Na današnji dan PREDSEDNIK je postao čovek kojeg SRBI krive za sva ZLA koja su preživeli! (VIDEO)
Čim je došao na vlast 1997. godine, bio je suočen sa pitanjem Kosova, duhovi sa Gazimestana su počeli da se bude, a u uzavreloj nacionalističkoj atmosferi i pritiscima sa Zapada, rešenje je tada, Milošević video u novoj destabilizaciji države, odnosno nije pristao na pritiske i ultimatume
Nakon što je 1989. godine, izabran za predsednika Srbije, Slobodan Milošević je osam godina kasnije, tačnije 23. jula 1997. izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Ipak, njegov dolazak na čelo države, istovremeno je označio slom SRJ, nove sukobe koji su izazvali NATO agresiju 1999. godine, i konačno masovne proteste građana Srbije da veliki vođa ode s vlasti.
U to vreme, predsednika države birala je Skupština Jugoslavije, odnosno biran je posredno, a za vreme izbora, ispred skupštinske zgrade okupilo se više hiljada ljudi, jedni su izražavali podršku, a drugi protestovali. Beogradski studenti akcijom "Jedna izgubljena glava, jedna cipela" obeležili su osam godina Miloševićeve vladavine, tokom koje je ogroman broj mladih ljudi napustio zemlju.
ĐINĐIĆA JE STVORILA DB, A JUL SLOBA MILOŠEVIĆ! Ispovest čoveka koji zna sve DRŽAVNE TAJNE!
Napuštanje zemlje i nije bilo najstrašnije što se događalo za vreme Miloševićevih predsednikovanja, što na republičkom, što na saveznom niovu. Ostaće upamćen kao jedan od aktera raspada SFRJ, ali i po tome što je u to vreme Srbija bila pod sankcijama, ugrezla u korupciju, kriminal, hiperinflaciju, sivu ekonomoiju, izolovana, i na kraju 1999. godine bombardovana od strane NATO alijanse.
Čim je došao na vlast 1997. godine, bio je suočen sa pitanjem Kosova, duhovi sa Gazimestana su počeli da se bude, a u uzavreloj nacionalističkoj atmosferi i pritiscima sa Zapada, rešenje je tada, Milošević video u novoj destabilizaciji države, odnosno nije pristao na pritiske i ultimatume. Pregovori u Rambujeu su nakon 17 dana propali, i kosovska kriza nije mogla da se reši mirnim putem.
Dolazak stranih trupa na Kosovo, Miloševiću se nikako nije dopao, ali bilo je predloga da UN nadgledaju mirovno rešenje sukoba u pokrajini. NATO je ipak 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori. Od tog trenutka njegova moć opada, i priprema se teren za promenu političkog sistema.
Nakon 77 dana bombardovanja, Milošević je kapitulirao, ali u javnosti je izašao kao pobednik, tada je rekao "da smo pobedili". U narednih godinu dana, opozicija je dobijala sve više na značaju, te su se spremali da "skinu" Miloševića sa vlasti, i da promene sistem vladavine.
Miloševiću pred same izbore, svakako nisu išla u prilog dešavanja tokom njegovih mandata, ali nije gubio nadu, smatrao je da će građani opet dati njemu glas. Međutim, desilo se suprotno, i tog 24. septembra 2000. godine, Milošević je izgubio podršku naroda. Ali to nije želeo da prizna.
Naime, nakon objavljivanja da je opozicioni kandidat Vojislav Koštunica na predsedničkim izborima dobio 49 odsto glasova, odnosno da nije dobio većinu, i da će se održati drugi izborni krug, Demokratska Opozicija Srbije (DOS) pozvala je građane da se 5. oktobra okupe ispred tadašnje Savezne skupštine, kako bi iskazali nezadovoljstvo povodom izborne krađe.
DOS je dao Miloševiću ultimatum da do 5. oktobra prizna izbornu volju građana izraženu na izborima na svim nivoima vlasti. Takođe je zahtevano da i čelnici RTS-a podnesu ostavke i da se obezbedi objektivno informisanje građana.
Period od 24. septembra do 5. oktobra, pretvorio je Srbiju u bure baruta. Na ulicama su se čule pištaljke, lonci, bubnjevi i parola "Gotov je". Pod pritiskom javnosti, Milošević je morao da prizna poraz, a 5. oktobar se obeležava kao rušenje jednog autoritativnog režima.
Osnivač i lider SPS, republički i savezni predsednik, Slobodan Milošević po poternici Haškog tribunala, na osnovu uredbe Vlade Republike Srbije, koju je potpisao Zoran Đinđić, izručen je Haškom tribunalu. Milošević je osumnjičen da je počinio ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u ratu vođenom na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i protiv Albanaca sa Kosova i Metohije.
Vidovdan, veliki pravoslavni praznik, simboličan je za Miloševića, tog 28. juna 1989. na Kosovu i Metohiji poručio je:
- Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene.
Trinaest godina kasnije, na Vidovdan, isporučen je Haškom tribunalu. Tamo je i preminuo, 11. marta 2006. godine.
(M. Paunović)
Video: Turkulov: Tri osobe sa teškim povredama dovezene u KBC Vojvodina, dve na operaciji
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Kiki Kamarena
Predsednice izvini za svaku izgovorenu ružnu rec protiv tebe! Bio sam mlad i glup! Jedina ali ne dovoljna uteha mi je da je posle 15 godina sve vise i vise ovakvih koji shvataju svoju grešku!!!
Podelite komentar
Савица
ПРАВИЋЕ ТЕ ГА СВИ ВИ ОД БЛАТА.
Podelite komentar
Pavle Šumadinac
Bilo je grešaka na unutrašnjem planu to sa julom i gluposti Marka Miloševića neke afere saradnika... Ali sve vlasti manje više imaju neke mrlje... ALI ŠTO SE TIČE SPOLJNE I GEOPOLITIKE I U TOJ KONSTALACIJI SNAGA TIH GODINA... MOŽEMO DA GA NEVOLIMO ALI SVE JE BIO UPRAVU... I JOŠ UVEK NAS MELJU... ČASNO SE I U HAGU DRŽAO... KAKO VREME BUDE PROLAZILO ON ĆE BITI ISORISKA LIČNOST ANTIGLOBALISTA I SRBENDA... A NEKI ĆE NA SMETIŠTE ISTORIJE...
Podelite komentar