IZA ZATVORENIH VRATA: Šta su tajno Vučić, Đukanović i Dodik pričali sa svetskim moćnicima?

Pre godinu dana u Krakovu na sastanku Trilateralne komisije najviše se pričalo o Ukrajini (prve čarke u Kijevu usledile su posle nekoliko meseci), dok se prošlog vikenda u Beogradu na susretu svetske vlade u senci najviše govorilo o masovnom ulaganju u infrastrukturu u Evropi, nastavku razgovora s Rusijom, ali i o integraciji Zapadnog Balkana u EU, kao i novom lideru regiona Aleksandru Vučiću.

Preporučujemo

Na samitu u Beogradu svoju šansu da se predstavi svetskim moćnicima najbolje je iskoristio srpski premijer, tako da ćemo za nekoliko meseci videti šta znači kad na pauzama ovakvih skupova prvi čovek Rotšilda kaže kako dolazi u Srbiju, a najvažniji čovek Angele Merkel kako je Balkan dobio novog lidera.

Da krenemo od spiska ljudi koji su bili u Beogradu i činjenici da toliko svetskih moćnika nije bilo u Srbiji od Titove sahrane. Trilateralna komisija je izvršni organ prave vlade u senci Bildeberg grupe na kojoj se donose najvažnije odluke i promovišu najvažniji lideri.

Da kažemo da je u Beogradu za istim stolom sedelo svih 16 predsednika vodećih evropskih banaka, rukovodioci najmoćnijih kompanija, najvažniji svetski geostratezi, multimilijarderi, uticajni bivši političari. I na panelu o Zapadnom Balkanu svi lideri tog regiona koji nije u EU, a koji su pozvani.

Na prijemima je bila prisutna gotovo cela srpska Vlada, a jedini zahtev je da se priča o stvarima koje ne mogu da se pročitaju u novinama.

Tako je i bilo. Otvoreno, na ivici sukoba. Niko nikoga nije štedeo, a najviše se cenila iskrenost, konstruktivnost i snaga. Ovo je bio najveći i najbolje obezbeđeni skup u istoriji Srbije.

Nije ni čudo kad su pripreme trajale godinu i po dana. Sve je počelo sastankom izvršnog odbora Trilaterale u petak popodne, pa svečanim prijemom u Palati Federacije kod Ivice Dačića. Prvi pravi skup zakazan je za ujutru. Panel o Zapadnom Balkanu i njegovom putu ka EU u punom sastavu. Aleksandar Vučić, Milo Đukanović, Milorad Dodik, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov.

- Mi želimo da redefinišemo svoj položaj u Evropi. Srbija nije razumela događaj od pre 25 godina kada je pao Berlinski zid, ali naš narod je uspevao nekoliko puta u istoriji da se izvuče i iz težih situacija. Ne želimo da budemo siromašni rođak koji moli za novac i koga se porodica stidi. Nalazimo se na novoj istorijskoj prekretnici odlučni da menjamo sebe - rekao je premijer Srbije.

- Uspeli smo u pregovorima s Prištinom, imamo najbolje odnose u regionu posle mnogo decenija što samo dokazuje da posle 68 godina u Beograd dolazi albanski premijer... Poslednji put sreli su se Tito i Enver Hodža 1946. -  rekao je Vučić ukratko, a onda su se ugasile kamere.

Zatim je usledila prava rasprava u kojoj su svi lideri Balkana zamoljeni da ispričaju stvari onakve kakve jesu. Niko više nije bio nežan. Pljuštala su oštra pitanja.

Moderator je pokušao da se našali pričom o crvenim kartonima koje želi da deli kad neko prekorači vreme, ali da ne zna da li sme da maše kartonima u Srbiji. Svi su se nasmejali, osim Vučića.

Onda je krenula otvorena priča u kojoj se nametnulo nekoliko glavnih zaključaka:

1. Srpsko-albanski odnosi više nisu najveći problem u regionu

2. Potencijalno je najzamršenija stvar Bosna i njena budućnost

3. Makedonija je bure baruta koja potencijalno može da se prelije i na Srbiju i na sve okolne zemlje.

Dodik je iskoristio priliku da pojača pritisak na zapadne moćnike svojom pričom o nemogućoj Bosni, a konstatovano je kako se u Banjaluci upravlja iz Moskve, a u Sarajevu iz Istanbula.

Glavna zvezda Trilaterale bio je premijer Srbije Aleksandar Vučić. On je imao svoju priliku da se predstavi svetskim moćnicima. I to je dobro uradio. Toliko da je u jednom trenutku jedan od najmoćnijih ljudi u sali poručio drugim liderima Balkana kako moraju da se potrude da nauče engleski, jer danas i Francuzi pričaju engleski.

Zahvalio se Vučiću na iskrenosti i zaista sjajnoj debati, rekavši pred svima kako je on budući lider Balkana. Vučić je za njih bio nov. I još važnije - čovek s kojim može da se radi.

On je prethodno pohvalio Keti Ešton, rekao kako je ona bila prva sa Zapada koja je želela iskreno i nas da sasluša. I to je i tražio od sagovornika sa ovog skupa.

Naravno centralna tema bila je proširenje EU, koje je posebno važno na Balkanu na kojem se na svakih 30-40 godina pokaže manjak tolerancije.

- Mi smo devedesetih imali otvorena vrata u EU, ali smo udarili u zid -  rekao je jedan od učesnika da bi se zatim shvatilo da je ekonomska zaostalost regiona najveći problem.

Podaci koji su se ređali bili su zastrašujući: "97 odsto Srba nikad nije bilo u Albaniji. Kada se tome doda da je danas samo 35 odsto Evropljana za dalje proširenje EU, a samo 25 odsto Nemaca, onda je jasno da elite moraju hitno da prevaziđu taj problem".

Ukazano je i na rast ekstremne desnice u celoj Evropi. Procene su da bi ona danas u Srbiji mogla da ima oko 20 odsto samo da je organizovana, što je učesnicima potvrdio i sam premijer poznatom pričom kako u razredu njegovog sina niko nije za DS (koji je njegov najveći protivnik) već za radikale i Dveri.

(Telegraf.rs / Nedeljnik)