EVO ZAŠTO NJEGOV POSAO ŽELE SVI SRBI: Ovo je ekskluzivna ispovest AĐUTANTA SRPSKOG KRALJA! (NIKAD VIĐENE FOTOGRAFIJE)

Mnogi Srbi sve bi dali da se bave njegovim poslom, jer to ipak ne može svako, a kako je biti lični ađutant srpskog kralja ekskluzivno za Telegraf.rs govori Terzić Branko koji je i danas, posle 40 godina verna senka prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića. On za naš portal otvoreno govori o svim opasnostima ali i privilegijama ovog časnog zanimanja, kao i o tome kakav je srpski kraljevski par lično, kako izgleda druženje s njima i na kraju krajeva da li se u Karađorđevićima poštuje kumstvo!

Preporučujemo

Definicija ađutanta glasi: "To je reč je latinskog porekla i označava „pomoćnika“, oficir ili podoficir, dodeljen višem vojnom starešini za obavljanje sekretarskih poslova lični ađutant ili organ štaba za obavljanje opštih administrativnih i personalnih poslova i regulisanje službe u jedinicama trupni ađutant. Ima isto značenje kao ordonans. Jedan ili više ađutanata, obično višeg čina, dodeljuju se šefovima država i vladarima za lično obezbeđenje i obavljanje određenih zadataka. Prvi ađutant je direktno počinjen vrhovnom komandantu i u činu je generala".

Iz ove definicije možemo videti zbog čega je ovo zanimanje životni san mnogih građana u Srbiji, a kolike su stvarne opasnosti i lepote ovog posla otkriva nam lični kraljeev ađutant Branko Terzić koji već 40 godina "služi" prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića, s kojim se i okumio.

Foto: Kraljevski arhiv

Kakav je osećaj biti Kraljevski ađutant i da li je teško "služiti" prestolonaslednika Aleksandra?

- Veoma sam ponosan na mojih skoro 40 godina rada za Kraljevski dom i za prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića. Titulu Kraljevski ađutant predložio mi je 1976. godine pokojni general Milićević koji je bio poslednji ađutant Kralja Petra. Moja dobrovoljna dužnost počela je 1977. godine i obuhvatala je poslove ličnog sekretara, vozača i obezbeđenja. Prve godine su bile ispunjene uspostavljanjem kontakata sa raznim monarhističkim organizacijama i parohijama Srpske pravoslavne crkve širom sveta. U te grupe ubrajali su se i četnici, bivši pripadnici kraljevskog oficirskog korpusa koji su bili ratni zarobljenici i druge patriotske grupe. Prestolonaslednika su tražili mnogi i pozivaliga da govori u mnogim gradovima širom sveta. Kada smo otvorili kancelariju još nisam bio oženjen, a naredne godine, 1978, prestolonaslednik je bio kum na mom venčanju sa Džudit Antonić u Milvokiju, u državi Viskonsin. Kasnije je bio kršteni kum mojoj deci Aleksandru, Elizabeti i Branku.

Poznato je da ste Srbin koji dugi niz godina živi u Americi. Možete li nam ukratko ispričati Vašu životnu priču? Odakle su Vaši roditelji i kako ste dospeli u Ameriku?

- Moji roditelji su monarhisti. Rođen sam u izbegličkom logoru u Nemačkoj 1947. godine, a moja porodica je emigrirala u SAD 1950. godine, gde smo se naselili u jakoj srpskoj zajednici u Milvokiju u Viskonsinu, severno od Čikaga. Oba roditelja su bila aktivna u srpskoj zajednici, majka je bila predsednica Kola srpskih sestara, a otac predsednik Srpskog pevačkog društva „Stevan Šijački“. Otac Dušan je iz Gračaca, a majka Olivera iz porodice Beljaković iz Mladenovca. Kao dete sam završio šest godina srpske škole koja se održavala svake subote, igrao sam folklor i pevao (što i dalje činim) u crkvenom horu.

Foto: Kraljevski arhiv

Diplomirao sam na univerzitetu kao inženjer, a takođe sam bio oficir u Nacionalnoj gardi u Viskonsinu. Gradio sam karijeru u energetici, na položajima u privatnom sektoru, kao savetnik, a kao službenik radio sam u državi Visconsin i u saveznoj vladi SAD u Vašingtonu.

Kada ste se i kako upoznali sa prestolonaslednikom Aleksandrom? Javnosti je poznato da ste kumovi. Možete li nam opisati kakav je bio srpski kralj u periodu kada je bio momak?

- Ni Prestolonaslednik ni ja smo baš sigurni kada smo se prvi put sreli, to se dogodilo kad je on bio tinejdžer na školovanju u SAD, ali smo obnovili naše prijateljstvo kada je dobio posao u Čikagu 1977. godine. To je bila godina kada smo uspostavili „kraljevsku“ kancelariju koja je tada bila samo poštanski fah, da bismo održali aktivan kontakt sa Srbima u dijaspori. To je bilo pre Interneta, pa smo komunicirali telefonom i pismima.

Još kao mladić prestolonaslednik se uvek veoma interesovao za nove tehnologije, uključujući komunikacije, video zapise, automobile i kasnije, za računare. Uvek je među prvima usvajao najnovije proizvode.

Da li ste upoznali Kralja Petra II i kako ga pamtite?

- Pokojni kralj Petar II je povremeno posećivao srpske zajednice u Milvokiju i Čikagu, i to je uvek bio veliki događaj za sve nas. Bio sam suviše mlad da ga upoznam, naravno, i kao i prestolonaslednik Aleksandar, bio sam daleko, u vojnoj službi, kada je Kralj umro.

Foto: Kraljevski arhiv

Da li se sećate trenutka kada se rodio Prvi sin prestolonaslednika Aleksandra, Princ naslednik Petar i kako je reagovala srpska dijaspora na rođenje Naslednika Krune?

- Rođenje Princa Petra u Čikagu 1980. godina bilo je od velikog značaja za srpski narod, a pobudilo je i veliko interesovanje u javnosti SAD. Pisma sa čestitkama dolazila su iz celog sveta iz drugih kraljevskih porodica, kao i od mnogih Srba u dijaspori. Krštenje je održano u blizini Čikaga, a odziv je bio ogroman.

Kakvi su Vaši odnosi sa prinčevima Petrom, Filipom i Aleksandrom. Možete li nam opisati svakog od njih ukratko?

- Pošto ih znam otkako su se rodili imam tople porodične odnose sa sva tri moja kumića, koji me ponekad zovu „čika“. Svakog od mladih Prinčeva prestolonaslednik je ohrabrivao da prvo završe školovanje, a zatim da biraju sopstvene karijere. Oni su naučeni da poštuju svoje nasleđe i da njihovo pravo po rođenju uključuje počasti, ali i odgovornosti prema društvu. Veoma sam ponosan na to kakvi su mladi ljudi oni postali.

Foto: Kraljevski arhiv

Da li se Aleksandar II Karađorđević često savetuje sa Vama, o čemu najčešće pričate?

- Da, mi smo u čestom kontaktu telefonom i trudim se da dođem u Beograd bar dva puta godišnje. Uvek prvo razgovaramo o našim porodicama, onda imamo tipične razgovore kakve dva stara prijatelja imaju o ličnom zdravlju i aktivnostima. Na kraju razgovaramo o svim tekućim pitanjima značajnim za Dvor.

Ljudi iz bliskog prestolonaslednikovog okruženja često ističu da javnost ima iskrivljenu sliku o prestolonasledniku i da je on daleko bolji čovek od onog kakvim ga mediji predstavljaju. Možete li nam Vi, kao njegov kum i njegov ađutan opisati kakav je on zaista čovek?

Foto: Kraljevski arhiv

- Kao javna ličnost, prestolonaslednik Aleksandar je bio predmet brojnih novinskih članaka, tekstova i intervjua od kako smo otvorili Kraljevsku kancelariju 1977. godine. Novinari iz najpoznatijih svetskih novina, časopisa i televizija iz Londona, Pariza, Vašingtona, Njujorka i drugihprestonica izveštavali su o njegovim govorima, aktivnostima i privatnom životudo detalja. Nikada nije bilo nikakvog negativnog publiciteta, i kolektivna slika je preko četiri decenije prikazivala prestolonaslednika Srbije kao porodičnog čoveka,vrednog biznismena i javnog službenika. Taj portret mog kuma, čoveka koga poznajem i poštujem preko pet decenija, jedini je veran.

Možete li nam opisati prestolonaslednikov prvi dolazak u Srbiju 1990-ih godina? Kako se on osećao tada?

- Mislim da je bolje da prestolonaslednik govori o sebi. Znam da je njegovo prvo putovanje u Srbiju 1991. godine bilo vrlo emotivno i da je to bio monumentalan događaj u njegovom životu.

Foto: Kraljevski arhiv

Veliki broj ljudi u Srbiji je mišljenja da Srbija nedovoljno koristi kontakte i ugled koji porodica Karađorđević ima u svetu. Da li se slažete sa tim mišljenjem i zašto je to tako?

- Da, slažem se da su prestolonaslednikov lični ugled i veze veliki neiskorišćeni resurs za srpski narod. On je učinio mnogo da dovede investitore u Srbiju i mogao bi da učin mnogo više u dogovoru sa kooperativnom i progresivnom srpskom vladom. Istorija Kraljevske porodice je sastavni deo istorije moderne srpske nacije posle Prvog ustanka. Bilo koja racionalna vlada bi nastojala da to poštuje i da to iskoristi za dobrobit nacije.

Foto: Kraljevski arhiv

Da li je Srbija, po Vašem mišljenju spremna za obnovu monarhije i kakve su vaše prognoze po tom pitanju?

- Razmislite na trenutak da čak ni najbolje politički obavešteni srpski intelektualci verovatno ne bi mogli da navedu trenutne predsednike Nemačke, Italije, Austrije i Grčke. Većina bi pogrešno navela premijera, kao što je nemačka kancelarka Angela Merkel, a ne njenog predsednika Joahima Gauka. A zatim pitajte iste te intelektualce da li mogu da navedu imena engleske kraljice, kralja Španije, kralja Švedske ili Princa od Monaka.

Monarhija će se vratiti u Srbiju kada politička klasa Srbije odluči da uradi ono što će doneti koristi za srpsku naciju na duge staze. Zamena predsednika republike monarhom neće povećati nikakve troškove iznad trenutnog nivoa, ali će imati snažan globalni uticaj koji bi pokazao da se Srbija konačno vratila svojim pred-komunističkim demokratskim korenima i nacionalnim tradicijama. Jedino je pitanje da li će političari u tome voditi ili pratiti javno mnjenje.

(D. Z.)