Stefanović: Oluja nije prilika za slavlje! (FOTO)

Povodom 19 godina od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" ministar policije Nebojša Stefanović kaže da godišnjica "Oluje" nije prilika za slavlje.

Preporučujemo

- Ne želimo da gledamo u tuđe dvorište, ali svakako smatramo da ovo nije prilika da neko slavi progon svojih građana. Mi ne želimo da delimo lekcije, ali je to svakako prilika da se ova poruka uputi i to je na nekim drugima da razmišljaju - rekao je Stefanović.

On je istakao da je dan kada se obeležava godišnjica progona Srba iz Hrvatske "težak i tužan" dan dodajući da Srbija mora da povede računa o tim ljudima kako bi se ostvarila njihova prava.

- Moramo da razmišljamo o ovom narodu kako da ih još bolje integrišemo, kako da im obezbedimo njihova prava na imovinu, povratak onima koji to žele, a onima koji su odlučili da se ovde trajno nastane da obezbedimo da imaju više posla i sve ono što imaju svi drugi građani Srbije - rekao je Stefanović.

Parastosu je prisustvovao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od međunarodne zajednice da se Hrvatskoj zabrni obeležavanje Oluje.

- Naše koalicija je zatražila od međunaodne zajednice da traži od Hrvatske da ne slavi progon Srba, da se procesuiraju svi odgovorni za zločine protv Srba, da se reši pitanje nestalih i vrate oduzata prava, kao i da se obezbede uslovi za održiv povratak proteranih Srba - rekao je Linta dodajući da je sa područja Hrvatske za vreme rata proterena više od pola miliona Srba.

Kako je rekao, od tog broja trenutno više od 300.000 živi u Srbiji, više desetina hiljada širom sveta, a svega oko 50.000, uglavnom starijih ljudi, se vratilo na svoja ognjišta.

- Proterani Srbi, ali i Srbi povratnici se suočavaju sa velikim brojem problema -pitanjem nestalih lica, nije rešeno pitanje obeštećenja porodicama žrtava, sudski postupci dugo traju i visoki su troškov parnica - rekao je Linta i dodao da u Hrvatskoj nema političke volje da se ekshumiraju posmrtni ostaci Srba koji se nalaze na poznatim grobnim mestima. Poseban problem, kako je rekao je i veliki korpus oduzetih imovinskih, stečenih prava - imamo 40.00 oduzetih stanarskih prava, više od 50.000 penzionra kojima se duguju zaostale neisplaćene penzije...

Parastos je služio vladika Jovan Slavonski, a pored velikog broja građana parastusu je prisustvovao i zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Nakon toga položeni su venci na spomen-ploču stradalim Srbima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 2000. godine.

Parastosu su pored građana prisustvovali ministar policije Nebojša Stefanović i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, kao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od Saveta Evrope tražio da se Hrvatskoj zabrni obeležavanje Oluje. Oluja se u Hrvatskoj obeležavana kao Dan pobede.

Danas se, naime, navršava 19 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Do sada je, s registrovanih lokacija, ekshumirano 875 žrtava "Oluje", a još 215 žrtava te akcije čeka na ekshumaciju.

U akciji "Oluja" avgusta 1995. koja je započela 4. avgusta masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske, uz podršku NATO, kao i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

Do agresije je došlo uprkos činjenicama da se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, kao sektori "Jug" i "Sjever", kao i da su predstavnici RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog medjunarodne zajednice o mirnom razrešenju.

Među stradalima, prema podacima Veritasa, nalazi se 1.196 (65 posto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Medju žrtvama se nalazi 544 (29 posto) žena, od kojih su oko četiri petine bile osobe starije od 60 godina.

Takođe, prema podacima Veritasa, od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 951 lica, dok se na evidenciji nestalih još vodi 894 osobe, medju kojima je 632 civila (315 žena).

U akciji "Maestral" koja je bila produžetak "Oluje", hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH.

Odluka o početku akcije "Oluja" je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug, hrvatskog generala Ante Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.

Na tom sastanku u Titovoj vili na Brionima, predsednik Hrvatske Franjo Tudjman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti "takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora".

U prvostepenoj presudi haškog Tribunala, aprila 2011, bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, čiji je "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobodjeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osudjen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora.

Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrdjeni u prvostepenoj presudi.

Akcija "Oluja" se nalazi i pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u sporu o genocidu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije, o čemu je glavni pretres održan u Palati pravde u Hagu od 3. marta do 1. aprila ove godine.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja".

Srpski pokret obnove očekuje od Hrvatske da ne slavi godišnjicu zločina nad srpskim stanovništvom u operaciji "Oluja", već da, kao članica Evropske unije, u potpunosti primeni evropske standarde u zaštiti prava nacionalnih manjina, izjavio je potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić.

- To, pre svega, znači da nadležni organi Hrvatske učine sve da eliminišu atmosferu nesigurnosti i straha kod pripadnika srpske zajednice, da im omoguće održivi povratak u kuće i stanove iz kojih su prognani, da im vrate oduzetu imovinu i stanarska prava i da ukinu tajne optužnice na osnovu kojih hapse Srbe povratnike - naveo je Čotrić u izjavi dostavljenoj medijima.

Čotrić, koji je član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini, istakao je da se nigde u civilizovanom svetu ne slavi i ne uzdiže zločin proterivanja sopstvenih građana i ubistva na hiljade starih ljudi, žena i dece.

On je podsetio da po poslednjem popisu stanovništva u Hrvatskoj živi četiri stotine hiljada Srba manje nego 1991. godine.

(Telegraf.rs / Tanjug)