SRPSKA KRALJICA MAJKA: Davala nakit za lekove, spasavala logoraše i volela Srbiju! (VIDEO)

U Palati pravde Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je kraljica Marija Karađorđević, na predlog njenih unuka, potomaka, sinova Tomislava i Andreja, princeze Lavinija i Katarina i prinčeva Dimitrija i Mihajla. Time je ispravljena nepravda naneta srpskoj kraljici jednom političkom odlukom u vreme vladavine Josipa Broza Tita.

Preporučujemo

Od ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934. u Marseju, kraljica Marija provodi godine u usamljenosti, tuzi i patnji, kao i brizi za kralja Petra II, za decu i narod. Poštovala je sve pravoslavne praznike, posebno Božić, posteći uskršnji post čak i kad je bila teško bolesna.

U kraljici Mariji narod je našao sve ono za čime je žudeo: idealnu vladarku, dobru suprugu, požrtvovanu majku, vrednu domaćicu, dostojanstvenu kraljicu.

Kraljica Marija rođena je 1900. u Goti u Nemačkoj, a osnovno obrazovanje stekla je na rumunskom dvoru. Posle završetka Prvog svetskog rata, nastavila je školovanje u Engleskoj u “Hilfild školi”, gde su se školovala deca engleske kraljevske porodice. Osim maternjeg jezika, dobro je govorila engleski, nemački i francuski, a kad je postala jugoslovenska kraljica, naučila je i srpski jezik.

Princeza Marija, koja je pre udaje kao praunuka engleske kraljice Viktorije imala titulu princeze Engleske i severne Irske, venčala se s Aleksandrom Prvim Karađorđevićem, kraljem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 8. juna 1922. po pravoslavnom obredu u Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu.

Mlada kraljica se, sa balkona, prvi put obratila spskom narodu rečima: "Ja vam od srca blagodarim!" Tad je, kažu, počelo njeno obožavanje.

Odmah posle venčanja s jugoslovenskim kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, osnovala je Fond koji je pomagao siromašnu i bolesnu decu, stare i nemoćne, a čitav njen život u emigraciji, u toku i posle Drugog svetskog rata, bio je obeležen angažovanjem u humanitarnim organizacijama, kao što su Komitet Jugoslovenskog crvenog krsta i Društvo “Sveti Jovan”. Preko njih slati su paketi pomoći našem narodu, kako u zemlji, tako i zarobljeničkim logorima širom Evrope i emigrantima koji su posle rata dolazili u Veliku Britaniju.

U braku s kraljem Aleksandrom rodila je tri sina - prestolonaslednika Petra, kome je ime dato u znak počasti prema njenom dedi, kralju Petru Prvom. U prilog ideje jugoslovenstva, imena su data po narodima: kraljević Tomislav (hrvatski) i Andrej (slovenački).

PRODAVALA NAKIT DA BI IMALA ZA LEKOVE

Lekovi koje je kraljica Marija koristila, bili su veoma skupi, pa je morala da prodaje svoj nakit. Aukcijska kuća “Sotbi” je 1960. izložila na prodaju njenu veličanstvenu dijademu sa 875 kamena, koja je dizajnirana u Carskoj Rusiji.

Kraljica je na aukciju poslala i veliki dijamantski broš, napravljen u formi srpskog belog orla, koji joj je poklonio kralj Aleksandar. Dijamantska dijadema s brošem prodata je za 10.800 funti. Kupac je bio Hari Vinston, kralj dijamanata iz Njujorka.

Ubistvo muža - kralja Aleksandra I 9. oktobra 1934. godine u Francuskoj, eško je pogodilo kraljicu Mariju, a dve godine je provela u dubokoj crnini. Živela je povučeno u kući koju je 1938. kupila na osamdeseti kilometara od Londona, u Litl Grendsdenu u Bredfordšairu.

Bila je to mala seoska kuća, od koje je kraljica želela da za sebe i decu ponovo stvori porodični dom. Družila se jedino sa svojom prijateljicom, dvorskom damom Rozmari Kresvel, koja je bila uz nju i u Jugoslaviji.

Posle kapitulacije jugoslovenske vojske, 17. aprila 1941.u Englesku dolazi i kralj Petar Drugi, koji je postao simbol otpora prema Hitleru, a kraljica Marija - simbol majke mučenice i udovice koju su Englezi slavili.

U VREME DRUGOG SVETSKOG RATA POMAGALA LOGORAŠIMA POD DRUGIM IMENOM

U logore u Nemačkoj, Norveškoj, Italiji, Poljskoj u vreme Drugog svetskog rata bilo je internirano više od 200 hiljada naših ljudi. Kraljica Marija je s Komitetom Crvenog krsta slala pomoć. Nedeljno je otpremano oko 200 paketa hrane. Do kraja 1943. upućeno je 7,5 miliona kilograma pošiljki, od toga 5,5 miliona kilograma hrane. Od odeće je upućeno 30 hiljada šinjela i kompletne preobuke. Na pošiljkama, da Nemci ne bi otkrili prave pošiljaoce, kraljica nije stavljala svoje ime, već samo Marija K. Đorđević. Ipak, naši ljudi su znali od koga im pomoć stiže.

Jugoslovenska kraljica se nikad nije bavila politikom. Posvetila se svom domu, učeći srpske narodne običaje i verno ih poštujući. I u Engleskoj je slavila porodičnu krsnu slavu, Svetog Andreja Prvozvanog. Kako je slava padala 13. decembara o božićnom postu, spremana je posna hrana. Tad se okupljala čitava porodica i najbliži prijatelji.

Kasnije je, zbog bolesti i nemoći, kraljica Marija, u srpskoj crkvi u Londonu, predala slavu svojim sinovima i od tada je ona njima dolazila na slavu. Kraljica je strogo poštovala sve pravoslavne praznike, posebno Božić kad se opet okupljala cela porodice. Postila je i uskršnji post, čak i kad je bila teško bolesna. Nekoliko meseci pred smrt, kad je bila veoma slaba i vrlo malo jela, primila je pričest.

PORODICA JE ZVALA MINJON

Kraljica Marija je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije. Majka i čitava porodica zvali su je Minjon, po nazivu opere koju je njena majka gledala neposredno pred porođaj. Veruje se da se zbog toga javila princezina ljubav prema muzici, posebno klasičnoj.

Po završetku Drugog svetskog rata, kraljica je shvatila bolnu istinu da se ni ona ni njena deca više ne mogu vratiti u zemlju. Komunistička vlast je sve nedaće rata prebacila na teret porodice Karađorđević. Nikad se nije obratila novim vlastima u Jugoslaviji, tražeći bilo kakvu pomoć.

U toku rata, kraljica je najveći deo života provodila na farmi Old Mild (Stari mlin), koju je kupila 1938. U ovoj kući je s porodicom živela do 1946, kad je kuću prodala. Iste godine je kupila kuću s imanjem u Kentu, gde se nastanila sa svojim sinovima.

Živela je s Tomislavom i Andrejom, mirnim seoskim životom. Sinovi su se bavili poljoprivredom, dok je kraljica obavljala kućne poslove, a u slobodnom vremenu slikala i vajala. Bavila se i izučavanjem umetnosti slikanja, što je engleska štampa pomno pratila.

Tako jedan list izveštava da kraljica Marija od Jugoslavije, u svojim pedesetim godinama nije odustala da postane stariji student u Byam Shanj umetničkoj školi. Bila je veoma popularna među svojim kolegama u školi, pogotovo što je kraljevsku titulu u potpunosti ostavila po strani kad je bila s njima. Kasnije je u toj školi otvorila izložbu, ali ne kao kraljica, već kao bivši student crtanja.

Zdravstveno stanje kraljice Marije, posle ubistva njenog supruga, kralja Aleksandra, stalno se pogoršavalo. Imala je dve operacije, mučio je reumatizam, dok je poslednju godinu života, zbog paralize leve strane tela, provela nepokretna u postelji.

Njeno veličanstvo, kraljica Marija Karađorđević, preminula je u snu 22. juna 1961, u svom stanu u londonskom umetničkom kvartu Čelzi. Sutradan je njeno telo izloženo u sali pogrebnog preduzeća, da bi 1. jula kovčeg bio prenet u srpsku crkvu Svetog Save u Londonu. Kraljica je pomogla podizanje ovog pravoslavnog hrama, koji je 1950. osveštao vladika Nikolaj Velimirović. Kraljica je crkvi darivala Sveti putir i crkvene sasude.

(D. Z.)