BRIONSKI PLENUM: Dan kada je Tito oterao Rankovića i krenuo u rat protiv Srba! (FOTO)

Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, poznatoj kao "Brionski plenum", na osnovu montiranih optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti zbog navodno štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva političkog obračuna Aleksandar Ranković, drug Josipa Broza Tita, bio je prinuđen da podnese ostavku na sve funkcije.

Preporučujemo

Brionski plenum je naziv za Četvrtu plenarnu sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ), održanu 1. jula 1966. godine u hotelu „Istra“ na ostrvu Brionima.

Na ovoj sednici sa svih državnih i partijskih funkcija smenjen je Aleksandar Ranković, dotadašnji potpredsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije - jedan od trojice najvažnijih ljudi u zemlji.

Povod za održavanje Brionskog plenuma i smenu Rankovića bila je "afera prisluškivanja“, kad je predsednik SFRJ Josip Broz Tito u svojoj rezidenciji u Užičkoj ulici broj 15 u Beogradu pronašao aparate za prisluškivanje (u svom radnom kabinetu i u spavaćoj sobi).

On je o ovome odmah obavestio politički i vojni vrh zemlje, a za prisluškivanje je optužio Upravu državne bezbednosti (UDBA) i Aleksandra Rankovića. Odmah potom je formirana posebna komisija Izvršnog komiteta CK SKJ koja je imala zadatak da ispita navodne optužbe.

Predsednik ove komsije bio je Krste Crvenkovski, a komisija je saopštila da je prisluškivanja bilo. Na sednici Izvršnog komiteta CK SKJ, održanoj 16. juna 1966, na predlog Josipa Broza Tita, zakazana je za 1. jul Četvrta plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije sa zadatkom da ispita "slučaj Ranković“ i "aferu prisluškivanja“.

Sednica Centralnog komiteta SKJ bila je održana u hotelu "Istra“ na Brionima, a na njoj je je raspravljano o prisluškivanju funkcionera, zloupotrebama i deformacijama u Upravi državne bezbednosti.

Aleksandar Ranković, kao dugogodišnji ministar unutrašnjih poslova i organizator službe bezbednosti, snosio je glavnu krivicu. Plenum je posle duge rasprave prihvatio ostavku Rankovića na članstvo u CK SKJ i Izvršnom komitetu CK SKJ, kao i ostavku Saveznoj skupštini na mesto potpredsednika SFRJ. Pored Rankovića, na sednici je smenjen i isključen iz CK SKJ dotadašnji Savezni sekretar za unutrašnje poslove Svetislav Stefanović Ćeća.

U periodu posle Brionskog plenuma iz političkog života je uklonjen, smenjivanjem i penzionisanjem, veliki broj pristalica Rankovića - Vojin Lukić, organizacioni sekretar CK SK Srbije, Životije Savić Srba, sekretar Republičkog SUP-a Srbije, general Miloje Milojević i drugi.

Godine 1967. usledila je reorganizacija Uprave državne bezbednosti, kad je federalizovana (svaka republika imala je svoju službu) i promenjen joj naziv u Služba državne bezbednosti. Služba je ovime bila oslabljena, što se posebno videlo u godinama raspada SFRJ.

Pad Aleksandra Rankovića Leke, bliskog saradnika Josipa Broza Tita, jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj događaj ni do danas nije razjašnjen, a pojedini stručnjaci smatraju da je Ranković “sklonjen” upravo da ne bi nasledio Broza.

Nakon odlaska Rankovića s mesta šefa državne bezbednosti uništena je velika količina arhivske građe, za koju se ni do danas ne zna šta je u njoj pisalo.

Razne komisije su uništile na stotine hiljada dosijea arhivske građe koja se nalazila u arhivima državne bezbednosti u periodu od 1966. do 1977. Radilo se o nekih 2.700.000 nečeg što se zvalo dosijei i tu je zapravo potpadala razna arhivska građa, i svelo se na svega 600.000 dokumenata posle te reforme, odnosno komisijskog uništavanja.

Aleksandar Ranković je posle Brionskog plenuma penzionisan i isključen iz Saveza komunista Jugoslavije. Sve do svoje smrti 1983. živeo je u Beogradu i Dubrovniku, povučenim životom, bez ikakvih javnih i političkih nastupa.

Njegova sahrana bila je jedna od najvećih koju Jugoslavija, Srbija i Beograd pamte.

(D. Z.)