BESNEO RAT PARTIZANA I ČETNIKA: Ustaše i četnici zajedno ste bežali, ODJEKIVALO je tokom REHABILITACIJE ČIČA DRAŽE! (FOTO)

Postupak za rehabilitaciju komandanta četničkog pokreta Dragoljuba Mihailovića formalno je počeo ispočetka pred Višim sudom u Beogradu. Kako je objasnio predsednik vanraspravnog veća sudija Aleksandar Trešnjev, ceo postupak se ponavlja jer je izmenjen sastav veća, te je neophodno ponoviti uvodna izlaganja i izvođenje dokaza.

Preporučujemo

Zastupnik predlagača zahteva za rehabilitaciju, profesor beogradskog Pravnog fakulteta Oliver Antić, zatražio je da se ne izvode ponovo dokazi koji su ranije tokom postupka izvedeni, nego da se zbirno pročitaju, o čemu je veće odbilo da se izjasni pre iznošenja uvodnih reči.

Povodom prisustva predstavnika tužilaštva na raspravi, Antić je istakao da je postupak jednostranački i da tužilac može da se umeša samo na strani predlagača, ili da kao posmatrač sedi u publici.

Veće je razmotrilo Antićev stav, i donelo mišljenje da nema smetnje da predstavnik tužilaštva prisustvuje raspravi.

Foto: Tanjug/Dragan Stanković

SRBIJA REHABILITUJE ČIČA DRAŽU: Rat ČETNIKA i PARTIZANA ispred Palate pravde!

Dok je zasedanje bilo u toku ispred zgrade suda okupilo se oko stotinu građana. Pristalice rehabilitacije nosili su zastave ravnogorskog pokreta, a protivnici veliki transparent "Smrt fašizmu, sloboda narodu".

Skandirali su "Ustaše, četnici, zajedno ste bežali!" i "Kralj vas je prodao!". Između bili su redovi policajava s punom opremom.

Foto: Tanjug/Dragan Stanković

Zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića podneli su 2006. godine njegov unuk Vojislav Mihailović, profesori Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje jugoslovenske vojske u otadžbini.

Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt zbog kolaboracije s nacističkim okupatorima i kojom su mu oduzeta sva građanska prava.

Foto: Tanjug/Dragan Stanković

Postupak za rehabilitaciju počeo je 16. septembra 2010. godine, ali je u dva navrata došlo do zastoja u procesu.

Prvi put se čekalo utvrđivanje tačnog dana streljanja Mihailovića, a drugi je krivične prijave za lažno svedočenje protiv dva svedoka podneo Savez antifašista Srbije.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu kao datum Mihailovićeve smrti utvrđen je 17. jul 1946. godine.

Foto: Tanjug/Dragan Stanković

Foto: Tanjug/Dragan Stanković

(Telegraf.rs / Tanjug)