PREDSEDNICI KOJE NIKO NE PAMTI: Verovali ili ne, i oni su vladali Srbijom! (FOTO)
Srbija je od uvođenja višestranačja 1990. do danas imala četiri predsednika - Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića, Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, a malo je poznato da je s mesta predsednika zemljom je upravljalo još šest osoba!
Od takozvanog Miloševićevog ustava, koji je usvojen 28. septembra 1990, na čelu države Srbija ima predsednika Republike, a prvi višestranački izbori, parlamentarni i predsednički, sprovedeni su 9. i 23. decembra te iste godine.
E, tada je sve počelo... Srbija je na predsedničkim izborima prvo izabrala lidera Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića koji je na čelu Srbije bio od 8. maja 1989. do 23. jula 1997.
Sledeći put izabran je Milan Milutinović (29. decembar 1997. – 29. decembar 2002.), kao još jedan od kadrova socijalista.
Zatim se na toj funkciji našao tadašnji lider DS-a, a sada NDS-a Boris Tadić (11. jul 2004. – 5. april 2012. - reizabran 3. feb. 2008.), da bi sada Srbijom s mesta predsednika Republike upravljao Tomislav Nikolić, i to od 31. maja 2012. godine.
Sve je to dobro poznato, ali malo ko od građana Srbije pamti da je država od 1990. imala i šest v. d. predsednika Republike!
Prvi v. d. bio je Dragan Tomić (23. jul – 29. decembar 1997.), koji je tada bio na čelu Skupštine Srbije kao visoki funkcioner SPS-a.
Rođen je 1936.u Prištini, a školovao se u Beogradu, gde je završio Tehnološko-metalurški fakultet. Po diplomiranju 1962. zaposlio se u rakovačkom "Rekordu“, gde je počeo kao inženjer-tehnolog i došao do mesta generalnog direktora. Bio je delegat u SO Rakovica i u Veću opština Skupštine Srbije.
Usledila je funkcija predsednika Gradske konferencije SSRN (1986. — 1989). Posle "Rekorda" zaposlio se u "Jugopetrolu“ na mestu generalnog direktora. Biran je za predsednika Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije. S mesta šefa poslaničke grupe SPS izabran je 1994. za predsednika Narodne skupštinea i na tom mestu ostao je do oktobarskih promena 2000.
Sledećeg v. d. predsednika Srbija je dobila nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, a na to mesto sela je tadašnja predsednica Skupštine Srbije, članica GSS Nataša Mićić (30. decembar 2002. – 4. februar 2004.)
Pošto je Milanu Milutinoviću istekao mandat na mestu predsednika Srbije, a zbog neuspeha dva izborna kruga za predsednika Srbije (zbog nedovoljne izlaznosti građana), Mićićeva je postala vršiteljka dužnosti predsednice Srbije 29. decembra 2002, sa ustavnom obavezom da sazove još jedne izbore u roku od 60 dana. Ona ovo nije uradila u predviđenom roku, što je izazvalo velike kritike. Kao v. d. predsednice Republike Srbije bila je članica Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore.
Nekoliko sati po ubistvu Zorana Đinđića, 12. marta 2003. proglasila je vanredno stanje u Srbiji. Do kraja aprila se stanje smirilo i vanredno stanje je ukinuto.
Sledeći v. d. predsednika Republike dolazi nam iz redova Demokratske stranke Srbije, a na tom mestu je bio Dragan Maršićanin (4. februar – 3. mart 2004.)
Maršićanin je 22. januara 2001. izabran za prvog nekomunističkog predsednika Skupštine Srbije. Nakon poništavanja prvog spornog glasanja (glas iz Soluna), poslanička grupa DOS inicirala je njegovu smenu. Nakon višečasovne rasprave, 6. decembra 2001, Maršićanin je podneo ostavku na mesto predsednika parlamenta, obrazlažući je namerom da spreči vladajuću većinu da izglasa smenu kršeći Poslovnik.
Malo ko zna da se na čelu države u ulozi v. d. predsednika nalazio i funkcioner Srpskog pokreta obnove i unuk Dragoljuba Mihailovića Draže, Vojislav Mihailović (3. – 4. mart 2004.).
Funkcioner G17 plus Predrag Marković takođe je bio v. d. predsednika Srbije (4. mart – 11. jul 2004.)
Osnivač je i drugi predsednik ekspertske mreže G17, a od osnivanja stranke potpredsednik G17+. Predsednik je Narodne skupštine Republike Srbije od marta 2004. Maja meseca 2006. napustio je mesto potpredsednika G17+. Početkom 2007. izabran je za počasnog predsednika stranke G17 plus. Član je Krunskog saveta Karađorđevića.
Funkcioner SPS Slavica Đukić Dejanović kao predsednik Skupštine Srbije našla se i na funkciji predsednika Srbije, i to u periodu kad je tadašnji predsednik Boris Tadić (5. april – 31. maj 2012.) sam sebi skratio mandat. Ona je na toj funkciji ostala sve do izbora Tomislava Nikolića.
(D. Z.)
Video: Snimak mesta gde je Sloboda Mićalović napadnuta nakon saobraćajnog incidenta
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
mirke
draga marina dobrica cosic je bio predsednik SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE SRJ
Podelite komentar
Dragan deSPOt
E' da smo bili ratni pobednici 1945.godine,ne samo da bi Srbija bila monarhisticka drzava i bez predsednika drzave, nego bi srpski parlament odisao domacinskom Srbijom.Srpski pokret obnove tezio je svih ovih decenija unazad povratku Monarha,povratku ustavne monarhije,kao jedini nacin vracanju tradiciji i svrstavanjem Srbije medju zemlje razvijenog sveta.
Podelite komentar
Mendela
Ucesce SPO u vlasti bio je simbolican, tako da SPO ne snosi ni jednu politicku i moralnu odgovornost koja je dovela do sunovrata srpskog drzave i privrede.
Podelite komentar