SVI SRBI BI PREŠLI U ISLAM I POSTALI SULEJMANI! Evo kako bi izgledala Srbija da nije bilo CRKVE u doba Turaka!

Srbija je uspela da se odupre naletu Osmanlija i da ne izgubi svoj religijski, ali i nacionalni identitet sve do danas. Ali evo šta bi se dogodilo pod nekim drugim scenarijom, odnosno da su događaji i pozicija tada moćnih sila (i Srbija je bila među njima) bili malo drugačiji.

Preporučujemo

Istoričari Čedomir Antić i Predrag Marković objavili su u Nedeljniku ekskluzivni feljton o tome kako bi Srbija izgledala da su se neke stvari u prošlosti Balkana desile drugačije nego što jesu. U 35 celina, na zanimljiv način, biće obrađene teme od Svetog Save do Zorana Đinđića.

OVO JE SAMO JEDNA OD VERZIJA ČEDOMIRA ANTIĆA:

U srednjem veku, Srbija ostaje pravoslavna, ali bez samostalne narodne crkve. Sudbina Bosne bila je slična. S obzirom na to da je Bosna bila okružena katoličkim i pravoslavnim državama, ostala je nemirna i neizgrađena svo do kraja 14. veka, a pravoslavna crkva je posledicom svoje izolovanosti postepeno prihvatila jeretička učenja patarena (koji su i prevladali) i kasnije, bogumila.

Početkom 15. veka uoči osmanskog osvajanja, Crkva bosanska je počela ubrzano da propada.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

OKO ČEGA SE KOLJU ISTOK I ZAPAD: Razlike između pravoslavlja i rimokatoličanstva! (FOTO)

U vreme dinastije Namanjića,  Srbija ne bi mogla da bude toliko moćna, da nije imala sopstvenu pravoslavnu episkopiju bez crkvene samostalnosti. Srednjevekovna monarhija pod Nemanjićima, jednostavno ne bi mogla da bude toliko uspešna zbog snažnog uticaja vizantijskog saveta tokom dve stotine godina.

Šta bi se desilo u suprotnom, šta bi bilo sa Raškom?

Verovatnije da bi Raška ostala država velikih župana koji bi se međusobno nasleđivali u porodici po principu senioriteta (najstariji član bi bio izabran za vladara). Njenu crkvenu organizaciju, preostalu pravoslavnu episkopiju, katolička Ugarska, srpske primorske države i pravoslavna Bugarska optuživale bi za jeres. Ukoliko bi se održala, ova država bi se teško širila na jug, a vremenom bi identitetski otpala od primorskih srpskih zemalja.

Foto: Wikipedia/Matrakci Nasuh, Promo

Pritom, smatra se da bi dolazak Osmanlija možda doveo do islamizacije čime bi verovatno u vreme propasti Osmanskog carstva ostao teritorijalni, neprekinut pojas od Carigrada, preko Trakije, Makedonije, do Srbije i Bosne, naseljen većinskim muslimanskim svetom.

Samim tim, pitanje nacionalnog oslobođenja Balkana postalo bi složenije i verovatno bi u vreme pokušaja emancipacije balkanskih hrišćana između 1839. i 1856. godine - kada je Carigrad bio pod pritiskom velikih sila davao prava drugim veroispovestima - u Srbiji i Bosni preovladala konzervativna begovska opozicija.

STUB SVETOG STEFANA: Prvi srpski viteški red i orden koji je ustanovio car Dušan Silni (FOTO)

Foto: Promo

Došlo bi i do pojave "socijalističkog islama". Naime, ukoliko velike sile ne bi osvojile Srbije i Bosnu i raselile njihovo stanovništvo, tek bi vremenom, u doba nestanka moderne Turske i dekonolizacije u Aziji i Africi, u njima preovladao "socijalistički islam".

Ukoliko bi njima vladali konzervativni politički i verski krugovi, one bi stajale u savezu sa Nemačkom u oba svetska rata. Do našeg vremena posle tri desecije autoritarne baasističke (socijalističke) ili komunističke vlasti, te dvadeset godina neuspešne tranzicije, verovatno bi islamska Srbija i bosna doživele pokušaj demokratizacije tokom "Arapskog proleća" i knačno delovanje "Islamske države".

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)