DAČIĆ: Moj fizički izgled čini me nezadovoljnim!

Prustov upitnik do danas je ostao najbolji upitnik za definiciju neke ličnosti. Napravio ga je slavni francuski pisac Marsel Prust i prvi odgovorio na njega. Pitanja su se kasnije menjala i dupunjavala, ali originalna verzija i danas je praktično psihološki udžbenik za skeniranje ličnosti.

Preporučujemo

Prvi put na sasvim lična pitanja u Nedeljniku odgovara političar koji je izgradio oreol neposrednoh i narodskog čoveka. Ali, ga ovakvog niste pročitali. Na Prustova pitanja iz glave, neposredno i direktno, odgovara ministar spoljnih poslova Srbije i lider SPS Ivica Dačić.

Tako na pitanje o ličnoj predstavi o savršenoj sreći, Dačić kaže da je "savršenstvo dobro samo kao cilj, kao nešto čemu se teži, a ne kao neko stalno stanje".

- Dostići savršenstvo znači kraj, tada više nemaš šta da radiš, šta da menjaš. Samim tim, kakva bi to sreća bila kada bi bila savršena? Kada više ne bi imao o čemu da sanjaš i ka čemu da ideš? Užasno dosadno to zvuči, tako da ostajem pri onoj ne-savršenoj sreći, u kojoj težim njenom savršenstvu, a nadam se da ga nikad neću dostići - kaže ministar spoljnih poslova i priznaje da još uvek ima "još uvek mnogo strahova i da su i danas oni sasvim realni".

- Imam jako mnogo strahova i danas su oni sasvim realni, tako da se najviše plašim da će mi život proći u strahu od njih. Zato i stalno nešto radim, čak i izmišljam nove poslove, samo da o tome ne bih razmišljao. I uglavnom sam ih potisnuo i zaboravio. Radeći - otkriva Dačić i šaljivo odgovara na pitanje s kojom se istorijskom ličnošću identifikuje.

- Slavica Đukić Dejanović, moja partijska drugarica, postala je direktor bolnice "Laza Lazarević" i čvrsto sam ubeđen da bi me, kada bih sad rekao da se identifikujem sa nekom istorijskom ličnošću, ljubazno pozvala da svratim do nje na kafu. I, ne bi me više pustila - šaljivo odgovara on i dodaje da se divi "osobama koje ne odustaju" i dodaje da ne podnosi svoju osobinu koja ga ponekad tera da "ipak odustane".

- Zato nikada ne odustajem. Zbog sebe i svojih mogućih slabosti - dodaje on i kaže da je njegova najveća ekstravagancija to što se rodio u Prizrenu, odrastao u Žitorođi i postao premijer.

- Zar to ne zvuči, u Srbiji, ekstravagantno? - pita Dačić.

Ministar unutrašnjih poslova kaže da mu je omiljeno putovanje u Kavafijevo, u Itaku, ali smatra i da to može biti i "svako putovanje koje nema kraj, i kojem je samo sebi put i cilj". Ministar je dalje, redom, odgovarao na sledeća pitanja "Nedeljnika":

Koju osobinu ličnosti smatrate najprecenjenijom?

- Kažite mi koja je vaša najbolja osobina, i znajte da je precenjena. To svako treba da proba, nije loš način da se preispita.

U kojim prilikama lažete?

- Kako zamišljate da vam iskreno odgovorim na to pitanje?

Šta ne volite u svom fizičkom izgledu?

- Razmišljanje o tome tera u razne vrste nezadovoljstava. Upravo zato sam se sa svojim izgledom odavno pomirio, priznao sve mane, i dalje o tome ne razmišljam. Uostalom, zar nisam već rekao da je savršenstvo dosadno? Pa i ono fizičko.

Koje reči ili rečenice prečesto koristite?

- U mom poslu prečesto se koriste one rečenice u koje ljudi više ne veruju. Zato posebno pazim šta i koliko pričam.

Koja je vaše najveće kajanje?

- Još jedan izgovor da gubiš svoje, i tuđe vreme, na najgori mogući način, žaleći samog sebe i kukajući nad svojom sudbinom. Umesto kajanja, bolje je ispravljanje. Svojih i tuđih grešaka.

Ko je ljubav vašeg života?

- Moja porodica. I, kao i u svim velikim ljubavima, vrlo malo vremena imam da budem sa njima.

Gde ste i kada bili najsrećniji?

- Probajte da postanete premijer, pa ćete da vidite. Šalim se, uglavnom verujem da svako razmišljanje o prošlosti, pa i o tome kada si bio najsrećniji, čoveku oduzima vreme koje bi trebalo da posveti razmišljanju o budućnosti. Dakle, za mene je pravo pitanje, ne kada sam bio, nego, kada ću biti, najsrećniji.

Koji talenat biste voleli da imate?

- To pitajte Tasovca. On je član žirija.

Kako se trenutno osećate?

- Hvala na pitanju. A vi?

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

- Upravo onu ekstravaganciju o kojoj smo već pričali. Bez šale, ona je dokaz da čovek sve može. I trebalo bi da, u Srbiji, svi počnemo da verujemo u to. U uspeh.

Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili?

- Koliko su mi poznata dosadašnja iskustva, imao bih samo dve mogućnosti. Ili da budem sin Božji, ili vampir. Ne znam za druge slučajeve.

Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?

- Kada bih imao nešto "najdragocenije", takav predmet, to bi značilo da on ima mene, a ne ja njega.

Šta je za vas oličenje patnje?

- Pikasova "Gernika" i Munkov "Krik".

Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?

- Već se bavim.

Ko su vaši uzori u životu?

- Oni koji su mi pokazali da je sve moguće.

Ko je vaš omiljeni pisac, a ko slikar?

- Ima ih više, a troje sam već pomenuo u odgovorima.

Ko je vaš omiljeni fiktivni junak?

- To ću da sačuvam za onu kaficu sa Slavicom.

Gde biste voleli da živite?

- U Srbiji.

Šta najviše mrzite?

- I to sam već rekao. Odustajanje.

Kako biste voleli da umrete?

- Ne bih voleo.

Koji je vaš moto?

- Moto se stavlja na konzerve, ne na čoveka.

(Telegraf.rs / Nedeljnik)