NEVEROVATNO: Srbija je dokaz svoje državnosti kupila za 20.000 evra na pijaci! (FOTO)

VEROVALI ILI NE, najstarije obeležje svoje državnosti - pečat kneza Strojimira iz 9. veka - Vlada Srbije je kupila na licitaciji 2006. godine u Minhenu i za tu "najdragoceniju stvar" države je dala 20.000 evra!

Preporučujemo

Pečat kneza Strojimira dokaz je da srpska državnost datira još iz 9. veka. Sačinjen je od zlata, težak je 15.64 grama, a visok 1.9 centimetara, kupastog je oblika i s alkom na vrhu. Ima kružno natpisno polje s krstom, oko koga je grčki natpis "Bože, pomozi Srbiji".

Najstarija svedočanstva koja je do 2006. godine Srbija imala o svojoj državnosti bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjića, koja datiraju iz 12. veka.

Ministarstvo kulture Srbije je 11. jula 2006. kupilo pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra na aukciji u Minhenu. Ova dragocenost nalazila se u privatnom vlasništvu jedne porodice, a za njegovo postojanje do tada gotovo niko nije ni znao.

- Imali smo poteškoća da dođemo do ovog najstarijeg sačuvanog obeležja srpske državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 maraka. Međutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj pečat veoma značajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana. Srećom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena ako imamo u vidu koliki značaj ima ovaj pečat za srpsku istoriju - ispričao je za svojevremeno tadašnji ministar kulture Dragan Kojadinović.

Na osnovu natpisa na pečatu, može se zaključiti da je pripadao knezu Strojimiru i da je nastao u drugoj polovini 9. veka. Napravljen je u nekoj od vizantijskih carskih zlatara u Solunu, Atini ili Carigradu. Postojanje pečata dokazuje da su u ondašnjoj Srbiji postojali administracija, arhiva i pridvorska kancelarija, koje su karakterisale jednu državu.

Prisustvo dvostrukog krsta na pečatu ukazuje na činjenicu da je njegov naručilac bio hrišćanin, a može se pretpostaviti da su i njegovi preci bili hrišćani, što je protivno dosadašnjem shvatanju da su srpski knezovi primili hrišćanstvo između 867. i 870. godine, pošto se tada među rođenim prinčevima (mlađi Mutimirov sin Stefan i Gojnikov sin Petar) po prvi put javljaju hrišćanska imena.

(Telegraf.rs)