ŠOKANTNA ISPOVEST ĆERKE DRAŽE MIHAILOVIĆA: Odrekla sam se oca kada mu je bilo najteže! (FOTO)

O životu Dragoljuba Draže Mihailovića, četničkog vođe, mnogo toga je poznato, ali veoma malo se zna o životu njegove ćerke, Gordane Mihailović, koja je godinama javno izbegavala da priča o svom ocu, ali i sebi.

Preporučujemo

Novinarka Duška Jovanić, imala je tu priliku da se devedesetih godina u malom stanu ispod Tašmajdana, sretne sa ćerkom četničkog vođe, i da napravi prvi i poslednji intervuju sa Gordanom. Tada je po prvi put Dražina ćerka ispričala kada je poslednji put videla oca, kako je preživela Banjicu, ranjavanje na Sremskom frontu, Goli otok i to da, posle sve te sudbine koju ne bi mogao da preživi nijedan narod, niko nije hteo da joj se javi u Domu zdravlja gde je do smrti radila kao pedijatar. Jer samo je deca nisu gledala kao Dražinu kćerku.

DRAŽA JE UTERAO HITLERU STRAH U KOSTI: Evo kako je vođa NACISTA imao napad panike od ČIČE!

Evo kako je Duška opisala susrete sa Gordanom Mihailović.

Foto: Pogledi.rs

Vraćala sam se od kćerke Draže Mihailovića. Gušila sam se od njene nikad ispričane priče, ali se nisam osećala kao detektiv istorije. Možda zato i nije pokazivala opreznost dok smo sedele u toj sobi neizgovorenih reči koje ipak nisu značile prećutkivanje. Iako krv nije voda (sve do susreta sa njom, bila sam ubeđena da nikada neću priznati takav patos), Gordana Mihailović je godinama uporno izbegavala da javno kaže nešto o svom ocu. Jednom davno je govorila i bilo je pogrešno. Verovala je da bi joj se to opet dogodilo i svesno se odrekla prava na ispravku.

- Ja nemam moralno pravo da pričam o svom ocu kad sam ga se odrekla onda kada je bilo najteže. Jednostavno, stavljena sam u situaciju da održim govor protiv njega. Nisu me na to čak mnogo ni terali. Dovoljno je što sam tada mislila kao i oni. Nedavno su me na radiju prozivali kao na hipodromu. Javio se neki čovek koji je tvrdio da je video moju fotografiju u novinama onda kada sam držala taj govor. Ne zna tačno kako je sve to izgledalo, ali je siguran da sam zgranula Beograd i da sam bila u tipičnoj 'musolinijevskoj' pozi. Izgleda da je svima dozvoljeno da promene mišljenje. Samo je meni to pravo oduzeto - izgovorila je to kao nekakvu završnu reč u najbolnijem procesu generacijskih zabluda, jer je (o) svom ocu sudila sa nepunih osamnaest godina."

ČIČA JE ČETNIKS: Ovo je NIKAD OBJAVLJENI STRIP o srpskom đeneralu Draži! (FOTO)

Foto: Wikipedia

Odlazila sam kod nje danima ili vekovima, ulazeći u teskobni lift beogradskog solitera zaglavljenog ispod Tašmajdana i zaustavljala se na osmom spratu. Stanovala je u skromnoj garsonjeri koja kao da je bila sjedinjena s njom. Sedele smo na klasičnom kauču u maloj dnevnoj sobi, ali je moj pogled bio prikovan za veliki drveni orman u ćošku. Da li je tu sakrila svoja sećanja? Učinila im je još veću uslugu. Retke porodične fotografije držala je tako visoko, da je samo uz velike napore mogla da ih dohvati.

Ona Dražu Mihailovića kao četničkog komandanta nije ni upamtila. On za nju nije bio ni gerilac, ni Robin Hud, ni izdajnik, ni heroj, ni Čiča.

Posle završetka studija medicine zaposlila se kao medicinska sestra. Stažirala je i specijalizirala radiologiju i postala lekar na dečjem odeljenju bolnice na Zvezdari.

Foto: Pogledi.rs

- Izletela sam na ulicu 27. marta, gotovo radosna, jer smo svi vikali da nećemo Nemce, ne shvatajući da sledi jeziva odmazda. Oficiri su s jednog balkona kuće u Sredačkoj ulici držali govor okupljenom narodu, pominjući puč. Odjednom smo moja drugarica i ja primetile grupu starijih studenata koji su se priključili demonstrantima, nastojeći da iskoriste gužvu i ubace svoju parolu: "Savez sa Rusijom". Smetala nam je njihova galama, jer smo htele da slušamo oficire Jugoslovenske vojske, a oni su ih stalno prekidali. Kada je posle nekoliko dana počelo bombardovanje, nismo mogli da verujemo. Bili smo ubeđeni da je u pitanju vojna vežba. Uskoro je neki folksdojčer doveo Nemce po naš crni 'ševrolet'. Otac nas je tim kolima vozio po Sloveniji, a jednom smo svi zajedno išli u Ivanjicu da obiđemo grobove njegovih roditelja. Kad smo čuli da dolaze Nemci, mi klinci smo brže - bolje sakrili ključeve od auta, a neko nam je savetovao da u rezervoar sipamo šećer da kola ne bi mogla da krenu. Nemci su ga ipak konjima izvukli - sećala se Gordana Mihailović.

Rođak generala Milana Nedića: Samo želim da javnost sazna istinu!

Po izlasku iz logora na Banjici, Gordana i Branko su preko skojevskih veza tražili da im se organizuje bekstvo iz Beograda i prebacivanje u partizane. Pošto nikakav odgovor nije stigao, povezali su se sa četnicima i preko njih stigli u Kosjerić. Tada su poslednji put videli oca. Septembra 1944. zarobili su ih partizani. Pričalo se da je general Peko Dapčević, kad ih je video, pitao šta će s tom decom. "Nisu oni krivi što im je otac Draža Mihailović" - kažu da je tada rekao.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)