(NIKAD OBJAVLJENE FOTKE) TITO JE BIO KRALJ ORGIJA I LUDOVANJA: Pio se viski i igrao valcer, a na UVCE mu pevali Neda Ukraden, Arsen Dedić i Nada Topčagić
Doživotni predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, je voleo Novu godinu i na proslavama je uglavnom bio opušten i ležeran, onakav kakvog ga građani nisu mogli videti tokom godine. Sa pojavom televizije praćenje maršalovih dočeka je postala prava atrakcija za sve Jugoslovene koji su strpljivo čekali da im se predsednik obrati preko malih ekrana, čestita praznik i poželi srećnu i uspešnu narednu godinu.
Koliko pažljivo se vodilo računa o Titovim dočecima Nove godine, kao i o odevnim kombinacijama Jovanke Broz, u razgovoru nam je otkrila kustoskinja Muzeja istorije Jugoslavije, Ana Panić.
Praznike legitimišu vlasti i oni su tu da slave aktuelnu ideologiju, pa neminovno u prvim posleratnim godinama dolazi do mešanja starih praznika, još uvek slavljenih, i novih i preplitanja tradicije i nove ideologije. Tek deceniju kasnije 1955 godine Nova godina proglašena je državnim praznikom u FNRJ.
Tada je usvojen opšti Zakon o državnim praznicima. U prethodnom Zakonu iz 1929. godine Nova godina bila je samo pomenuta kao verski praznik za katolike. Uvođenje novih praznika i ceremonija predstavljalo je bitan element kolektivnog nacionalnog identiteta i stvaranja osećaja pripadnosti jednoj zajednici.
EKSKLUZIVNO: Tito je mrzeo Svetog Nikolu, jer ga je ovaj svetac podsećao na... (FOTO)
Kako se Nova godina i nije baš nešto slavila prvih godina posle rata, nije je čak ni Tito slavio, a onda je ona isforsirana kao socijalistički praznik i postala omiljena maršalova noć puna iznenađenja.
Prvih godina posle 1945. postoje podaci da Tito nije praznovao, čak je 1. januara išao u lov u Belje, lovište u Hrvatskoj. Onda 1948 – 49. godine počinje planska kampanja da se Nova godina ustoliči kao državni i svenarodni praznik, koji će pomiriti pripadnike različitih veroispovesti tadašnje Velike Jugoslavije.
I antifašistički front žena sprovodi tu kampanju i 1950. godine se doček ustoličio kao praznik, pa tada kreću Titovi zvanični dočeci Nove godine. Popularizaciji ovog praznika je, takođe, doprinela i pojava televizije.
- Prvih godina dok nije postojala televizija, Tito je Novu godinu često provodio u inostranstvu, na "putevima mira" - u Indoneziji, Indiji, Egiptu i to je bilo ispraćeno kratkim žurnalom u Filmskih novostima pre bioskopskog programa. Kako se se pojavila televizija, tako je i doček Tita, manje-više i ostalih funkcionera, postao glavni događaj u svakom domu. Kao nožem se dešava da šezdesetihih godina, kada televizija postaje masovno dostupna, Tito slavi Nove godine u Jugoslaviji, pri čemu se, naravno, brižljivo birala republika u kojoj se proslava odigrava, jer je bilo važno da doček ne bude stalno na istom mestu, već da se smenjuju republike. Tako da je to bio i hotel "Esponada" u Zagrebu, zatim hotel "Park" u Novom Sadu, Bela vila na Brionima - otkriva nam kustoskinja Ana Panić i dodaje da je nakon velikih svečanosti maršal obično obilazio radnike u fabrikama, što su mediji, takođe, pomno pratili, a Tito koristio priliku da ga kamera zabeleži među narodom.
TV program je najviše bio gledan u vreme novogodišnjih praznika, ali i najviše kritikovan, otkriva nam Ana Panić. Naime, u vreme SFRJ nije, kao sada, bilo toliko popularno da se Nova godina slavi van kuće, takvi dočeci su, zapravo, bili skupi za građane i oni su, većinom praznik proslavljali sa porodicom, uz nešto bolju hranu nego inače i novogodišnji program, koji je obično bio zabavno-edukativnog karaktera.
- Na TV programu tokom novogodišnjih praznika preovladavali su folklorni elementi: narodna muzika, kolo... Bila je popularna i emisija "Obraz uz obraz", karnevalskog tipa, koju su obično vodili Milena Dravić i Gaga Nikolić, a oni su znali da imaju i neke strane goste, koji bi obično izveli neku svoju tačkupa su dolazili neki strani gosti. Iz današnje perspektive ta emisija je bila vrlo pristojna, iako tada dosta kritikovana, može se reći da je bila edukativna, kao neka vrsta kolažnog programa - objašnjava Panićeva.
Josip Broz Tito je bio veoma opušten u toku novogodišnje večeri, pa je običan narod tada mogao da ga vidi kako igra valcer, nazdravlja sa gostima, veseli se uz muziku i tamburice, pa i nezaobilazni orkestar Janike Balaša. Olivera Katarina bila je, kako nam je rekla kustoskinja MIJ-a, jedna od tadašnjih zvezda koja je najčešće zabavljala goste na Titovim proslavama najluđe noći, zatim Nada Topčagić, Sedmorica mladih, Leo Martin, Đorđe Marjanović, Usnija Redžepova, Tereza Kesovija, Zvonko Bogdan, Arsen Dedić i Gabi Novak... Kasnijih sedamdesetih Tita je uveseljavala svojom pesmom i Neda Ukraden.
Ponekad je doček bio u Skupštini SFRJ, Srbije, SIV - u i to je bio intimniji doček za manju grupu ljudi, nekoliko puta je dočekao Novu godinu u "Neptunu", hotelu na Brionima, a u Novom Sadu, u hotelu "Park" 1977. odigrao se veliki doček, na koji su bili pozvani i "obični ljudi".
- Tito je bio u jednoj sali sa krem de la kremom tadašnjeg društva, a obični ljudi su bili u drugoj. Tada su nastupali Leo Martin, Sedmorica mladih, Nada Topčagić, a delile su se i šaljive čestitke prisutnima. Jednom prilikom je i sam Tito dobio pozivnicu za Novu godinu na kojoj je pisalo "Pozimo te da sa svojom suprugom dođeš na proslavu Nove godine". Na toj pozivnici je bila istaknuta i cena dočeka. S jedne strane Titovi dočeci su bili glamurozni, a sa druge okrenuti narodu, jer se i on trudio da građani vide da je "jedan od njih" - naglasila je Ana Panić. i dodala da je za rođendan Tito uglavnom dobijao vredne poklone, koje sada baštini Muzej istorije Jugoslavije, a za Novu godinu je obično dobijao sitnice, potrošne stvari poput kranjskih kobasica, paketa vina, sir, a takve poklone je i on slao.
JOVANKA DIKTIRALA MODU
Naravno, gledalo se i šta će obući Jovanka Broz, pa je ona znalada promeni toaletu i nekoliko puta u toku večeri. Broz, pak, nije vodio toliko računa o odevnim kombinacijama, ali ono što je bilo nezaobilazno su - čudne kapice.
- Kapice su iz nekog razloga bile veoma važne i popularne tih godina, tako da je Tito imao uvek neke čudne kapice u obliku ribe, zatim kapetanske kape....Kada su išli na proslave u inostranstvo postajala su pravila oblačenja shodno diplomatskom protokolu te zemlje, pa je tako Josip Broz u Egiptu, na primer, nosio belo odelo. On je, zapravo, na tim proslavama bio veoma opušten i jedino su kravate i kapice koje je nosio bile ekstravagantne. Jovanka je nosila svoje dobro poznate komplete i haljine, koje je najčešće sama birala, ili uz pomoć svojih kreatorki, od kojih je jedna bila Ruže Jelin. Ponekad je Jovanka i sama dodavala šljokice na haljinu, kada je smatrala da ih nema dovoljno, ali svakako da su njene odevne kombinacije u to vreme bile pravi uzor i da se vrlo vodilo računa o tome šta će ona obući i kako će izgledati - rekla je Panićeva.
Maršalovi dočeci su, svakako bili interesantni, a danas jednako zanimljivi kao i u vreme kada su se odigravali. Josip Broz Tito je 1979. dočekao Novu godinu u Karađorđevoj, odakle je i četvrtog januara otišao u Klinički centar u Ljubljani, gde je kasnije i preminuo.
(M. Bojanić)
.
Video: Dačić se sastao sa potpredsednikom Vlade Republike Kazahstan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Gogi
Tito legenda a posle njega dodjose fasisti i nacionalisti i sve pokrase s narod osiromasise...
Podelite komentar
Nebojsa
Diktator,upropastio nam Srbiju.
Podelite komentar
pavle
Ja ja, tito je orgijao.....mozda, al je izgradio drustvo kakvo nikad vise imati necemo. Mozemo da ga proklinjemo, mrzimo, i ovo i ono....ne mislim da je on nesto licno unazadio Srbe, nego sami Srbi koji su bili oko njega....ono sto je on stvorio posle 1945, ovi danas jos nisu stigli razvuci bez obzira koliko se upinju kao divlje zveri kad uhvate plen....
Podelite komentar