Merkel: Beograd i Priština napravili važan napredak

  • 6

Nemačka kancelarka Angela Merkel danas je u Dubrovniku, pohvalivši posebno napredak u pregovorima Beograda i Prištine, rekla da se taj put mora nastaviti.

Ona je, na konferenciji za štampu, po završetku sastanka lidera procesa "Brdo-Brioni", rekla da je jasno da su Beograd i Priština napravili važan napredak, i istala da će pristupni pregovori sa Beogradom biti vođeni uz očekivanje da proces Beograda i Prištine bude nastavljen.

Merkelova je naglasila da su obe strane imale više koristi od kompromisa i da taj put bude nastavljen.

Nemačka kancelarka je već u svom obraćanju, na početku skupa, imala reči hvale za Briselski dogovor.

Takođe je ponovila da Nemačka podržava region i da se ta podrška ogleda i u tome da sve države imaju evropsku perspektivu, i da će jednog dana završiti proces članstvom u EU.

- Da to nisu samo reči pokazuju primeri Slovenije i Hrvatske - objasnila je ona istovremeno podvukavši da početak procesa pristupanja zavisi od ispunjavanja uslova.

Merkel je kazala da je na sastanku u Dubrovniku primetila želju da se prevaziđu postojeći problemi.

Proces "Brdo-Brioni" je, prema njenim rečima, važan, jer zemlje regiona razgovaraju o regionalnim problemima u čijem prevazilaženju Nemačka i EU žele da pruže pomoć.

Ona je kazala da je na ovom skupu bilo reči o ekonomskoj perspektivi, ali i političkim procesima, kao i infrastrkturnim pitanjima.

S tim u vezi je ukazala da postoji fond EU za približavanje, čiji budžet u periodu od 2014.- 2020. iznosi 11,7 milijardi evra, a koji može biti korišćen i za finansiranje infrastrukturnih projekata.

Merkel je najavila da će skup u Berlinu, 28.avgusta, biti prilika da se sa premijerima i ministrima razgovara o detaljima projekata, gde su prepreke i kako ih prevazići, dodajući da građani očekuju realizaciju, a ne obećanja.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović, domaćin skupa, rekao je da je sastanak održan kako bi se raspravljalo o važnim političkim pitanjima, pre svega jedinstvu Evrope i pripadnosti jugoistične Evrope Evropi, ali i o infrastrukturi i energetici.

- Razgovore su obeležila najvažnija načela EU, želja za mirom, stabilnosti, solidarnosti, sigurnosti, ekonomskom razvoju, blagostanju. Želja svih je da cela jugoistočna Evropa jednog dana bude u EU, naravno, onda kada budu ispunjeni uslovi - rekao je on dodajući da će on i njegov sovenački kolega Borut Pahor biti snažni zagovornici evropskog puta regiona.

Ocenivši da dolazak Merkelove na skup u Dubrovnik pokazuje privrženost Nemačke evropskom putu jugoistočne Evrope, Josipović je kazao da je nemačka politika principijelna.

- Kada smo mi bili na pregovaračkom putu, Nemačka i druge zemlje su insistirale na visokim kriterijumima. Činilo se da je to bilo dobro za nas. Tokom pregovora smo postali bolje drustsvo. Vidljiva je razlika između Hrvatske danas od one pre desetak godina - poručio je hrvatski predsednik, dodajući da Zagreb podržava visoke standarde, ali je spreman, zajedno sa Nemačkom da pomogne susede u njihovom ispunjavanju.

Josipović je kazao da su učesnici skupa podržali predstojeću donatorsku konferenciju uz nadu da će biti uspešna.

On se osvrnuo i na mlade kazavši da je kriza ponajviše pogodila omladinu, te da su potrebne reforme obrazovanja, otvaranja novih radnih mesta i mobilnost.

Kao zajednički imenitelj skupa jeste da je neophodno raditi na pospešivanju infrastrukture, posebno putne i energetske.

S tim u vezi je kazao da je na skupu bilo reči o železničkom pravcu Minhen-Istanbul, kao i Jadransko-jonskom autoputu, ali i potrebi usaglašavanja energetskom politikom u okviru politike EU.

Na skupu je bilo reči o Ukrajini, a Josipović je kazao da odnos prema Ukrajini i Rusiji mora biti izbalansiran, a Merkelova je podsetila da "proces približavanja Uniji sadrži i pokušaj da se ima zajednička pozicija u spoljnoj politici".

Na kraju je Merkelova čestitala Žan Klodu Junkeru na izboru na mestu predsednika Evropske komisije, naglasivši da je to dobar znak za delotvornost Unije.

Josipović je kazao da u EU postoji kontinuitet politike i da je uveren da će nova komisija vrlo brzo nastaviti i unaprediti politiku koja se do sada vodila u Uniji.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Юлия

    15. jul 2014 | 16:02

    Ja ne zelim u EU bez Kosova.

  • Vatro Marx

    15. jul 2014 | 20:45

    Zivi bili pa vidjeli Srbija je pod pritiskom od Amerike i Europske Unije, mora dati zeleno svijetlo da Kosovo pristupi Ujedinjenim Nacija a posle toga dolazi razmjena Ambasada.Uz te uslove ući ćemo sigurno akada budu došle na red Albanija, Bosna,i Makedonija EU već počinje da tone. U tajnosti je ali mladi budući političari Italije, Španjolske, Francuske, Portugalije, i Grčke, stvaraju južnu Regiju Mediterana kažu da ne žele da njih koristi Angela Merkel (Njemačka) i Engleska već duže vremena kako prijeti da će izaći.

  • Dzeko

    15. jul 2014 | 20:27

    Kosovo CE biti u EU i bez Srbije

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA