INTERVJU, AMBASADOR ŠVAJCARSKE: Želim da se Srbija što pre pridruži EU!

Švajcarska se ovih dana u Srbiji pominje mnogo, a znamo i zašto je to tako. Problemi sa kreditima u švajcarskim francima su glavna tema razgovora mnogih ljudi, ne samo u našoj zemlji, nego i u regionu. Zamolili smo gospodina Žan-Danijel Ruha, ambasadora Švajcarske u Srbiji, da za naše čitaoce govori o ovome, kao i o drugim važnim pitanjima koja se tiču Švajcarske i Srbije.

Gospodine Ruh, da li ste u poslednje vreme pod pritiskom? Govorim o problemu sa kreditima u švajcarskim francima, naravno. Postavljaju li vam ljudi pitanja, raspituju li se o tome šta ih čeka u budućnosti?

Preporučujemo

- Ne pod pritiskom pod kakvim je švajcarska izvoznička industrija! Pogotovo naše manje i srednje kompanije. Trenutna situacija nije laka za njih: Oni moraju da traže načine na koje će uštedeti novac, kako bi ostali konkurentni na svetskom tržištu. Naša ekonomija, kao što znate, mnogo zavisi od naših izvoznika. Kad smo već kod toga, 2014. je bila rekordna godina za našu izvozničku industriju: Izvezli smo proizvode vredne 200 milijardi švajcarskih franaka. To je više nego ikad pre u našoj istoriji. Ove godine, međutim, biće teško održati ovaj nivo, jer je konkurencija na svetskim tržištima žestoka, a kad odjednom cena vaših proizvoda poraste za 15-20 odsto, jasno je da vas to čini manje konkurentnim. Ovo je veliki problem za našu izvozničku industriju.

Foto Marko Todorović

Mogu li da pitam ono što zanima sve u Srbiji koji su uzeli kredite u švajcarskim francima: Šta im budućnost donosi?

- Na ovo pitanje je veoma teško odgovoriti, jer sve zavisi od budućeg odnosa evra i franka. Lično, saosećam sa onima koji su verovali u snagu švajcarskog franka. U stvari, ispostavilo se da je franak možda i previše snažan. Saosećam, jer je uzimanje kredita u francima bilo skoro akt poverenja u švajcarsku državu, i neki ljudi bi sada mogli da se osećaju izdano. Zaista mi je žao zbog toga. Da vam priznam, i ja sam napravio sličnu grešku: izgubio sam dosta novca jer sam verovao evru. Zaista ne znam kako će se ova situacija razvijati, i mislim da niko ne može da predvidi šta će se dešavati u mesecima i godinama koje dolaze.

Read this interview in English

Švajcarska je jedan od najvećih investitora u Srbiji, sa više od 50 miliona evra investicija godišnje, u poslednje dve godine. Možemo li se nadati da će ove cifre još rasti?

- Preliminarne brojke za 2014. pokazuju da se jačanje investicija u Srbiju ubrzava. Imamo podatke za prvu polovinu 2014. godine, i brojka je oko 68 miliona evra investicija švajcarskih kompanija u Srbiji. Nadamo se da će se ovaj rast nastaviti, i radimo sve kako bi privukli nove investitore iz Švajcarske.

Foto Marko Todorović

Da li će problemi s kojima se susreću male i srednje švajcarske firme, zbog odnosa franka i evra, uticati na investicije u Srbiji, i na koji način?

- Mogu da vam kažem da me telefonom zovu iz Švajcarske, iz švajcarskih kompanija koje razmatraju mogućnost prebacivanja proizvodnje u druge države, pošto je iznenada sve postalo toliko jeftinije u inostranstvu. Moramo, međutim, da shvatimo da i Srbiju, kad je reč o ovome, čeka žestoka konkurencija od strane drugih zemalja koje imaju slične prednosti kao i vaša zemlja.

Dakle, postoji šansa da Srbija profitira od ove situacije sa odnosom između evra i franka?

- Pa, postoji određena šansa, naravno, ali to nikako neće biti lako. Srbija mora da nastavi da radi sve što može kako bi stvorila bolje uslove za investitore. Ali, jedna stvar koja će se popraviti zbog ovoga je količina novca koja dolazi u Srbiju od srpske dijaspore. Postoji procena da najmanje 300 miliona evra svojim rođacima u Srbiji daju pripadnici srpske dijaspore u Švajcarskoj! Očigledno, možemo očekivati povećanje od 15-20 odsto na ovu sumu, zbog rasta franka.

Foto Marko Todorović

Vučićeva vlada je obećala reforme, i reforme su u toku. Šta vi mislite o onome što je dosad urađeno?

- Mislim da vaše političke vođe vrlo dobro znaju šta mora da se uradi. Isto tako, razumem i poteškoće s kojima se susreću na tom putu. Ako posmatramo ono što se desilo na polju zakonodavstva, mislim da je urađen relativno dobar posao, pogotovo sa novim Zakonom o radu i zakonom o bankrotu. Ali nije dovoljno promeniti zakone, nego morate da preduzmete i neke operativne mere. Sledeći veliki test, koji se upravo dešava, je privatizacija 188 kompanija, koje se stavljaju na tržište. Nadam se da će sve pronaći kupce i da će ovaj proces glatko proći.

Da li su švajcarske kompanije zainteresovane za kupovinu tih kompanija?

- Neke jesu. Ne mogu govoriti o detaljima, kao što i pretpostavljate, ali da, ima indikacija da su neke kompanije zainteresovane.

Foto Marko Todorović

Koja je najznačajnija stvar koju Srbija mora da promeni kako bi privukla još više investitora iz Švajcarske?

- Mislim da je pravna sigurnost najbitnija. Mrzim što ovo moram da kažem, ali imamo neke investitore koji imaju loše priče iz Srbije. A nije ih strah da ispričaju ove loše priče. Obično su to priče o korupciji, o administrativnim preprekama koje mogu iznenada da se pojave i da nestanu, ako znate na šta mislim... I ovo je zaista najveći problem. Video sam i lično, u nekim slučajevima, kako se odluke suda ne implementiraju. Onda odluku suda pobije neka administrativna odluka, pa onda sve mora ponovo da se vrati na sud. To je veoma dugačak i komplikovan proces. Na svu sreću, ne susreću se sve švajcarske kompanije sa ovim problemom...

Ali šteta je učinjena...

- Da, i to ne samo šteta švajcarskim kompanijama, nego šteta koju trpe reputacija i imidž Srbije. A ovo ima šire posledice.

Foto Marko Todorović

Na Srbiju se vršio pritisak da uvede sankcije Rusiji. Koji je vaš stav o ovome?

- Ja mislim da su Evropi potrebne male države koje mogu poslužiti kao most između dva glavna bloka u Evropi. Švajcarska, na primer, se uvek držala svojih principa. Rekli smo da je aneksija Krima povreda međunarodnog prava i povreda principa i ciljeva OEBS-a. Ali naša odluka da ne uvodimo sankcije Rusiji i da se ne pridružimo politici EU, kad je reč o ovoj situaciji, omogućila nam je da odigramo važnu ulogu, kao predsedavajući OEBS-a, u stvaranju uslova za deeskalaciju ove krize.

Kako ocenjujete tok dosadašnjih pregovora između Srbije i EU?

- Izuzetno nam je stalo da podržimo proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Ovo je glavni cilj naše strategije za saradnju, kroz koju kanališemo 75 miliona franaka, između 2014. i 2017. godine. A ono što bih zaista voleo da vidim je ubrzanje ovog procesa. Jer, ko zna šta će se sve desiti u sledećih pet-šest godina u celoj Evropi, ne samo u EU? Želeo bih da se ova poglavlja otvaraju brže, i da se postigne vidljiv napredak.

Foto Marko Todorović

Šta zajedničko predsedavanje OEBS znači za bilateralne odnose Srbije i Švajcarske? Šta za Srbiju znači predsedavanje organizacijom kakva je OEBS?

- Za naše bilateralne odnose to znači jačanje i produbljivanje ne samo veza naše dve države, nego i jačanja ličnih odnosa naših lidera, ministara i visokih zvaničnika. Ovo je dosad bila zaista zadovoljavajuća saradnja, i još uvek je veoma zadovoljavajuća saradnja. Za Srbiju je ovo predsedavanje prilika da pokaže da se vratila, kao odgovoran partner u međunarodnim odnosima, kao partner koji je spreman da preuzme odgovornost i da igra korisnu ulogu, zrelu ulogu, u upravljanju međunarodnim organizacijama. Ovo je veoma bitno, po mom mišljenju, za kredibilitet i imidž Srbije.

Švajcarska će Srbiji donirati 75 miliona evra u sledeće četiri godine. Kako će ovaj novac biti potrošen?

- U stvari, više od 75 miliona evra. Pored ove sume, još 7,5 miliona je određeno za pomoć onima koji su stradali u velikim poplavama. Posle EU, mi smo najveći donator Srbiji. Opšti cilj naše pomoći je da se Srbija pripremi za članstvo u EU. Prva oblast u kojoj pomažemo je ekonomski razvoj Srbije, i to je najvažniji deo. Ove godine ćemo naglasak da stavimo na zaposlivost mladih ljudi. Švajcarska ima obrazovni sistem koji je veoma pogodan za zapošljavanje mladih ljudi. Mi imamo jednu od najnižih stopa nezaposlenosti mladih, na svetskom nivou, i želimo da pomognemo Srbiji da krene u tom smeru. Još jedna oblast u kojoj želimo da pomognemo je energetika – promovisanje efikasnog korišćenja energije. Imamo dugu tradiciju saradnje na ovom polju sa Srbijom, kao i sa bivšom Jugoslavijom.

Ambasador Švajcarske Žan Danijel RuhFoto Marko Todorović

Švajcarsko-srpska privredna komora je osnovana pre devet meseci. Šta je postignuto za to vreme?

- Ovu godinu su započeli sa veoma ambicioznim programom aktivnosti, i mislim da veoma ozbiljno shvataju svoju ulogu – obezbeđivanje usluga i pomoć švajcarskim kompanijama da odgovore na neka pitanja. Takođe, SSSC planira veliki događaj u Ženevi za početak aprila, koji će biti iskorišćen za povezivanje švajcarskih kompanija i Srbije.

Pred Srbijom su još uvek teška vremena, jer pokušavamo da smanjimo deficit u budžetu. Vi ste u Švajcarskoj imali slično iskustvo sa deficitom, i to ne toliko davno. Kako ste uspeli da se izborite s tim?

- Imali smo deficit u budžetu skoro 15 godina, od 1991. do 2015. godine. Preduzeli smo neke mere, i od 2005. do danas imamo višak u budžetu. Uveli smo mehanizam, koji se zove "kočnica za dug". Ovo znači da, prema članu u našem Ustavu, usvojenom na referendumu 2001. godine, Vlada mora da predloži budžet koji je u balansu. Ovo znači da ne možete da trošite ono što niste zaradili, osim ako ne postoji neka hitna situacija, kao što je prirodna katastrofa, recimo. Ako se ovo dogodi, onda ovo dodatno trošenje, koje bi napravilo deficit u budžetu, moraju da odobre oba doma parlamenta. A predlog zakona o budžetu u kojem piše "ove godine ćemo potrošiti više para nego što ćemo zaraditi, jer se desilo to i to" mora sadržati i mehanizam kroz koji će taj deficit biti nadoknađen. Dalje, Savet federacije je odlučio, pošto imamo suficit u budžetu od 2005, da jedan značajan deo ovog viška koristi za smanjivanje državnog duga. U 2005. imali smo dug koji je iznosio 53 odsto BDP, a danas je on oko 38 odsto BDP. Veliko smanjenje.

Foto Marko Todorović

Jedno sasvim lično pitanje: Kako se vaš život u Srbiji razlikuje od života u Švajcarskoj? Šta vam nedostaje, a šta to imate u Srbiji čega nema u Švajcarskoj?

- Ja sam iz sela koje ima 300 ljudi. Malo selo u planini. A ovo znači da, ako želim da odem u planinu, ako želim da berem pečurke, ako želim da planinarim ili da idem na skijanje, treba mi oko 10 minuta da dođem do mesta koje je pogodno za to, od praga moje kuće. Tako da, u Švajcarskoj je ova priroda sveprisutna. Ovde, ako želim stvarno da odem u prirodu, treba mi mnogo više vremena. Planine su baš daleko od Beograda. Sad, druga velika razlika je noćni život ovde kod vas. Mnogo je življi od noćnog života u bilo kojem delu Švajcarske. Mi tamo nemamo ništa nalik ovdašnjim splavovima i klubovima. A u svemu ovome može se i te kako uživati.

Kakva je situacija sa azilantima iz Srbije sada? Šta se dešava sa Albancima sa Kosova, o kojima se piše ovih dana, očekujete li ih uskoro u Švajcarskoj?

- Kad je reč o azilantima uopšte, poboljšali smo ovu situaciju posle uvođenja veoma striktnih pravila. Srbija je označena kao sigurna zemlja. Ljudi iz ovog regiona koji traže azil prolaze kroz veoma ubrzanu proceduru, i obično se u roku od 48 sati vrate kući, bez bilo kakve finansijske kompenzacije. Tako da Švajcarska i nije baš atraktivna zemlja, kad je reč o traženju azila. Kad je reč o ovom novom talasu ljudi sa Kosova, on još nije stigao do Švajcarske. Mi pažljivo pratimo tu situaciju. Sledeće zemlje koje su na redu, posle Mađarske, su Austrija i Nemačka. Tako da se spremamo za to, ako dođe to toga.

Foto Marko Todorović

Mnogi kažu da Srbija ima veliku budućnost u turizmu. Šta biste voleli da vidite u turističkoj ponudi Srbije?

- Bolji železnički saobraćaj. Imam mnogo prijatelja koji vole da dolaze u Beograd. Iz Švajcarske letovi nisu skupi. Tu su i ovi gradski turisti koji su pomalo umorni od Londona, Pariza, Berlina, i vole da dolaze u Beograd i uživaju u noćnom životu. Ne treba zaboraviti ni na činjenicu da je ovde sve jeftinije. Ali posle dva ili tri dana ovi ljudi bi da idu negde van Beograda, da vide nešto drugo u Srbiji. A onda, ako nemate auto, postaje pomalo komplikovano. Tako da bih voleo da vidim bolji javni prevoz, kako bi turisti mogli da ga koriste i da odu tamo gde žele. Još jedna stvar: Švajcarci vole pešačenje, pogotovo kad odu u penziju. A ja mislim da Srbija ima šta da im ponudi. Evo šta treba da se uradi: označite puteve, napravite precizne mape. Mi smo potpuno izgubljeni bez mapa. Prva stvar koju radimo u Švajcarskoj, kad idemo da pešačimo, je da kupimo mapu. Preciznu mapu koju je odobrila Federalna kancelarija za topografiju, razmera 1:25.000, što znači da na njoj skoro da možete da brojite drveće. A ove mape se redovno ažuriraju. Znači, mape, označavanje staza, i otvaranje planinskih domova gde bi ljudi mogli da se odmore.

Svi ovih dana pričaju o aferi Svisliks, pa sam ovo pitanje ostavio za kraj našeg razgovora...

- Dve stvari bih ovde morao da kažem. Pre svega, lista imena kojima se barata u medijima je zasnovana na podacima pre 2007. godine. Dakle, to su stare stvari. Drugo, sve ovo je ukradeno. Ukrao ih je bivši zaposleni u HSBC i ponudio, za novac, predstavnicima nekoliko vlada. Od 2009. godine Švajcarska je promenila svoja pravila i politiku, i od tada smo uveli mere striktnog poštovanja svih međunarodnih standarda, kad je reč o oporezivanju. Jedno od najkomplikovanijih pitanja ovde, naravno, je novac takozvanih "PEP osoba", politički eksponiranih pojedinaca. Švajcarske banke su potpuno svesne osetljivosti ove situacije, i potpuno smo posvećeni mađunarodnoj borbi protiv izbegavanja poreza i finansijskog kriminala. Međutim, očekujemo da ovu posvećenost, koju Švajcarska ima od 2009, dele sve države, a posebno one u kojima se nalaze finansijski centri sveta.

Foto Marko Todorović

A Srbija?

- Sa Srbijom imamo sporazum o duplom oporezivanju. Video sam da je v. d. direktora Poreske uprave najavio da će Srbija tražiti informacije o računima svojih građana. Prema ovom sporazumu, postoji procedura koja omogućava razmenu ovih informacija. Dakle, način za to postoji. Naša volja za saradnju sa Srbijom je dokazana. Posle promena u Srbiji 2000. godine obratio nam se direktor Poreske uprave, koji je takođe bio i predsednik komisije za ekstraprofit, i zatražio od nas da zamrznemo bankovne račune sedmoro ljudi bliskih bivšem režimu. Momentalno smo zamrzli račune šestoro njih. Sedmi nije imao račun. Sad, u ovom kontekstu, mi smo bili spremni da vratimo novac Vladi Srbije, ukoliko se dokaže da je on stečen nelegalno. U osnovi, evo šta je trebalo da se desi: trebalo je da se desi krivični postupak, suđenje, presuda, i onda bismo mi na osnovu te presude poslali novac nazad u Srbiju. Ovo je standardna procedura. E, sad, u jednom od ovih slučajeva, dobili smo zvanično obaveštenje od okružnog tužioca, Radeta Terzića, koji nas je obavestio da je postupak protiv jednog od šestorice, Dragomira Tomića, obustavljen. A zatim, ništa se nije dešavalo u ostalih pet slučajeva. Posle godina i godina neaktivnosti, nismo imali drugog izbora nego da oslobodimo novac sa ovih računa, jer više nismo imali osnova da ga držimo zamrznutog, pošto nije postojala aktivna procedura koju je sprovodila sudska vlast u Srbiji. Zašto vam pričam ovo? U vreme kad je postojao iskren napor, od strane vlasti u Srbiji, da se vrati ekstraprofit stvoren prethodnih godina, Švajcarska je zaista pokazala želju da sarađuje, koliko god je bila u mogućnosti. Na nesreću, sudska vlast u Srbiji nikad nije uspela da dovrši ove slučajeve.

(Igor Ćuzović)