Karadžić naredio napad na Srebrenicu

Svedok optužbe Robert Đurđević izjavio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da mu je Karadžić sredinom jula 1995, pošto je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, rekao da je to učinjeno po njegovom naređenju.

Đurđević, koji je srpski iseljenik u SAD, rekao je da se to dogodilo tokom njegovog susreta sa Karadžićem, 14. jula 1995, u kancelariji predsednika RS na Palama.

U to vreme, po optužnici koja Karadžića tereti za genocid u Srebrenici, VRS je već streljala zarobljene muslimanske muškarce u okolini Zvornika.

- Karadžić mi je rekao da je napad na Srebrenicu i Žepu sproveden po njegovoj Direktivi broj sedam i da je cilj bio da se temperatura podigne do tačke ključanja - posvedočio je Đurđević.

Kako je rekao, isto su mu rekli i visoki zvaničnici RS Nikola Koljević i Momčilo Krajišnik, posle čega je bio iznenađen njihovim "jednoglasjem".

Direktivom broj 7, koju je potpisao u martu 1995, Karadžić je naložio VRS da “život bošnjačkom stanovništvu Srebrenice i Žepe učini nepodnošljivim kroz vojnu akciju i uskraćivanje humanitarne pomoći".

Naredio je vojsci da pažljivo odmerenim i promišljenim vojnim akcijama "stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez ikakve nade za opstanak i život za stanovništvo u Srebrenici i Žepi".

Svedok je napomenuo i da je Karadžić, dok su razgovarali, neprekidno pratio izveštaje o Srebrenici na televizijama Si-En-En i Skaj njuz.

Opis sastanka sa Karadžićem iz Đurđevićevog detaljnog dnevnika, tužioci su uveli u dokaze.

Đurđević je izjavio i da je tokom boravka na Palama, 13. i 14. jula 1995, od Koljevićevog šefa kabineta čuo da je u Srebrenici "nema više civila, jer ih je (komandant VRS Ratko) Mladić već odveo".

Karadžić, koji se brani sam, pitao je Đurđevića, tokom unakrsnog ispitivanja, da li je u vreme njihovog razgovora stekao utisak da su on i Koljević verovali da će domicilno muslimansko stanovništvo ostati u Srebrenici.

Uz potvrdan odgovor, svedok je rekao da je Koljević želeo da ode u Srebrenicu i uveri Muslimane da će sa njima biti dobro postupano, sve dok 14. jula 1995. nije postalo jasno da to nije moguće, zato što je stanovništvo već bilo evakuisano iz enklave.

- Jeste li tada čuli ikakve informacije da su zarobljenici ubijeni ili bi trebalo da budu ubijeni - pitao je Karadžić, a Đurđević je odgovorio odrečno.

Predstavljajući svedoka, tužilac Alan Tiger rekao je da je on odrastao u Srbiji, a od 1970. godine živeo je prvo u u Kanadi, a zatim u SAD, gde je postao uspešan biznismen.

Đurđević je 1989. godine ponovo uspostavio kontakt sa bivšom Jugoslavijom, kada je predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću ponudio poslovnu saradnju i savete.

Upitan kada je čuo o ubistvima u Srebrenici, Đurđević je rekao da je, posle posete BiH, u julu 1995. godine nastavio putovanje otišavši u Beč, pa u Nemačku i Poljsku.

- Mislim da sam o tome prvi put čuo u Nemačkoj, u jednoj crkvi, gde su se prikupljale donacije za žrtve iz Srebrenice. Putovao sam sa ćerkom i nisam u to vreme pratio vesti - rekao je svedok.

On je istakao da "u vreme dok je bio u BiH, nije imao saznanja o zločinima bilo koje vrste".

Karadžić je Đurđevića pitao o utiscima "demokratske dijaspore" o njegovoj ličnosti i da li bi svedok rekao da je on "sklon tome da se nanosi bol i ubijaju nevine žrtve".

Tužilac Tiger uložio je prigovor na postavljanje takvih pitanja, i u dodatnom ispitivanju postavio samo jedno pitanje: "Da li ste čuli da je Karadžić ikada osudio zločine i ubistvo hiljada muslimana u Srebrenici". Đurđević je odgovorio: "Ne, nisam čuo".

Đurđević je danas posvedočio i da mu je Karadžić govorio o neslaganju sa generalom Mladićem i rekao da će komandanta VRS morati da "penzioniše".

Pred kraj današnjeg zasedanja, počelo je svedočenje generala Vojske Republike Srpske Petra Škrbića, koji je u Glavnom štabu bio pomoćnik generala Ratka Mladića za mobilizacijske i personalne poslove. Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra.

Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova UN" za taoce, 1992-95.

(Telegraf.rs/Beta)