MILOVAN ŠUVAKOV: Više od batina boli me što javnost ne shvata šta radimo!

"Jedna stvar je, nažalost, bolnija od povreda koje sam zadobio – da javno mnjenje ne vidi pozitivne napore ministarstva da uvede red u sistem obrazovanja i nauke u Srbiji", rekao je između ostalog pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov u kolumni koju je napisao u "Politici", koju vam ovom prilikom u celini prenosimo.

Preporučujemo

KRVNIČKI NAPAD: Pomoćnika ministra prosvete ŠTANGLAMA TUKLI PO GLAVI!

"Dragi prijatelji, kolege, sugrađani,

Hvala svima na pismima podrške. Pitate kako sam i šta se desilo, ali zloupotrebiću ovu priliku da u odgovor na ova pitanja uključim i jedan deo mnogo važniji od fizičkog napada na mene.

Pre oko godinu dana grupa nas je sa Srđanom Verbićem ušla u jedan ozbiljan i odgovoran posao. Preuzeli smo resor koji je decenijama bio na repu stranačke trgovine, zapostavljen, pun problema i pun nezadovoljnih korisnika. Najvažniji resor za budućnost naše dece.

Fotot: Kurir

Znali smo da je misija koja je pred nama teška i da nosi dodatne rizike. Ono što nismo znali jeste koliko je zapravo teško i sporo praviti promene u ovom tromom i zapostavljenom sistemu. Ipak, nismo bili obeshrabreni naizgled nemogućim.

Zakon o udžbenicima koji će da uredi zatečeni haos i korupciju na tržištu, duplo niže cene vrtića, centar za priznavanje diploma, veća transparentnost u visokom obrazovanju, registar nastavnika, insistiranje na poštovanju pravila i procedura u svim sektorima obrazovanja i nauke, sanirana šteta od poplava, opremanje škola kroz donacije, više od pola stotine pravilnika i desetak izmena zakona dokaz su da se ipak neki pomak može napraviti.

Međutim, efekti onoga što radimo biće vidljivi u godinama koje dolaze. Tromi sistem se teško pomera. Mi smo ga zatekli u pomeranju u negativnom smeru i taj trend smo uspeli da zastavimo. Biće potrebno vremena da se tromi sistem pogura na pravu stranu, ali onda će, baš kao u fizici, inercija da radi svoje. Sistemskim promenama, polako ali sigurno, ka kvalitetnijem obrazovnom sistemu. To je naš put.

Foto: Tanjug

SKANDAL: Pomoćnik ministra nije mogao bez sakoa u Skupštinu, spasio ga konobar restorana!

Nažalost, taj put nije vidljiv javnosti pored tema o smanjenju plata, rizika da mala matura ne prođe uspešno, broja ispitnih rokova i sličnih, koje su 99 odsto vremena u medijima „predstavljale” rad ministarstva – teme koje suštinski nemaju mnogo veze s onim što radimo. Uglavnom je reč o temama koje su u domenu drugih resora, ekonomske politike oporavka zemlje, nasleđenim problemima koji se ne mogu rešiti preko noći, ili dnevnopolitičkim temama i očekivanjima za političko delovanje, a ne sistemsko i stručno redefinisanje pravnih okvira u kojima se odvijaju ovi procesi.

Čak i kada bismo sklonili sav ovaj medijski šum i ostavili samo stručni deo u priči, jasno je da bi bilo neslaganja. Potpuni konsenzus oko budućnosti obrazovnog sistema je nemoguć, ali važno je baviti se tom temom na temeljan način, bez upliva bilo koje politike, koja ionako neće biti najvažniji faktor kada za deceniju, dve budemo ubirali plodove onoga što sada napravimo.

Pored navedenih problema oko inertnosti sistema i loše medijske slike, možda najveći kočničar svake reforme jesu interesne grupe koje usled promene sistema gube deo privilegija. Otpor koji, kroz regularne elemente demokratskog procesa prilikom donošenja promena, ovi lobiji pružaju, prirodno je jači nego podrška onih kojima je stalo do promene.

Foto: Milena Đorđević

Ovo i nije tako loš efekat, pošto predstavlja izvestan „filter” za ishitrene pokušaje promena, ali ne bi smeo da bude ključan filter kada su promene zaista opravdane, potvrđene ekspertizama i analizama efekata. Međutim, u slučaju kada su interesi preveliki, otpor interesnih grupa prevazilazi regularne kanale i pravi štetu na razne načine. Lobiranja na raznim nivoima, pretnje, medijska hajka, deo su svakodnevice.

Nisam verovao da će ovaj spisak biti produžen nasiljem, sve do pre neki dan. Bez obzira na to šta neko misli o onome što mi u resornom ministarstvu radimo, jasno je koliko ove vrste pritisaka otežavaju bilo kakve promene. Jasno mi je da je teško očekivati da imamo veliku podršku javnosti za ono što radimo. Jedna stvar je, nažalost, bolnija od povreda koje sam zadobio – da javno mnjenje, zbog prethodno pomenutih medijskih „šumova”, ne vidi pozitivne napore ministarstva da uvede red u sistem obrazovanja i nauke u Srbiji.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Ostalo je da odgovorim na pitanje s početka. Relativno sam dobro. S hardverom je sledeće stanje: nema povrede lobanje, tu su dva šava i modrica ispod oka. Pošto sam pretrpeo jak udarac u glavu moram ostati na posmatranju još koji dan. Softver – nepovređen. Ne znam ko stoji iza ovoga.

Dvocifren broj teorija je zastrašujući, ali na izvestan način predstavlja rezultat onoga što je urađeno u godinu dana rada. Nadam se da će nadležni organi naći nalogodavca, a ono što sam siguran jeste da me ovaj događaj neće zaustaviti, niti usporiti, kao ni ostatak Srđanovog tima na putu sa samo jednim ciljem: da našoj deci ostavimo bolji obrazovni sistem od onoga koji smo nasledili.

Put će biti dug i težak, kao i svaki koji donosi istinske promene. Ostaje nada da će sistem koji napravimo podići generaciju onih koji će izneti korenite promene ovog društva".

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)