DINAR JAČI OD FRANKA: Kako je KRALJ ČUVAO SRBIJU u RATOM razorenoj zemlji!

Srbija je Prvi svetski rat dočekala sa stabilnim finansijskim sistemom i dovoljno novca u državnoj kasi, ali ono što je bilo važno je - da se takvo stanje i održi tokom rata, kada su troškovi znatno veći što zbog finansiranja u odbranu od okupatora, što zbog teške situacije u kojoj obično preti siromaštvo, beda, inflacija. Međutim, verovali, ili ne - vrednost srpskog dinara je ostala nepromenjena, što je gotovo neverovatno. 

I dok danas više od 6.000 Srba gubi stanove zbog kredita koje su podizali u švajcarskoj valuti koja konstantno jača u odnosu na dinar i dok vrednost dinara konstantno varira, ni rat, ni izmeštena vlada, pa ni činjenica da je srpski kralj bio u izbeglištvu nisu uspeli da poljuljaju srpski dinar, koji se dovitljivošću srpskih funkcionera iz ministarstva finansija držao stamenije nego ikada. Ministar finansija u to vreme bio je Lazar Paču.

Preporučujemo

Foto: Wikipedia/Bibliothèque nationale de France

Nakon što je objavljen rat od strane Austrougarske, Srbija je morala da preduzme hitne mere kako ne bi bankrotirala. U spasu od bankrota su joj znatno pomogle i Francuska i Velika Britanija jer su joj odobrile zajmove u iznosu od po 110 miliona franaka u zlatu, koje je Narodna banka koristila za štampanje novca i očuvanje stabilnosti dinara.

Porfesor Boris N. Kršev sa Fakulteta za pravne i poslovne studije u svom radu "Javni dugovi i finansijske prilike u Srbiji do kraja Prvog svetskog rata" navodi da je Narodna banka u ratnim okolnostima nastojala da nesmetano obavlja svoje redovne i vanredne obaveze, ali, prateći sudbinu države i vlade, u jesen 1915. godine bila je prinuđena da, skupa sa vrednostima i dokumentacijom, napusti teritoriju Srbije. Zajednička autrougarsko-nemačko-bugarska vojna ofanziva primorala je Narodnu banku da 1. oktobra 1915. godine krene preko Niša, Skoplja i Soluna u višegodišnje izgnanstvo.

Foto: Vikipedija / Srpski dinar

Za Pačua je Narodna banka imala veliki značaj i on se, nakon dobijanja ultimatuma od strane Austrougarske u dogovoru sa Đorđem Vajfertom odlučio za hitnu evakuaciju Narodne banke u unutrašnjost. Pošto se Beograd nalazio na samoj granici sa Austrougarskom, Glavni odbor je doneo odluku da se većina vrednosti Narodne banke, među kojima su bili zlato, srebro, gotov novac i devizne rezerve, kao i svo raspoloživo ljudstvo, odmah isele u Kruševac.

Narodna banka je jedno vreme privremeno bila stacionirana u Marselju, ali je i odatle nastavila da štampa novac, koji je uz francuske i engleske kredite imao stabilan kurs i plus je svaka novčanica imala svoje pokriće u zlatu ili drugoj stranoj valuti (franci, dolari,funti). S druge strane, objašnjava profesor Kršev, konvertabilnost dinara očuvao je sam okupator time što ga je nasilno devalvirao za 50 odsto manjajući ga u krune, svoju valutu, i istisnuvši ga iz platnog prometa. Tako je srpski dinar ostao na neki način "zamrznut", dok je tzv. srpska kruna devalvirala za 60 odsto.

Foto: Wikipedia/ZlatanJovanovic, Telegraf

Juna 1916. potpisan je sporazum, sa ciljem da se očuva Solunski front, pa su se tim sporazumom Francuska i Britanija obavezale da novčano pomažu Srbiju sa 9 miliona francuskih franaka mesečno, i to dokraja rata. Kada su 1917. godine u rat ušle i Sjedinjene Države, Srbija je počela da prima i od njih redovnu mesečnu pomoću iznosu od 12 miliona dolara. Tako su glavni poverioci Kraljevine Srbije zafinansiranje rata postale tri države: Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska.

Interesantno je i to da u Srbiji objava rata nije izazvala neku veću paniku, iako je vlada znala da novca i potrebnih sredstava nema ni za mobilizaciju, a kamoli za vođenje rata. Finansiranje vojnih operacija u 1914. Srbija je podmirivala i iz dela budžeta za tekuću godinu, čiji su prihodi samo delimično realizovani, od planiranih 214,3 miliona prikupljeno je 124,3 miliona dinara. Iako se u ratnim uslovima nije moglo očekivati da budžet bude realizovan, srpska vlada tog vremena nije ni pomišljala na rebalans budžeta.

Foto: Arhivska fotografija

Srbija je mnogo truda uložila kako bi očuvala svoje finansije, a da nije bilo zaduživanja, dinar ne bi bio stabilan. Ipak, nije se mislilo o posledicama, jer nakon što je rat završen , svoje predratne i ratne dugove Srbija je unela u novonastalu Kraljevinu SHS, što ju je učinilo nestabilnijom, ne samo ekonomski, već i politički.

Procena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bila je da ratna šteta iznosi 13 milijardi dinara u zlatu. Reparacione komisije su 1921. godine donele odluku da Nemačka treba da isplati ukupno 120 milijardi zlatnih maraka, a od te sume Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca je pripadalo 5 odsto. Pored toga, ostale države gubitnice Austrija, Mađarska i Bugarska su trebale da isplate 12 milijardi, od čega je Kraljevini SHS pripadalo oko 30 procenata. Međutim, zbog teške ekonomske krize, koja je zahvatila Nemačku, a čija kulminacija se desila 1931. godine, isplata ratne štete kasnije je obustavljena.

(M. B.)