ISTRAŽIVANJE: Većina Srba misli da je 5. oktobar početak propasti Srbije!

Odnos građana Srbije prema demokratiji kao političkom sistemu sve više je uslovljen njihovim socijalno-ekonomskim položajem i danas je samo 30 odsto onih koji smatraju da je demokratija bolja od svih ostalih sistema vladavine, pokazuje istraživanje koje su sproveli američka nevladina organizacija Nacionalni institut za demokratiju (NDI) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID).

Preporučujemo

Programski direktor CESID-a Đorđe Vuković je, na predstavljanju rezultata istraživanja "Percepcija stanja demokratije u Srbiji", rađenog neposredno uoči poslednjih parlamentarnih izbora, rekao da je pre sedam godina broj onih koji su favorizovali demokratiju i onih koji su prednost videli u nekim drugim političkim sistemima bio izjednačen - oko 40 odsto - dok je broj onih koji su rezervisani prema demokratiji danas na istorijskom maksimumu.

- Danas polovina smatra da demokratija nije sama po sebi privlačna i da postoje drugi sistemi koji bi mogli da odgovaraju Srbiji. Najčešći odgovor je: sve jedno mi je u kakvom sistemu živim, već je bitno da li imam dovoljno novca - rekao je Vuković.

U skladu sa takvim opredeljenjem građana je i njihov odnos prema petooktobarskim promenama 2000. godine, jer ubedljiva većina danas misli da je to početak propadanja Srbije, dok samo 15 odsto veruje da je to početak demokratskog preobražaja.

Građani veruju da se u Titovo vreme bolje živelo

U tom svetlu treba posmatrati i odgovore o tome kada se u Srbiji najbolje živelo, jer ubedljivih 79 odsto smatra da se najbolje živelo u doba socijalizma, odnosno u vreme Josipa Broza Tita, osam odsto smatra da se najbolje živelo od 1990. do 2000. godine, deset odsto "zatno doba" vidi u periodu od 2000. do 2012. godine, dok samo četiri odsto smatra da se najbolje živi nakon 2012.

Ovogodišnje istraživanje beleži i najdramatičniju razliku u procentu onih koji sebe i Srbiju doživljavaju kao gubitnika i onih koji smatraju da smo dobitnici tranzicije.

Istraživanje pokazuje da 84 odsto građana tranziciju vidi negativno, dok je samo deset odsto građana vidi u pozitivnom svetlu. To je, inače, najgori odnos zabeležen u Srbiji u poslednjih 20 godina, i ubedljivo najcrnji doživljaj bliske prošlosti u poredjenju sa svim zemljama u kojima je meren odnos prema tranziciji.

U istraživanju su, takođe, dobijeni odgovori kojima je moguće objasniti ubedljiv uspeh Srpske napredne stranke na poslednjim izborima.

Građani ne veruju u demokratiju

- Ovde vidimo da građani ne veruju u demokratiju i to je svačija krivica, pre svega političkog vodjstva, zatim i međunarodne zajednice koja nije uložila dovoljno napora i sredstava u prave stvari - ocenio je Keli.

Prema njegovim rečima, politčki sistem radi za političke lidere i, budući da su oni racionalna bića, ne žele da ga menjaju jer im odgovara, medjutim u interesu demokratije i funkcionisanja demokratskog društva nužno je ići u pravcu personalizovanog proporcionalnog izbornog sistema.

U istraživanju su, takođe, dobijeni odgovori kojima je moguće objasniti ubedljiv uspeh Srpske napredne stranke na poslednjim izborima.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković je, ilustrujući sve veću nezainteresovanost gradjana za lično uključivanje u društvene procese, citirao podatak prema kojem apsolutna većina građana ne bi učestvovala u bilo kakvim protestima.

Istraživanje, naime, pokazuje da bi samo 25,3 odsto ispitanih eventualno bilo spremno da učestvuje ekonomski motivisanim protestima, dok bi učešće u političkim protestima uzelo samo 2,8 odsto ispitanih.

(Telegraf.rs / Tanjug)