NIKOLA SELAKOVIĆ POTPUNO LIČNO: Vozim se autobusom i plaćam BusPlus - Batić je bio odličan ministar!
Srpsko pravosuđe je sistem koji i dalje ima sve one probleme koje je imalo i pre štrajka. Bilo je stagnacije u protekla četiri meseca i niko ne može da kaže da je ta stagnacija bila dobra, ali ono što je bitno jeste da su problemi koji su izazvani tim štrajkom prevaziđeni i da moramo da nastavimo da radimo s ciljem da pravosuđe promenimo i dovedemo ga na nivo koji građani Srbije zaslužuju. I u koje će građani imati poverenja, a Srbiju podići na mnogo viši nivo kada su u pitanju vladavina prava i pravna sigurnost, poručio je u intervjuu za Nedeljnik ministar pravde Nikola Selaković, ocenjujući stanje u pravosuđu posle protesta advokata.
Preporučujemo
Selaković: Dok Vučić ima poverenje u mene ostajem ministar!
MUSTAFA PROVOCIRA: Trepča je naša, o tome NIKADA nećemo razgovarati u Briselu!
Možete li da procenite kolika je šteta od tog štrajka i koliko će vremena biti potrebno da se pravosudni sistem vrati u normalne tokove?
- Teško može ta šteta da se izmeri. Možemo samo da konstatujemo da je naneta velika šteta i da je nemerljiva. Nije ta šteta samo zbog procesa koji nisu održani, nego je mnogo šira, ali je ključno da se šteta takve vrste pravosuđu više ne ponovi. To je četiri meseca propuštenih prilika, ali je dobro što smo na kraju do kompromisnog rešenja došli razgovarajući za stolom.
Premijer Vučić je poručio da vas neće smeniti, zato što vaš odlazak traži Mišković. Da li ste možda u nekom trenutku pomislili da podnesete ostavku? I jeste li zadovoljni kako vas je premijer zaštitio tokom štrajka, pošto je bilo konstatacija nekih analitičara da vas je u ta četiri meseca donekle ostavio na cedilu?
- Da je istina ovo poslednje što ste me pitali, ja više sigurno ne bih bio na ovom mestu. Premijer je poznat po tome da je spreman da stane iza svakog svog čoveka i člana Vlade, i da nam ukaže kada pogrešimo i kada uradimo nešto suprotno od onoga kako nas je on usmeravao. Što se tiče ostavke, ja sam na ministarsko mesto došao na predlog Aleksandra Vučića, kao čovek u kojeg je on iskazao veliko i jako poverenje. Do onog trenutka dokle on bude imao to poverenje i verovao da mogu da izlazim u susret izazovima - biću ministar. Ovde nisam došao zbog sopstvene želje za funkcijom ili foteljom. Došao sam zato što sam u SNS i Vučiću prepoznao snagu koja posle nekoliko decenija retrogradne putanje Srbije na svim poljima može da doprinese pozitivnim promenama u državi. A ko će biti ministar pravde odlučuje Narodna skupština na predlog predsednika vlade. I niko drugi.
Stiče se utisak da vam više nije bitno da li je taj protest advokata bio ispolitizovan od opozicije?
- Bitno je da je proces obustave rada advokata prekinut i da se pravosuđe vraća u uobičajene tokove. I da se problemi koji postoje između advokature i Ministarstva ubuduće rešavaju na civilizovan način, kako je to trebalo rešavati i nekoliko godina pre ovog protesta, jer da je tako rađeno ovog štrajka sigurno ne bi ni bilo.
Advokati su digli glas protiv notara. Deo javnosti takođe nije s oduševljenjem prihvatio ovu novu instituciju u Srbiji, prvenstveno zbog visokih taksi koje će građani ubuduće morati da plaćaju javnim beležnicima. Kakav je vaš stav o tome, i da li su zaista primerene te njihove mesečne zarade, koje će navodno iznositi desetine hiljada evra, posebno u ovim teškim ekonomskim prilikama?
- Nekoliko puta u poslednja četiri meseca bio sam u Skupštini i jedan ili više opozicionih poslanika izašao je s tezom da postoji notar koji je za mesec dana zaradio 180.000 evra. Na moje stalno inistiranje da se kaže o kome je reč, nisam dobio ime, ni ja ni poslanici, koji su uporno postavljali to pitanje. Da li postoje notari koji ostvaruju neuobičajeno više prihode u odnosu na srpsko društvo? Svakako da postoje, kao što postoje i advokati. Da li su to svi notari? Nisu. Uvek možete da se obratite Poreskoj upravi i zatražite podatke o njihovim prihodima. To je jedna od prvih pravosudnih profesija o kojoj možete da dobijete te podatke. I to je dobro, jer je sve transparentno. Imenovanjem većeg broja notara, mnogo toga će biti promenjeno.
A jeste li čuli za opaske političkih oponenata da su gotovo svi notari došli na te pozicije, jer su bliski SNS?
- To je toliko paušalna optužba. Još ništa argumentovano nisam čuo o tome. Ubedljivu većinu, zapravo od 94 postavljena beležnika, više od 90, do časa njihovog imenovanja nikad nisam ni video.
Sudije i tužioci su zbog protesta advokata nekako pali u drugi plan. Kakav je njihov položaj? Strahujete li možda od nekog njihovog nezadovoljstva?
- Sudije i tužioci su u poslednjih nekoliko godina, a naročito 2010. imali velike razloge da budu žestoko nezadovoljni. Najveći razlog bio je način na koji je urađen opšti izbor ili reizbor. Tada je blizu trećine nosilaca pravosudnih funkcija jednim potezom pera preko noći ostalo na ulici. I kasnije je čitav taj izbor pao pred Ustavnim sudom, a od relevantnih evropskih instutucija proglašen u najmanju ruku za skandalozan. svako ko je nezadovoljan mora to da iskaže pred institucijama sistema i da pruži argumente. Nažalost, onaj ko je najviše nezadovoljan pravosuđem - jeste građanin. I to nezadovoljstvo traje godinama i meri se potpunim odsustvom poverenja u pravosuđe. Ako pogledamo koji su razlozi za to - pitate sudiju daće vam jedan razlog, tužioci drugi, advokati treći, a profesionalci u Ministarstvu pravde četvrti. I uvek je istina tu negde.
A šta je vaša istina za tako nisko poverenje u pravosuđe?
- Da li je jedan od razloga u manjku ustavnih garancija za nezavisnost sudstva, dakle, kada govorimo o načinu izbora sudija? Sigurno da jeste. Da li je jedan od razloga u manjku kontinuirane stručne edukacije i pripreme sudija za primenu određenih vrsta propisa? Verovatno da jeste. Da li je jedan od razloga loša infrastrukturna sudstva i opremljenosti zgrada? Verovatno da jeste. Ali kao čovek koji se nalazi na čelu Ministarstva od polovine 2012. mogu da tvrdim da smo u granicama mogućeg preduzimali gotovo najviše. I ako pogledate stanje u kome je sistem zatečen i u kome se danas nalazi - postoje zaista svetli primeri gde je nešto urađeno. U ovom trenutku kada sve te primere stavite na jedno mesto u odnosu na količinu problema koja je pred nama - čini se to zaista malim. Ali pravosuđe je sistem u kome ne možete da promenite stvari preko noći. Odgovorno tvrdim, da nije bilo tog lošeg izbora i reizbora sudija 2010. mi bismo danas u pravosuđu osećali rezultate ministrovanja dr Vladana Batića. Pravosuđe vam je kao sistem obrazovanja. Ono što učinite danas, efekte ćete videti kroz osam ili 12 godina. Efekte moga rada videćete tek kada ne budem više ministar pravde. Naravno, tada se niko toga neće sećati, ali sam uveren da će građani u stručnosti, ažurnosti ili u profesionalnoj spremnosti sudija i javnih tužilaca to itekako moći da vide.
Da li je to ta razlika između vaše i reforme pravosuđa koju je sprovela DS? I zašto mislite da je vaša reforma bolja?
- Najlakše je reći reforma DS i reforma SNS. Ili Malovićkina i Selakovićeva reforma. Nema tu ove ili one reforme. Imate reformski proces u kojem se nalazi srpsko pravosuđe od 2001. godine. I u tom procesu svako je imao neke svoje greške i neke svoje dobre poteze. Problem nastaje u situaciji kada je greška sa reizborom sudija i tužilaca bila toliko ogromna da ju je izuzetno teško popraviti i sanirati njene posledice. Naš zadatak je sada da stabilizujemo pravosudni sistem, da pokušamo laganim metodama da ga lečimo. Britki i nagli potezi nisu dobri, jer nas oni dovode u stanje kakvo je bilo 2010.
Kad ste već pomenuli Batića, ko je po vašoj oceni bio dobar ministar pravde od 2000?
- Konačni sud uvek daju građani, a da je pokojni dr Batić kao ministar pravde imao značajan broj poteza koji su bili dobri i da se to danas vidi - to je tačno. Možete uvek da odete u zgradu bivšeg vojnog suda, koja je danas zgrada Specijalnog suda i specijalnih tužilaštava i setićete se - to je urađeno za vreme Vladana Batića. Ako je neko poboljšao materijalno-pravni status sudija i tužilaca, onda je to bio Batić. To su stvari koje ostaju, a da li je bilo grešaka i u njegovom radu, pa naravno, jer ne postoji neko ko je bio bezgrešan.
A stavove kog pravnika najviše cenite?
- S obzirom da sam stasao na Pravnom fakultetu u Beogradu i da sam po vokaciji bio i ostao pravni istoričar, postoje ljudi koji su bili istinski pravnici. Većina mojih kolega bi istakla Slobodana Jovanovića, Živojina Perića ili Tomu Živanovića. Ja bih se ipak opredelio za pravnika koji je ne toliko često pominjan, ali je jedan od najvećih srpskih pravnika i najučenijih ljudi. To je Valtazar Bogišić, čovek koji je iza sebe ostavio remek delo srpskog zakonodavstva, jer je njegov Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru svakako deo naše pravne istorije i tradicije.
Evropska unija u svojim izveštajima ne propušta priliku da iznese kritike na račun srpskog pravosuđa. Kad mogu da se očekuju neki pomaci i da Brisel konačno saopšti da je zadovoljan?
- To je tačno, ali kad uporedite izveštaje EU o svim državama koje su stajale u redu za pridruženje videćete da je u svakoj od tih država najkritikovanija oblast bilo pravosuđe. Poglavlja 23 i 24 za razliku od drugih država, gde su ova poglavlja bila poslednje otvarana, kod nas i u slučaju Crne Gore su ona koja treba prvo otvoriti i poslednja zatvoriti, jer se ispostavilo da je pravosuđe rak-rana svakog sistema. To ne opravdava Srbiju, već je ne razlikuje od drugih koji su težili članstvu.
Još nije poznato kada će biti početi ti pregovori s EU i otvoreno poglavlje o pravosuđu?
- Nemam nikakvu dilemu da je glavni preduslov EU koji se pred Srbiju postavlja normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Kada bi pristup koji Vlada Srbije ima u rešavanju tog problema bio mnogo prihvatljiviji Briselu nego što je to danas, videli biste da srpsko pravosuđe ne bi bilo najkritikovanija oblast u izveštajima o našem napretku, već bi se u dobroj meri na mnoge stvari koje danas znaju da mu se s pravom spočitavaju - prećutkivale. Prema tome, mi ćemo učiniti sve što možemo da otvaranje tog poglavlja više uopšte ne zavisi od nas. Ispunićemo sve ono na šta smo se obavezali usvajajući i Strategiju i Akcioni plan i one zadatke koje smo sami sebe postavili, a koje je EK podržala dajući saglasnost na ova strateška akta. I to moramo da ispunimo ne zbog EU, nego zbog sebe. Što znači, otkloniti svaki mogući razlog da Srbija bude kočnica otvaranju pregovora kada je priča o pravosuđu.
Bilo je nekih medijskih napisa da ste bliži Rusiji nego Evropskoj uniji. Da li je to tačno? I ako jeste, kako onda vi rešavate večitu srpsku dilemu - Moskva ili Brisel, pošto se ova vlada opredelila za evropski put?
- Na isti način kao što je Sveti Sava rešio tu dilemu kada su ga pitali da li je Srbija na Istoku ili na Zapadu. Srbija nije ni na Istoku ni na Zapadu, nego će Zapadu uvek biti Istok, a Istoku Zapad, a svoje pravo mesto će naći ako bude iznad Istoka i Zapada. Znam da to zvuči suviše filozofski, ali to je savršeno tačno. Srbija je uvek svojom dušom bila na Istoku, ali kada se u 19. veku opredeljivao državni put, kada se utemeljivalo srpsko unutrašnje uređenje, Srbija je svoje uzore tražila na Zapadu. Pisci srpskih ustava su uvek slati na Zapad, ali neodvojivi deo srpske kulture jeste svetosavsko pravoslavlje. To je ono što Srbiju čini specifičnom. Kao kada odete u Visoke Dečane i stanete ispred velelepnog hrama zadužbine kralja Stefana Dečanskog i Cara Dušana, spolja vidite zapadnu baziliku, ali kada uđete unutra dočeka vas vizantijska duhovnost. To je Srbija. I to je teško promeniti.
Dakle, i Rusija i EU?
- A ko to može da ubedi Srbe da budu protiv Rusije? Zamislite Srbe koji su svoju narodnu, kraljevsku dinastiju znali da svrgnu s prestola samo zato što je komunizam vladao u Rusiji. Da li kulturna, verska, tradicionalna, slovenska, jezička bliskost s Rusijom treba da postoji? Uvek će postojati. A da li ta politička veza u državotvornoj misli kod Srba koja nas vuče na Zapad treba da postoji? Apsolutno, nedvosmisleno treba. I svako ko vam priča samo o Rusiji ili samo o EU - ili nije iskren ili dovoljno ne zna. Ko je to shvatio vukao je dobre poteze za Srbiju, a ko nije - ostavio je kobne posledice po brojne generacije posle sebe. Zato je naša spoljna politika takva da građanima donose stabilnost, ekonomski prosperitet, a kada to imate to je nešto što će omogućiti opstanak i naše kulture. A to je za mene kao pojedinca važna stvar. Srbija će sutra biti prosperitetna, i politički i ekonomski stabilna država, ali šta će nas to razlikovati od ostalih nacija? Naravno - naša kultura. Setite se Čerčila: Ako izgubimo kulturu, za šta ćemo onda da se borimo.
Kao ministar pravde jeste li zadovoljni stanjem u medijima? Olja Bećković je u intervjuu Nedeljniku zamerila što podaci iz istraga cure u javnost, odnosno u tabolide. Da li je vama to nekada zasmetalo?
- I ja sam neko ko često zamera što informacije iz istraga cure u medije. I to nije dobro. I, evo, pozivam svakog novinara da je ne objavi, nego da prijavi onog ko mu je dao takvu informaciju. Ali, nažalost to još nismo videli u Srbiji. Nadam se da ćemo ipak nekada videti kada novinari ne budu vođeni isključivo senzacionalizmom. U svakom slučaju ono što je do države, ona je je uradila mnogo i u saglasju s EK donela nove zakone koji definišu funkcionisanje medijske scene u Srbiji. Jedinstvena smo država po mnogo čemu, ali i po tome da u našim medijima možete čitati najgnusnije i najbizarnije tekstove o predsedniku vlade ili predsedniku države.
Kakva je sudbina Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao kapetan Dragana? Hoćete li uspeti da sprečite njegovo izručenje Hrvatskoj, odnosno da li će Australija uslišiti vašu molbu?
- Tri puta sam se obraćao ministru pravde u Australiji. Nisam dobio odgovor na poslednji dopis. Ono što jeste otežavajuća okolnost je to da Vasiljković nije državljanin Srbije, nego Australije. Takođe, lobi u Australiji koji se zalaže za njegovo izručenje Hrvatskoj je izuzetno jak. Moje mišljenje jeste da njemu treba omogućiti pravično i fer suđenje i da je Srbija u svakom trenutku spremna da obezbedi takvo suđenje.
Šta mislite o novoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović? I kako komentarišete te njene istupe, posebno stav da su Srbi zapravo Hrvati?
- Svako, a posebno onaj ko dobije podršku naroda može da iznosi svoje političke stavove. O tim stavovima može da se raspravlja, sve dok ne vređaju drugog. A kad počinje drugog da vređa, to nije dobro. Svačiju izbornu volju treba poštovati i pobornik sam one stare izreke da svako ima onakvu vlast kakvu zaslužuje.
Planirate li uskoro odlazak u Zagreb?
- Saradnja s hrvatskim ministrom Miljenićem je korektna, ali red je da on sada poseti Beograd, jer sam ja poslednji put boravio u Zagrebu. I verujem da će doći, kada ga pozovem.
Pretpostavljam da ste u SNS ušli zbog Aleksandra Vučića? Kako je izgledao taj vaš prvi susret s Vučićem?
- U SNS sam ušao kao njen osnivač, dakle od prvog dana sam tu. Moj prvi susret s Vučićem bio je vezan za analiziranje tadašnjeg predloga Statuta Vojvodine. Zanimljivo je da je ono što smo kolega Marko Đurić i ja izneli u pravnopolitičkoj analizi, kasnije u dobrom delu Ustavni sud proglasio neustavnim. Vučić je želeo da upozna ljude koji su to napisali. I tako smo Marko Đurić i ja došli u priliku da s njim sve više razgovaramo, mada sam ja Vučića sretao i pre formiranja SNS, uglavnom u kampanjama u kojima je bio kandidat za gradonačelnika Beograda.
Jedan od najpoznatijih hrvatskih novinara Darko Hudelist, koji je, inače, veliki prijatelj premijera, otkrio je za Nedeljnik da mu je Vučić u poverenju govorio o tome koga vidi kao svog naslednika u stranci, kome je jedina zamerka da previše zazire od javnosti. Mi u Nedeljniku smo procenili da je mislio na vas. Da li ste nekada o tome razgovarali s Vučićem? I imate li ambicije da jednog dana zamenite Vučića?
- Hvala vama, ali mislim da ste precenili moje mogućnosti. Moja dužnost i odgovornost je da dam svoj maksimum da se pozitivne promene dogode u resoru pravde. A ova tema nije nešto o čemu ja uopšte razmišljam. Danas je najnezgodnije biti Aleksandar Vučić. Zato što želi Srbiju da menja i dosta toga unapredi, izložen je mnogim udarima koji dolaze sa svih strana, i spolja i iznutra. Ponosan sam što sam član njegovog tima i dok on bude smatrao da mogu da pomognem biću deo tog tima. Dakle, nije vreme da se razmišlja o Vučićevom nasledniku, jer Srbija još dugo, dugo neće imati takvog političara i takvog državnika.
Da li je vaš moto - pravda je spora, ali dostižna?
- Pravda je nužna.
Najmlađi ste član Vlade. Kakav je osećaj kada tako mlad čovek sedne u ministarsku fotelju. Koliki je to balast, obaveza?
- Nisam to posmatrao, niti još posmatram, kao obavezu već kao izuzetno veliku odgovornost, veliki izazov i veliku čast, jer je čast raditi za državu i njene građane. Ako ste malopre zaustili da me pitate šta sam izgubio zbog ministarske funkcije - sve to što sam izgubio u poređenju sa odgovornošću i iskustvom koju obavljanje te funkcije nosi je apsolutno zanemarljivo.
I da li je zaista tačno da se vozite gradskim prevozom?
- Vozim se gradskim prevozom kad god stignem. Prošlog vikenda bila je kiša i hladno vreme i išao sam gradskim prevozom od stana do Slavije. Neki me prepoznaju, neki ne. I naravno plaćam BusPlus.
(Telegraf.rs / Nedeljnik)
Povezane vesti
Ništa od dolazaka stranih univerziteta: Vlada usvojila Zaključak o povlačenju Zakona o visokom obrazovanju
Met Gec odustao od nominacije za državnog tužioca u novoj Trampovoj administraciji
Ministar pravde Crne Gore najavio zamolnicu Srbiji za izručenje Alije Balijagića
<% post.title %>
Štap u ruci, kosa bela, ali brkovi isti: Ovako danas izgleda nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović
Video: Snežna vejavica u Pančevu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"RUSIJA LANSIRALA INTERKONTINENTALNU BALISTIČKU RAKETU!" Širom Ukrajine uzbuna za opasnost, Kijev se oglasio: Kremlj PRVI PUT UPOTREBIO OVO ORUŽJE U RATU
ULICA U BELVILU BLOKIRANA, STIGLA I FORENZIKA! Jedni tvrde da je došlo do pucnjave, drugi do tuče, na licu mesta Hitna i čak 3 policijska vozila (FOTO)
"DRAGI MILOŠE, MORAM DA IZRAZIM SVOJE NESLAGANJE" Vučić reagovao na povlačenje dopuna Zakona o visokom obrazovanju: "Krajnje je vreme da se stane na put ucenama"
Slavisa
Pazi samo da te komunalna policija ne uhvati u autobusu bez karte pa ce te biti sramota.
Podelite komentar
ivan
ima se za kartu
Podelite komentar
decko
Vido ga ja al se ne odaziva na SELAKOVICU pa me bi sramota sto sam se drao u bus-u kad ono sad procitah stvarno bio on
Podelite komentar