CVET FENIKS NA REVERU: Evo ko je osmislio simbol Dana primirja!

Prvi put nam je sa revera zvaničnika i voditelja RTS-a najaviila državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 2012. godine. Ljubičasti cvet feniks, natalijina ramonda, zajedno sa crno-zelenom trakom, koja simbolizuje traku Albanske spomenice, našla su se na znački koja se nosi uoči i na dan 11. novembra, Dana primirja, piše "Politika".

Preporučujemo

Državni praznik, koji ove godine pada u utorak i obeležava se neradno, ustanovljen je kao sećanje na pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali se proslavlja i u drugim evropskim zemljama, potpisnicama primirja u Francuskoj.

Inicijativa da simbol praznika postane malo poznati cvet potekla je od Marka Đurića, tadašnjeg savetnika predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića, a sada direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Idejno rešenje uradio je sa tadašnjim saradnikom u spoljnopolitičkom timu predsednika Srbije Aleksandrom Ristićem, sadašnjim otpravnikom poslova u Bejrutu.

Đurić objašnjava da je kao inspiracija poslužila ruska georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, i britanska popi. Taj stilizovani cvet bulke u Velikoj Britaniji zvaničnii i javne ličnosti nose uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu i na sam taj dan.

Bulka je, navodno prvi cvet koji je iznikao na poljima Flandrije, poprištu žestokih bitaka u Prvom svetskom ratu. A zašto je Đurić izabrao naizgled nažni ljubičasti cvet kao simbol srpske pobede koja je došla posle masovnog stradanja?

- Istraživanjem o nekom simboličnom i autentičnom srpskom cvetu došli smo do informacije o postojanju ove vrste pod latinskim nazivom Ramonda Serbica, a cela priča o njenom pronalasku, davanju imena natalijina ramonda i svojstvima oživljavanja, daje posebnu težinu i simboliku - kaže Đurić.

Naime, ovaj cvet je među retkim biljnim vrstama koje posle zalivanja mogu ponovo da ožive čak i ako se potpuno osuši. Otuda ga zovu i cvet feniks. A zvanično ime je dobio po kraljici Nataliji Obrenović.

Natalijinu ramondu 1884. godine otkrio je u okolini Niša dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Kilana Obrenovića. Zajedno sa  Josifom Pančićem, on je neobični cvet opisao i dao mu ime.

Osim u delovima Srbije, na Suvoj i Šar planini, u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, raste i u Makedoniji i u severnoj Grčkoj, a posebno je simbolično što je ima i na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže i čuvenom lokalitetu iz Prvog svetskog rata.

Cvet se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je kao prirodna retkost zaštićen zakonom.

(Telegraf.rs / Politika)