovaj predlog, i rekao da je i suviše kasno za odlaganje puta, te da se program mora ispoštovati.

IZLAZE NA IZBORE PA MAKAR SE I ZADUŽILI: Stranke se muče sa budžetom, ali spremne su za izbore!

Kao u nekom akcionom filmu, odigralo se ubistvo kralja u Mareseju. U prilog atentatorima išlo je to što se u mersejskoj okupio veliki broj ljudi, da pozdravi kralja i da vidi jugoslovenski razarač "Dubrovnik". Čim je došao u luku, kralj je veoma brzo nakon stupanja na francusko tlo ušao u automobil, koji je krenuo Avenijom Kanabije. Kralj je sedeo na zadnjem sedištu automobila sa njegovim domaćinom ministrom spoljnih poslova Lujom Bartuom.

Foto: M.Paunović

S obzirom da je vozilo veoma sporo išlo, odjednom se iz mase ljudi pojavio čovek sa buketom cveća u ruci. Bacio je cveće, u ruci je držao pištolj, nagazio spoljnu papučicu automobila, viknuo "Ževeo kralj!" i pucao u kralja Aleksandra. U tom trenutku vozač automobila manevrima pokušava da onesposobi ubicu, dok Černozemski zadobija rane sabljom od potpukovnika Pila, koji je najbrže stigao na mesto zločina. Atentator pada na kolovoz, pritom i dalje puca, ali su ga na kraju policija i vojska poptuno savladali.

Foto: Wikipedia/David Liuzzo

Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, preminuo je u 17 sati, 40 minut nakon izvršenog atentata na njega. I njegov ubica je podlegao povredama, a trojica saučesnika su uhapšeni i osuđeni na doživotnu robiju, dok je organizator u bekstvu Ante Pavelić, osuđen na smrtnu kaznu. Pavelić je uz pomoć Vatikana uspeo da izmakne pravdi, i umro je 1959. godine u Španiji.

Posmrtni ostaci kralja Aleksandra počivaju u hramu Svetog Đorđa i mauzoleju dinastije Karađorđević, na samom vrhu brda Oplenac, u Topoli.

Od sada, Telegraf pratite i na Vajberu!

(M.P.)