VULIN: Želimo da makar jedna generacija ne iskusi rat (FOTO)

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, izjavio je večeras, sećajući se žrtava Prvog svetskog rata, da Srbija nikada nije bila uzrok nijednog rata, ali da je često protiv svoje volje bila povod za ratove "nesitih kraljeva i careva", i da traži da joj se dopusti da makar jedna generacija njenih građana proživi vek a da ne bude žrtva nekog ratnog sukoba.

Preporučujemo

Vulin je, otvarajući na Kalemegdanu državnu ceremoniju obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, istakao da je Srbija iz dva svetska rata naučila lekciju da može da traje samo ako sukobe velikih izbegava i vodi računa prvo, ali nikada jedino, o sebi.

- Srbi su skroman i često ćutljiv narod, ali sanjaju otvorenih očiju. Srbi traže od velikog sveta, od sebe, ali najpre od onih koji odlučuju kako se deli ova planeta, da izvuku pouku iz Prvog i Drugog svetskog rata i dopuste Srbiji san da se rodi jedna generacija koja će se roditi i umreti a da neće učestvovati u nekom ratu - kazao je Vulin.

Ostvarenje tog sna, kako je istakao, nije doživela nijedna generacija Srba, ali postoji nada da će generaciji dece koja sada stasavaju biti dozvoljeno da taj san postane java.

Svet je, kako je podsetio, tonuo u velike sukobe i užase onda kada bi sila zamenila pravo, a danas su, posle iskustava Drugog svetskog rata, čuvari prava organizacije poput UN i OEBS-a.

Osvrćući se na polemike o odgovornosti Srbije za Prvi svetski rat, Vulin je istakao da "carska i kraljevska visočanstva željna vazduha, vode, zemlje i roblja" ne mogu da budu jednako odgovorni kao oni koji su imali samo greh rođenja i trajanja na jednom parčetu zemlje.

Podsećajući na velike žrtve Srbije u Prvom svetskom ratu, Vulin je rekao da Srbi ne mogu da se ne pitaju zašto je u njemu ubijeno 800.000 srpskih civila i zašto su odmah po Sarajevskom atentatu postali žrtva progona i nasilja širom regiona.

Svečana akademija, u organizaciji Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, čiji je Vulin predsednik, počela je himnom "Bože pravde", u prisustvu visokih zvanica, među kojima su bili potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički, ministar policije Nebojša Stefanović i drugi, kao i mnogobrojni građani.

Zemunski kamerni hor i orkestar sa dirigentom Ðorđem Stankovićem izveo je "Marš na Drinu", "Topdžijsko kolo", "Srbijanku", fragmente iz "Opela" Stevana Hristića posvećenog žrtvama rata.

Dramski umetnici Mihailo Lađevac, Sonja Knežević i Hadži Nenad Maričić su kroz istorijske i dokumentarne tekstove podsetili na početak Prvog svetskog rata, slavne bitke i srpske pobede, ali i veliko stradanje srpske vojske i naroda.

Posebno dirljiv bio je nastup majora Ljubiše Stojičića, trubača Reprezentativnog orkestra Garde Vojske Srbije sa numerom "Il Silenzio" (Tišina), kojom je tokom rata odavana poslednja počast poginulim vojnicima.

"Tišina" je, na predlog Predsedništva Saveta ministara Italije, danas izvedena i u mnogim drugim zemljama, na simboličnim lokalitetima.

Program na Kalemegdanu, čiji je scenarista bila dramaturg i književnica Ivana Dimić, završen je pesmom "Vostani Serbije".

Svečana akademija održana je u paviljonu "Cvijeta Zuzorić", a ne kako je bilo planirano kod spomenika Pobednik, zbog loših vremenskih uslova.

U realizaciji su učestvovali JP Beogradska tvrđava, Udruženje likovnih umetnika Srbije i Radio televizija Srbije.

(Telegraf.rs / Tanjug)