U SRPSKOJ PROSVETI IMA MANJAK ZAPOSLENIH: Evo šta Srđan Verbić kaže o REFORMI OBRAZOVANJA u Srbiji! (FOTO)

Foto: Milena Đorđević

Preporučujemo

Ministar prosvete u Vladi Srbije Srđan Verbić za Telegraf.rs otvoreno govori o najavljenoj reformi obrazovanja, o značaju male i velike mature, kao i o tome koliko u srpskoj prosveti ima viška zaposlenih i kada prosvetari mogu da očekuju veće zarade.

Ministar Verbić najavljuje da je u pripremi novi Zakon o visokom obrazovanju, kao i Zakon o platama u prosveti, kao i da će se jedan po jedan problem rešavati u dijalogu kroz javne rasprave.

Koliko mala matura može da pomogne u podizanju kvaliteta obrazovanja?

- Mala matura ima više svojih funkcija, jedna od njih koja ima primat, bar što se medija tiče je svakako selekcija pri upisu u srednje škole. Međutim tu su i evoluciona funkcija koja je od izuzetne važnosti jer daje povratne informacije nastavnicima, školi, roditeljima i đacima o onome što su radili. Ove godine primećujemo bitan pomak u onome šta učenici prvog razreda znaju u trenutku kada 1. septembra uđu u školu u odnosu na isti period prethodne godine. Zbog čega? Zato što sada naši đaci imaju neki ispit koji ih bukvalno tera da vide šta su njihovi prethodnici radili iz fizike, matematike i drugih predmeta, što ranije nije bio slučaj. Prosto se đaci uozbilje. Do sada je sve bilo u okviru škole i motivacija je bila drugačija. Ovo nije spektakularno težak ispit, ali ih prosto tera na ozbiljniji rad i oni prosto dolaze spremniji u prvi razred srednje škole nego što je to ranije bio slučaj.

Foto: Milena Đorđević

Imate li neke pokazatelje za to što govorite?

- Sada već imamo statistiku koja to pokazuje, a sve ovo se jasnije vidi kod onih manje motivisanih učenika. Oni koji su više motivisani oni već imaju svoj neki nivo i standard znanja i njima je potpuno isto imali ili nemali taj završni ispit, jer oni u startu znaju više. Međutim kod slabije motivisanih učenika situacija nije takva. Sama prilika da testiraju svoje znanje na ispitu koji je pravio neko sa strane kod njih bitno menja situaciju i tera ih da uče i više da radi. To ih bitno uozbilji.

Šta očekujete da će za obrazovanje u Srbiji značiti najavljene promene po pitanju velike mature?

- Velika matura ima svoje specifične funkcije, a po meni najvažnija je definisanje puta kojim se kroz školu stiže do određenih fakulteta i tržišta rada. Ukoliko nema mature sve škole su u istom rangu i to nam bitno urušava kvalitet rada u srednjim školama. Mi, i dalje želimo da ostavimo mogućnost da svako uči šta hoće i da studira šta želi, jer neko se u toku srednje škole predomisli, ali za to mora da polaže veliku maturu i da pokaže koliko zaista zna. Druga uloga je da to bude jedan jedinstveni test za sve škole, pa da onda možemo uporediti i same škole, kao i obrazovne profile po tome kakva zaista znanja daju svojim učenicima. U Srbiji sada nema nijednog takvog - jedinstvenog testa. Želimo jedan takav test, pa da onda tačno znamo šta ko nudi. Ovde važi sve ono što sam rekao i za osnovne škole kada je u pitanju Mala matura. I ovaj test će uozbiljiti đake srednjih škola da se što bolje spreme za test i za same fakultete.

Foto: Milena Đorđević

- Prijemni ispiti za upis na fakultete se pokazuju kao najkritičniji kada je u pitanju korupcija, a ako ie to zaista tako onda je najbolje da se on uradi na taj način da svi budu u istim uslovima i da polažu u isti test. Naravno neće polagati isti test studenti koji upisuju stomatologiju i oni koji žele da studiraju prava, ali će isti test polagati svi oni kojima je za upis na fakultet potrebna matematika, engleski i sl.

Najavljene su promene u visokom obrazovanju, šta će one konkretno doneti?

- Promene se dešavaju stalno i to je živ proces. Aktuelni Zakon o visokom obrazovanju je doživeo svoju petu izmenu. Sada mi planiramo novi zakon. Počinje sa radom radna grupa u saradnji sa Nacionalnim savetom za obrazovanje koji pripremaju ovaj akt. Najvažnija promena, ona suštinska je način finansiranja. Mi sada imamo mnoštvo fakulteta koji proizvode kadrove koji nisu potrebni privredi i oni bukvalno proizvode samo nezaposlene ljude. Razlog za to je finansiranje fakulteta u skladu sa svojim ljudskim resursima, a ne u skladu sa potrebama, zato mi želimo to da promenimo i da se iz budžeta finansiraju one ustanove za koje se proceni da prave stručnjake koji su potrebni Srbiji i za koje će u narednih 5 godina biti mesta na tržištu rada. Naravno niko nikome neće braniti da studir šta poželi, ali država sa svojim novcem mora da bude ekonomična i da plaća ono što je potrebno, a ne stihijski i po inerciji kao što je to do sada bio slučaj. To bi se ogledalo i u tome da nemamo samo dve kategorije studenata - oni koji sve plaćaju i kojima država sve plaća. Već radimo i na tome da se uspostavi i treća kategorija studenata, onih koji mogu da zarade za deo svojih studija.

Foto: Milena Đorđević

Pričate o ponovnom uvođenju sufinansirajućih studenata?

- Tako je. Upravo o tome je reč. Nije uredu da neki student koji je bio na budžetu zbog jednog ispita izgubi pravo na status, a znamo da uslovi nisu isti na svim fakultetima. E to želimo da ublažimo i da stvorimo uslove da svako može da zaradi za svoju školarinu.

Da li se razmišlja o ponovnom uvođenju vanrednih studija i vanrednih ispita?

- To za sada nije na dnevnom redu. Tek treba da krene Komisija sa radom, sledi velika javna rasprava za Zakon o visokom obrazovanju. U svakom slučaju sve što je u interesu studenata u smislu učenja biće tema za radnu grupu.

Sve više se priča o potrebi gimnazijalskog obrazovanja, a s druge strane privreda sve više traži elektro i mašinsku struku, kako je moguće pomiriti te dve strane?

- To je samo delimično tačno. Ne traži se 10.000 zavarivača, već se traži 50 ili 100, ali ih u tom momentu naprimer nema. S druge strane kada pogledamo sajtove na kojima možete aplicirati za posao vidimo da se najlakše zapošljavaju oni sa visokim obrazovanjem, a ono se najlakše stiče kroz gimnaziju. Malo ko danas traži srednjoškolske kvalifikacije. Naravno, nema ni potrebe ni smisla da svi završavaju fakultete, a ako već neko ide na fakultet onda treba da prođe školu koja će ga za to najbolje pripremiti, a to je gimnazija. Ako neko jedva čeka da završi srednju školu i da počne da radi mora se pre toga videti potražnja privrede u tom momentu, jer onaj ko naprimer želi da upiše stolarski zanat on želi da vidi fabriku nameštaja i sl.

Foto: Milena Đorđević

Šta će za Srbiju značiti Nacionalni okvir kvalifikacije obrazovnog sistema?

- To će u najkraćim crtama značiti da će poslodavac znati šta je koja kvalifikacija. U ovom trenutku nemamo pravo razumevanje poslodavaca i škola. Poslodavci nisu na adekvatni način uključeni u upisnu politiku škola. Ove godine se formiraju sektorska veća gde će baš poslodavci biti ti koji će definisati šta je to što se traži i za kojim profilom ima potražnje. Kao posledica toga vrlo će biti svima jasno šta je šta.

Kako stoje stvari sa "Strukovnim masterom"?

- Strukovni master je omogućen zakonom i on nije više problem. Međutim da bi do togla došli mora se napraviti razlika između strukovnog i akademskog mastera. Akademski ide na fakultet i tamo radi, dok strukovni mora da ima više prakse koja se obavlja u firmi, ali da zaista tu stiče svoju praksu. To znači da standardi za strukovni master moraju biti mnogo detaljniji u odnosu na akademski i u ovom trenutku imamo samo standarde za akademski master. Savet za Nacionalno obrazovanje utvrđuje standarde za strukovni master što će biti veliki zalogaj. Dakle potrebno je da imamo dobre i kvalitetne standarde prvenstveno. Neće to biti lako, to ne bismo ni voleli jer ne tražimo zamenu za akademski master već želimo da imamo jake kadrove.

Foto: Milena Đorđević

Dokle se stiglo sa uvođenjem u praksu "učenja na daljinu"?

- U ovom trenutku, bar kada su u pitanju državne škole je otvorena mogućnost i ono stoji, ali još uvek nije na pravi način iskorišćeno. Ono u pravom obliku postoji kod visokog obrazovanja. Tu postoje ipak izvesni problemi, prvi i najveći je pitanje koliko studenata može da bude online u odnosu na prave studente.

Kada ćemo moći da kažemo da imamo na jednog tradiionalnog studenta, jednog virtuelnog?

- Mi moramo da rešimo, prvo virtuelni identitet studenata, zakonski. Da znamo ko je ko, moraju se regulisati pravila i definicija kako treba da izgleda online učenje. Ja verujem da ćemo već u ovom novom zakonu otvoriti širom vrata za online učenje. To je jedan izvor, dodatni para jer postoji mnogo zainteresovanih studenata iz inostranstva za srpske diplome.

Dokle se stiglo sa uspostavljanjem IT sistema u obrazovanje, pa i sa uvođenjem e-udžbenika?

- To treba posmatrati na dva koloseka. Jedan je pravni a drugi praktični. Praktični zavisi od nastavnika i njegove želje da primeni nove tehnologije i to je individualno. Mislim da je najbolje da tako i ostane. Još uvek nema pravne uređenosti da prepoznaje digitalne tehnologije na pravi način. Opet se vraćamo na virtuelni identitet, zaštitu podataka, gde treba i sme da bude server, koji podaci smeju da se dele i ko do njih sme da dođe. To su stvari o kojima učenici ne razmišljaju međutim oni koji organizuju nastavu moraju da o tome misle. Ne mogu e-dnevnici da idu preko privatnih firmi koje bez ikakvih odgovornosti imaju dostupnost podatcima učenika. To vrlo jasno mora da se reguliše. Sve to će trajati i ne može da se reši odjednom.

- Zakon o udžbenicima koji će do kraja meseca biti pred Vladom Srbije upravo omogućava uvođenje e-udžbenika kao dopunsko sredstvo u učenju. S tim što to pomoćno može nekad da bude i glavno sredstvo za učenje. Mi kao ministarstvo polažemo velike nade u e-priručnike kao pomoćno sredstvo, ali se otvaraju vrata i za nove stvari.

Foto: Milena Đorđević

Kada će u srpskoj prosveti biti uvedeni vaučeri?

- O tome se još ne razmišlja. Za njegovo uvođenje je potrebno da budemo sposobni za merenje efekata visokog obrazovanja i da tačno znamo koliko koja ustanova vredi. Da vidimo koliko to košta i tek onda na osnovu svih tih analiza da odlučimo da li tu treba uvesti vaučer ili ne. Mislim da u odnosu na kvalitet obrazovanja u Srbiji nije na toliko visokom nivou da bi se tek tako uveli vaučer. Verujem da će jednog dana biti uvedeni, ali to ne znači da svaka obrazovna ustanova mora da ih ima.

Kakva je veza između obrazovanja i privrede u Srbiji?

- Ona je tanka i to svi znamo, ali nama je potrebna jača privreda da bi se bilo šta promenilo u obrazovanju. Mi možemo da obrazujemo šire profile, ali za mnoge stvari je jako važno da đaci vide za šta se obrazuju i ko će to njih da zaposli. To nije lak korak. Preduzetništvo mora na mnogo ozbiljniji način mora da uđe u škole.

Foto: Milena Đorđević

Gde vidite danas obrazovni sistem Srbije u odnosu na druge zemlje?

- Nivo je potpuno uporediv sa regionom i Evropom. Nije to ništa lošije ali ni bolje u odnosu na soc-ekonomsku situaciju. Veće pitanje je gde je obrazovanje uopšte u svetu. Niko nije zadovoljan sa svojim obrazovanjem i na njega se žale i u Švajcerskoj, Kini, Nemačkoj. Obrazovni sistem nije dovoljno fleksibilan i on mora da bude fleksibilniji, a za to su potrebni takvi nastavnici.

Da li u obrazovnom sistemu Srbije ima optimalni broj zaposlenih?

- U njemu mi imamo manjak zaposlenih. Imamo takođe i manjak prostora i škola. Škole nam u jednom odeljenju tako imaju po 38 đaka, to znači da nema dovoljno nastavnika. Mi bi smo voleli da imamo 25 učenika po nastavniku, ali to za sada nije slučaj. Mi, ipak ne možemo u ovom momentu da imamo više nastavnika jer za to nemamo ni škole niti ima novca. Svi bi smo voleli da imamo škole koje rade u jednoj smeni pa da posle časova postoje vanškolske aktivnosti, kao što to imaju razvijene zemlje gde su đaci u školama od 8 do 16 časova. To u Srbiji ne može da se uvede. Mi imamo primere gde su neke škole radile i u tri smene, srećom toga više nema. Kao posledicu toga imamo činjenicu da đacima nismo mogli da damo vannastavne aktivnosti, kao ni nastavnicima da urade nešto više na svom edukovanju. Tako imamo i slučaj da većina nastavnika u školama nema ni svoj sto sa računarom. Fakat, ti ljudi nemaju gde da sede i da rade u svojim školama. S druge strane primetan je veliki broj onih ljudi koji nemaju punu normu časova i da tu može da dođe do neke optimizacije. Nekome će se tako ukrupniti fond, a da drugi, gde se tako nešto ne može uraditi, dobiju otpremnine i to je slika trenutnog stanja.

Foto: Milena Đorđević

Koliko je ljudi bez punog fonda časova?

- Trenutno imamo 20.000 ljudi koji nemaju pun fond časova i svi bi voleli da se omogući jednostavno ukrupnjavanje. Sada će to zakonom biti moguće uraditi, jer to do sada nije bilo dozvoljeno. Realno postoje ljudi koji bi mogli da ostanu bez dela norme, ali tek onog trenutka kada se oko toga saglase sindikat, direktori škola i ministarstvo. Ranije u budžetu nije bilo novca za otpremnine, sada to nije slučaj. Još uvek se ne zna kolika će tačno biti visina otpremnine to će biti stvar pregovora i još uvek nemamo procenu koliko će ljudi dobiti otpremninu.

Kakve su zaista šanse da plate spskim prosvetarima budu povećane u drugom kvartalu?

- Prava adresa za podizanje plata je premijer. On je rekao da će prosvetni radnici biti prvi koji će osetiti boljitak, ali mi to moramo da rešimo sistemski kroz Zakon o platama. Koliko će brzo biti donet taj zakon ne znam, ali do kraja godine sigurno mora da se usvoji. Meni je ipak realnije da plate budu promenjene 2016. godine.

(D. Z.)