UŠLI SMO U KUĆU SRPSKOG DIPLOMATE KOJI JE ZAKLEO SRBE! Evo šta smo tamo zatekli (FOTO)
Srbija je imala tu sreću da se u njoj rode veliki državnici, koji su imali izuzetan uticaj na unutrašnji, ali i spoljni politički život države. Mnogi od njih su nepravedno zapostavljeni, neki su jednostavno zaboravljeni, a drugima se ne poklanja dovoljno pažnje za sve ono što su uradili. Jedan od veoma značajnih političara 19. veka, bio je i Jevrem Grujić, liberal, diplomata, ali pre svega čovek koji je mnogo zadužio Srbiju, na polju diplomatije, obrazovanja, ali i zakona.
Nedavno je ponovo otvoren muzej "Dom Jevrema Grujića" u Svetogorskoj ulici broj 17, u Beogradu, koji nas vraća u vreme velikog političara, i oživljava uspomene iz 19. veka, i perioda veoma zanimljivog političkog života u tadašnjoj Srbiji.
O Grujiću i njegovim zaslugama, pričali smo sa Aleksandrom Conićem, jednim od Grujićevih potomaka, koji za Telegraf.rs kaže da je ovaj liberal delao u vreme kada se Srbija oslobađala od Turaka, što nije bio uopšte lak period.
- Dugo je vremena trebalo da Srbija dobije sve elemente državnosti i samostalnosti. Knez Miloš Obrenović, kao jedan veoma inteligentan vladar, shvatio je da je obrazovni kadar veoma bitan u državi, a u to vreme u Srbiji su još uvek bile škole na turskom jeziku. Zbog toga je knez Miloš, iz svih sela u Srbiji, na preporuku učitelja ili sveštenstva, birao najtalentovaniju decu koju je dovodio u Beograd na nastavak školovanja, a zatim su dalje išli u svet da se školuju, najčešće u Hajdelberg ili u Pariz u čuvenu Sorbonu - objašnjava naš sagovornik.
KAJL R. SKOT JE NOVI AMBASADOR AMERIKE U SRBIJI: Priča SRPSKI, STRUČNJAK za Rusiju i Balkan!
Među izbaranom decom bio je i Jevrem Grujić iz malog sela Darosave. On je imao tu sreću, ali i znanje da nakon školovanja u Beogradu, ode na Sorbonu u Pariz, i da tamo izučava prava.
- Grujić je u svojim memoarima veoma duhovito opisao svoj prvi susret sa Parizom, gde on kaže kako je to "jedna čudna varoš, sa zidovima od stakla". Nije do tada video izloge, u Srbiji su bili mali prozori, a u Parizu "čak se i vrata među tim staklom teško pronalaze" - kaže Conić.
Cela generacija tadašnjih studenata dobila je naziv "parizlije", i to je bilo veoma značajno, jer se kasnije na susretima znalo ko je ko, odnosno ko su "parizlije". Među njima bio je i Jevrem Grujić, a zanimljivo je da su upravo ti ljudi koje je knez Miloš poslao da se školuju u svet, kasnije bili njegovi najveći protivnici.
- Oni su u Srbiju donosili duh Evrope, demokratije, parlamentarizma, dok je Miloš vladao na sultanski način, sedeo je na ćilimu i komandovao. Kada se Jevrem vratio, bio je veoma avangardan, osnovao je liberalnu stranku i praktično se, uslovno rečeno celu svoju karijeru borio protiv Miloša. Zapravo, Jevrem se borio za modernizaciju Srbije - objašnjava Conić.
Uprkos nesuglasicama, Miloš je jako cenio Jevrema, ali to mu nije smetalo da u jednom trenutku Grujića pošalje i u zatvor na godinu dana, da mu da vreme da promeni mišljenje i uskladi ga sa kneževim. Naime, Grujić je bio u zatvoru, jer nije želeo da osudi zaverenike protiv Miloša.
- Tokom svoje bogate političke karijere, Jevrem je bio ministar pravde, ministar inostranih poslova, ministar unutrašnjih poslova, i bio je ambasador u Turskoj. Upravo je Jevrem Grujić, za vreme ambasadorskog mandata u porti u Istanbulu izvojevao pravo na školovanje na srpskom jeziku - ističe Grujićev potomak.
U memoarima sultana ostalo je zapisano da je Grujić bio jedan od omiljenijih ambasadora, uz inteligenciju koju je neosporno imao, tome su doprineli šarm i harizma, koji krase velike dražvnike i diplomate.
SVI U ŠETNJU, SVI NA GEJ PARADU! Evo ko će od SRPSKIH MINISTARA i POLITIČARA šetati na Paradi ponosa
- Jevrem je uspeo da izdejstvuje veoma važne političke i zakonodavne elemente naše državnosti, među kojima u oblasti obrazovanja - škole na srpskom jeziku i Prvi zakon o Narodnoj skupštini - kaže naš sagovornik.
I njegova supruga Jelena Grujić, bila je veoma omiljena na dvoru, i imala je veliki uticaj u društvu, što potvrđuje i orden koji joj je lično dodelila sultanija. Zanimljivo je da su imali jedanaestoro dece, ali da su samo troje njih na kraju preživeli, odnosno doživeli starost. Od najstarije ćerke Stane, nastavlja se loza Grujića do danas.
Ipak, Grujić nije želeo da bude predsednik vlade, te je knezu Milošu preporučivao Iliju Garašanina. To je Miloša razljutilo, pa mu je Grujić predložio još neke ljude. Knez se tada baš razbeseno, i rekao Jevremu da želi njega, a ne da mu on predlaže neke druge političare.
Kuća u kojoj se sada nalazi "Dom Jevrema Grujića", počela je da se gradi 1892. godine, završena je godinu dana nakon Grujićeve smrti, i danas je svedok jednog vremena i jednog Srbina koji je doprineo razvoju moderne Srbije, onakve kakva je ona danas, demokratska i otvorena prema svetu.
Od sada pratite Telegraf i preko Vajbera!
(M. Paunović)
Video: Osuđenici u Okružnom zatvoru okitili jelku!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
DARKO 100%
Manje vise svi su politicari bilo kog vremena su isti,imamo mi velike zaduzbinare koji su uistinu ostavili nesto iza sebe Milos Obilic, Sv.Sava,Dositej Obradovic, Vuk Karadzic,Nikola Tesla,Mihailo Pupin,Milankovic,i mnogi drugi danasnjice koji su skrenuti iz javnosti,ovisno o vremenu danas se promovisu sasvim druge vrednosti,nadamo se da ce se svremenom vratiti prave vrednosti!!!!
Podelite komentar