POČETAK KOSOVSKE DRAME: Dan kad su se Albanci prvi put otcepili od Srbije! (VIDEO)

Prošle su 24 godine otkako je samozvana Republika Kosovo prvi put proglasila nezavisnost i odvajanje od Srbije, što je poslužilo kao uvod u događaje koji su posle usledili, kao što su bombardovanje i današnja situacija u južnoj pokrajini!

Preporučujemo

Drugog jula 1990. godine ne prihvatajući ustavne promene u Srbiji, albanski delegati Skupštine Kosova usvojili su Ustavnu deklaraciju i proglasili odvajanje Kosova od Srbije.

Kao odgovor na ovaj akt Skupština Srbije 5. jula raspustila je pokrajinsku skupštinu, usledili su štrajkovi i protesti kosovskih Albanaca.

Međuetničke tenzije na Kosovu su se tokom osamdesetih godina dvadesetog veka pogoršale. Uvidevši to, Srpska akademija nauka i umetnosti je objavila memorandum, u kojem upozorava na raspad SFRJ i etničke sukobe. Kako bi sprečila albanski secesionistički pokret, Skupština Srbije je 1989. pripremila ustavne amandmane s ciljem da ograniči ovlašćenja autonomnih organa na Kosovu. Elementi vlasti bili bi preneti na organe Srbije.

Međutim, prema Ustavu koji je tad bio na snazi, da bi ovi amandmani bili usvojeni potrebna je dvotrećinska većina u pokrajinskoj skupštini. To glasanje održano je 23. marta 1989, a amandmani su usvojeni većinom glasova, mada ne dvotrećinskom, i formalno potvrđeni 28. marta.

Time su ustanove autonomije došle pod neposrednu vlast Srbije. Etnički Albanci su na ovo odgovorili protestima i formiranjem paralelnih institucija. Većina (114 od 123) poslanika Skupštine Kosova albanske nacionalnosti sakupila se 2. jula ispred zgrade parlamenta, ali ulaz im nije bio dozvoljen.

Tako su ispred zgrade usvojili rezoluciju u kojoj KiM nazivaju ravnopravnim i nezavisnim entitetom u okviru jugoslovenske federacije. Daklaracija nije imala pravnog dejstva.

U međuvremenu je pokrajinska skupština raspuštena. Međutim, isti poslanici su održali tajni sastanak 7. septembra i usvojili Ustavni zakon Republike Kosovo, kojim se obavezuju na zalaganje za formiranje Republike Kosovo unutar Jugoslavije.

Tokom sledećih godina, većina separatističkih ideja sprovođena je na tajnim sastancima. Prilikom jednog od takvih sastajanja, 23. decembra, oformljena je Demokratska liga Kosova, tada dominantna na političkoj sceni.

S raspadom jugoslovenske federacije, politički zahtevi kosovskih Albanaca su se promenili. Kako više zahtev nije mogla biti republika unutar SFRJ, prešlo se na delovanje s ciljem osnivanja nezavisne i suverene republike. Nije se razmišljalo ni o uspostavljanju treće države unutar SRJ.

Dana 22. septembra 1991. samoproglašeni parlament kosovskih Albanaca usvojio je Rezoluciju o nezavisnosti i suverenitetu Kosova, u kojoj je po prvi put proglašena nezavisna republika. Kao potvrda ove odluke, od 26. do 30. septembra održan je improvizovani referendum.

Zvanično, nezavisnost je proglašena 19. oktobra 1991, a nju je podržala samo Albanija. U želji da od SRJ preuzmu vlast nad teritorijom, delegati ove skupštine su 24. maja 1992. održali tajne izbore. Na njima je ubedljivo pobedila Demokratska liga Kosova, a za predsednika republike, koja nije imala faktičke i legalne vlast, izabran je Ibrahim Rugova. Uz paralelne političke institucije, formirane su i one na polju obrazovanja i zdravstva.

(D. Z.)