INTERVJU, PAVLE MARKOV: Nema više bahaćenja, sprovešćemo seču funkcionera, za budućnost Kikinde! (FOTO)

Predsednik opštine Kikinda i funkcione Srpske napredne stranke Pavle Markov u intervjuu za Telegraf.rs otvoreno govori o svemu onome što je urađeno u ovoj opštini, kao i o budućim merama koje se moraju izvršiti. O haosu koji je zatekao kada je preuzeo vođenje Kikindom, nagomilanim dugovima, borbi sa bankrotom i za dovođenje novih investitora!

Krenimo redom, za početak, recite nam kako izgleda jedan vaš radni dan?

Preporučujemo

- Svaki dan posvećen je rešavanju nagomilanih tekućih problema, organizaciji sastanaka, kontroli sprovođenja zadataka i tako u krug.

Kikinda se pre vašeg dolaska na vlast gotovo nalazila pred bankrotom, pa ste bili primorani da uvedete mere štednje, koji su to potezi povučeni i kakvi su rezultati?

- Pre godinu dana, i ako to iz ugla pojedinih građana izgleda kao ustaljena priča, kada dođe nova vlast kako priča da je nasledila određene dugove i haos, mi smo baš iz tog razloga želeli da javno pokažemo sve činjenice o stanju u kojem se tada nalazila naša opština. Kikinda je u trenutku kada smo preuzeli vlast imala ukupna dugovanja u javnom sektoru oko milijardu dinara, a kada se uzme u obzir da je opštinski budžet dve milijarde godišnje jasno se vidi da je polovina budžeta bila opterećena dugovima i da je to nešto što konkretno donosi situaciji u kojoj smo razmišljali o bankrotu. Takođe zatekli smo i tekuću nelikvidnost sa dugom oko 311 miliona dinara i zaista smo bili u jako teškoj situaciji u početnim mesecima našeg mandata, jer faktički nismo imali odakle da isplatimo plate. To je nešto što nije zabeleženo u istoriji Kikinde i sigurno je da je sve to tada dovodilo opštinu u najgori položaj od svih drugih u Srbiji. Mi smo, onda napravili jedan plan rada, kako bi održali tekuću likvidnost opštine, a u prvih dva meseca smo izvršili sve mere koje smo zacrtali, pri tome mislim na smanjenje plata, posebno funkcionerima, smanjenje broja funkcija pa tako opština Kikinda sada ima minimum zakonskih funkcija, a to znači da imamo Veće koje sadrži 5 plus 2 člana, ja kao predsednik opštine nemam zamenika, to je sigurno jedinstven slučaj. Svim direktorima javnih preduzeća smanjili smo plate za 20 procenata, ukinuli smo dnevnice, kako za Srbiju, tako i za inostranstvo, raskinuli smo sve ugovore koji su bili štetni po Kikindu i tako smo sproveli još prošle godine sve one mere koje je Vlada Srbije donela tokom ove godine. Dakle, vidite da smo izvršili drastične mere štednje i kao rezultat imamo da smo dug sa 311 miliona smanjili na 150 i to za svega sedam meseci rada, a ako ovako budemo nastavili, plan je da narednu godinu dočekamo na pozitivnoj nuli ili da sva naša zaduženja svedemo na tzv pozitivna zaduženja, koja su investicioni krediti.

Zatekli ste haos u poslovanju Javnih preduzeća, kakva je sada situacija u njima?

- Pokrenuli smo inicijativu osnivanja novog javnog preduzeća koje bi trebalo da preuzme delatnosti pet javnih preduzeća i na taj način će se izvršiti dodatna drastična ušteda. Pre četiri meseca i odluke Vlade da se smanje plate u javnom sektoru, koje su danas stupile na snagu, mi smo doneli odluku da se svim javnim preduzećima smanjuju plate za 30 procenata. Imamo veliki problem sa dva javna preduzeća koja ćemo rešavati kroz ovaj model osnivanja novog jedinstvenog javnog preduzeća. Odnosno, kroz reforme. Znate, kada gledate s jedne banalne strane vidite da 5 JP ima 5 direktora, nekoliko zamenika generalnog direktora u nekim preduzećima imate i po pet pomoćnika direktora, svi oni vuku barem jednu ili dve sekretarice, po jednog ili dva vozača i svu onu strukturu koja je u našem sistemu sprovođena dugi niz godina. Novim načinom organizacije imaćemo jednog direktora, a ne pet.

To se može nazvati sečom funkcionera?

- Da, uglavnom se sve svodi na to, ali i na seču nerazumnog trošenja novca, a s druge strane ćemo sve one radnike koji su stručni zadržati na poslu, a one koji nisu potrebni i koji su višak moraćemo da premestimo negde drugde. Tako ćemo stvoriti jedan efikasan sistem JP, koje će morati da u prvom redu uslugom zadovolji sve građane Kikinde, da nju vrši po znatno nižim cenama i na kraju da ono dođe u situaciju da obavlja velike investicione projekte, čime će ostvarivati dobit koji će se vraćati u budžet opštine, dakle opet građani Kikinde od tga će imati korist.

Šta možete da kažete da ste uradili da bi Livnica, Toza, Banini, MSK i dalje radili i zapošljavali Kikinđane?

- Opstanak pobrojanih fabrika jeste jedan od najvažnijih srednjoročnih ciljeva opstanka Kikinde. Uvažavajući da su one uglavnom u privatnom vlasništvu, njihovo poslovanje je van naših ingerencija, no njihove teme su konstantno prisutne u našem radu i činimo sve što možemo u cilju njihovog opstanka.

Ima li Kikinda budućnost i gde je izlaz iz slepog creva?

- Bez obzira na teškoću situacije u kojose nalazimo, Kikinda ima mogućnost da sebi obezbedi budućnost. Potrebno je izmeniti sistem javnog organizovanja, vešto raspolagati novcem i racionalno trošiti.

Dokle se stiglo sa realizacijom projekta Zaštite od poplava?

- Što se tiče našeg kraja, pošto u okolini nemamo reka, u tom pogledu smo zaštićeniji od drugih mesta Srbije, ali smo mi odmah nakon tragičnih poplava koje su zadesile Srbiju, doneli odluku da kao lokalna samouprava pokrenemo inicijativu ka revitalizaciji odvodnih kanala, kanalizacione mreže i svega onoga što je prvi bedem odbrane mesta od poplava. Što se tiče konkretno Kikinde tu pre svega mislimo na problem sa nadolazećim podvodnim vodama. Moram da naglasim da smo i ovaj projekat pokrenuli bez posebnih sredstava i u okviru postojećih službi JP. Dali smo naredbu da se sprovede ovaj projekat i to je sve rađeno uz minimum-minimuma novčanih izdvajanja iz kase.

Koje su to goruće stvari u Kikindi na kojima vam predstoji mukotrpan rad?

- Sigurno je najveći problem veliki trošak javnog sektora, moramo da prvo njega uredimo, jer se sistem nije menjao i isti je već 20-30 godina. Imamo višak zaposlenih koje je prouizvod stranačkog zapošljavanja prethodnih godina. S druge strane nedostatak Kikinde je taj što u nekom privrednom smisli nemamo mnogo toga da ponudimo, dakle nemamo industrijsku zonu, koja nam očigledno mnogo fali. Uspeli smo da animiramo dosta stranih investitora, ali veliki problem je upravo ta nemogućnost da iznesemo zaista kvalitetnu ponudu. Započeli smo izgradnju agro-industrijske zone, a radimo i na projektu da napravimo određene dodatne pogodnosti za investitore, odnosno da im obezbedimo lokaciju i sve ono što im je potrebno.

Na koji način Kikinda privlači investitore i da li je ona i zbog čega pogodna za ulaganje?

- Velika je trka za investitorima, svaka opština gleda da pobedi u njoj. Mi smo napravili određenu ponudu i bez obzira na sve ove nedostatke, koje sam naveo, svi zainteresovani investitori s kojima smo razgovarali su više nego zadovoljni. Ne bih želeo sada da vam otkrivam o kojim se povoljnostima tačno radi. U krajnjoj liniji mi smo sada u nekoj završnoj fazi pregovaranja sa investitorima koji će doći u Kikindu i mogu da kažem samo, da imamo nešto što druge opštine nemaju.

Možemo li da otkrijemo neko ime?

- Znate, moj princip je taj da ne govorim o imenima sve dok se ugovor ne potpiše. Radi se o tri četiri kompanije koje su svetski poznate. To je sve što mogu da vam kažem.

Kakva je situacija što se tiče prihoda od eksploatacije nafte i gasa - rudne rente?

- Znate, mi smo otvorili sva pitanja, po preuzimanju vlasti i nema nijednog pitanja koje po preuzimanju vlasti nismo otvorili. Ne kažem da smo sve rešili, ali moram da istaknem da smo sve ono što se godinama stavljalo pod tepih i ono što su prethodne vlasti kritikovale i govorile da će promeniti, a nisu ni jotu uradile po tim pitanjima, otvorili i krenuli sa radom. Što se tiče rudne rente i NIS-a to je jedno od pitanja koje je bilo decenijama arčeno od strane svih prethodnih vlasti, međutim mi smo jedini koji su konkretno izašli s mišljenjem i interesom građana Kikinde, a to je da je rudna renta veliki problem grada i da nećemo dopustiti da se nastavi ovakav način poslovanja NIS-a u kikindi. S druge strane mi smo ponudili i način rešavanja ovog problema. Jedno od tih rešenja je i akcija tri grada Kikinde, Kanjiže i Srbobrana u smislu izmene i dopune Zakona o rudarstvu kako bi uz veoma male izmene uspeli da građane Kikinde obeštetimo za sve ono što su godinama trpeli od strane NIS-a. Podsetiću Vas da smo kao niko do sada u vlasti javno osudili način rada NIS- a u Kikindi, da se ne mirimo sa ovakvim načinom postupanja i da tražimo reviziju naših odnosa. Za nas je ovo otvoreno pitanje i mogu da Vas informišem da zauzima posebno mesto u našem radu, ali ne želimo da koristimo ovo pitanje u političke svrhe već i da po prvi put istinski nešto konkretno učinimo.

Da li je ugovor o parkingu raskinut i zbog čega?

- Imamo određene probleme po pitanju parking ugovora koji su se takođe nalazili na udaru kritika prethodne vlasti, ali po tom pitanju ništa nije urađeno. Mi smo zato pokrenule postupak za raskid tih štetnih ugovora i sada smo u fazi redefinisanja uslova, kako bi smo utvrdili šta je to što je prihvatljivo za građane Kikinde i na koji način bi mogli da nastavimo poslovanje. Sačekaćemo konačan odgovor i onda ćemo znati hoćemo li nastaviti s radom ili ćemo raskinutu te ugovore. Nas ne zanima ko ispunjava uslugu i ko je s druge strane, već usluga kao usluga koja će zadovoljiti sve, a tražimo čitav niz uslova da se ispune, ima ih tačno 12. Od investiranja, do smanjenja cena  parkiranja, do drugačijeg odnosa prema građanima, bolje kontrole prihoda, i još mnogo toga. Ponavljam, ne budu li se ovi uslovi ispoštovali raskinućemo ugovor.

Kakva je situacija sa nezaposlenošću u Kikindi?

- Stopa nezaposlenosti je otprilike ista kao i na republičkom nivou, nema tu velikih odstupanja. Prosečna zarada u gradu nije na zadovoljavajućem nivou i ako je to u rangu mnogih gradova u Vojvodini. Radimo na povećanju broja zaposlenih, a kada se sve ono što smo uradili u prethodnoj godini prenese na sledeću, siguran sam da ćemo videti značajne rezultate, koji će biti opipljivi u svakodnevnom životu građana, a ne samo na papiru vidljivi. Ponavljam, realno je da možemo očekivati povećanje broja zaposlenih u 2016. godini.

Pre nego što ste preuzeli vlast, na na prednjake mislim, govorili ste za bivšu vlast da je kriminalna i da ćete ispitati kako su trošene pare iz budžeta. Da li imate neka saznanja koja potvrđuju vaše ranije tvrdnje?

- Naš stav ostaje isti, u ranijem periodu ukazivali smo na sumnjive poslove, a sada gledamo da spasemo šta se spasti može i sve vreme trošimo na dnevne probleme i budućnost. Rekli smo da se nećemo baviti revanšizmom i da ćemo samo dokazane sumnje procesuirati, a svakodnevno nailazimo na raznorazne ugovore čije su vrednosti i do tri puta veće nego li realne cene, dobijamo informacije da su mnoga plaćanja i ugovaranja poslova išla po principu „procenta“ što sveukupno čini da je veći broj osoba umešan u isi savanje javnog novca. Da li će neko i odgovarati za raznorazne „kombinatorike“ ne zavisi samo od nas.

(D. Z.)