Ove političke lidere je izborni krah koštao stranačke fotelje, a neke i života!

Vanredni parlamentarni izbori 16. marta pored apsolutne podrške Srpskoj naprednoj stranci donele su promene na čelu pojedinih političkih partija čiji su izborni neuspeh platili njihovi lideri, kao što su to učinili Mlađan Dinkić i Vojislav Koštunica. Ipak, oni su samo nastavili niz partijskih prvaka koji su posle kraha na biralištima napustili vođenje svojih partija, a to su uradili Boris Tadić, Zoran Živković i Slobodan Milošević.

Preporučujemo

Odmah nakon lošeg rezultata i u izbornoj noći lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić rekao je da će kao visoko moralan čovek snositi odgovornost za to što njegova stranka nije prešla cenzus i ušla u parlament, te da podnosi ostavku na mesto prvog čoveka URS-a.

- U najboljim sam godinama, pokazao sam da znam i neke druge poslove da radim. Videću da li ću nastaviti rad na Ekonomskom fakultetu ili u muzičkoj priodukciji - rekao je Dinkić nakon odluke da podnese ostavku.

Prema odluci Predsedništva URS-a, do izbora novog predsednika, radom stranke će koordinirati zamenik predsednika Veroljub Stevanović i predsednica Izvršnog odbora Verica Kalanović.

Dinkićev primer sledio je i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica koji je posle 22 godine rekao zbogom svojoj stranci i političkom životu, rečima "Za Srbiju sam uradio sve što sam mogao".

- Ovo je trenutak kada stranka prvi put u svojoj istoriji ne ulazi u Skupštinu Srbije. Zato je moja obaveza da se povučem i podnesem neopozivu ostavku na funkciju predsednika DSS-a. Za Srbiju sam učinio sve što sam mogao i što mi je dužnost nalagala – rekao je Koštunica.

Da su ova dva lidera samo nastavili tradiciju u Srbiji gde predsednici stranaka posle izbornog neuspeha podnose ostavke, govore primeri Slobodana Miloševića, Zorana Živkovića, Borisa Tadića i mnogih drugih stranačkih lidera kojima je izborni neuspeh "došao glave".

Bivši predsednik SRJ i lider SPS-a Slobodan Milošević jedan je od stranačkih lidera koga je izborni poraz 5. oktobra 2000. godine mnogo koštao, a prema tvrdnjama njegovih saboraca čak i ubio!

Naime iako je Milošević zvanično tek svojom smrću 11. marta 2006. godine napustio čelo SPS-a, on je tu svoju ulogu "prepustio" predsedništvu stranke 28.06.2001. godine kada je izručen Tribunalu u Hagu u čijoj pritvorskoj jedinici je i preminuo.

Da Slobodan Milošević bude uhapšen i izručen Haškom tribunalu, a samim tim i napusti formalno vođenje stranke "kumovao" je poraz na izborima 2000. godine kada je koalicija DOS na čelu sa Vojislavom Koštunicom pobedila.

Sadašnji lider Nove stranke i bivši premijer Srbije Zoran Živković još jedan je od stranačkih lidera koga je loš izborni rezultat koštao liderstva u stranci.

Živković je nakon ubistva Zorana Đinđića 2003. godine postao premijer Srbije u tehničkoj Vladi ali i prvi čovek Demokratske stranke, međutim on se na toj funkciji nije dugo zadržao.

Loš izborni rezultat demokrata na izborima 2004. godine koštao ga je fotelje prvog čoveka u Krunskoj, a na njegovo mesto došao je Boris Tadić.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić 23. 02. 2004. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke, a na toj funkciji zamenio je Zorana Živkovića.

Tadić je na mestu prvog čoveka demokrata bio sve dok je njegova stranka beležila pobede na izborima. On je tako posle poraza od Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima novembra 2012 on smenjen, a na mesto prvog čoveka DS-a izabran je Dragan Đilas.

Tadić, međutim nije odmah napustio DS, već je 30. 01. 2014. godine posle rasprave na GO DS-a Tadić podneo ostavku i formirao Novu demokratsku stranku.

(D. Z.)