Ovu veštinu novinari moraju da imaju: Savet Evrope odredio glavni alat za poboljšanje medijskih sadržaja u Srbiji

U medijskoj realnosti današnjice, u kojoj smo suočeni sa velikim brojem informacija, lažnih vesti, govorom mržnje i padom profesionalnosti u novinarstvu, potrebno je definisati ulogu regulatornih tela za elektronske medije u promociji medijske pismenosti, jer je medijska pismenost jedan od glavnih alata za bolji kvalitet medijskih sadržaja. To je zaključeno je na današnjem predstavljanju studije „Regulatorna tela za elektronske medije i medijska pismenost: Komparativna analiza najboljih evropskih praksi“.

- Savet Evrope smatra medijsku pismenost jednim od glavnih alata za jačanje medijskog pluralizma i kvalitet medijskog sadržaja. Svi medijski akteri u Srbiji imaju odgovornost da promovišu medijsku pismenost kako bi omogućili razumevanje i kritičko analiziranje sadržaja koje nude tradicionalni i digitalni mediji. Posebno deca imaju pravo na sigurno i podsticajno medijsko okruženje - rekao je šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Tobias Flesenkemper.

Preporučujemo

Studija ističe da su nužan preduslov za svaki demokratski proces dobro informisani građani. Medijska pismenost, to jest razvoj kritičkih i digitalnih kompetencija, uključujući proizvodnju sadržaja i pitanje zaštite privatnosti, posebno kada je reč o mladim ljudima, presudno je važna za jačanje otpornosti društava na dezinformisanje.

Kako je naglasio ambasador Finske u Beogradu Perti Ikonen, visok nivo medijske pismenosti građana je ono što medije u Finskoj primorava da se pridržavaju visokih profesionalnih standarda, a u osnovi čega se nalazi upravo rad institucija odgovornih za promociju medijske pismenosti.

Telegraf.rs

Studija prikazuje nekoliko primera najboljih evropskih praksi i načina angažovanja regulatornih tela i svih drugih relevantnih aktera na povećanju medijske pismenosti, uz poseban osvrt na finski model u ovoj oblasti. Medijsko obrazovanje se u Finskoj sprovodi svuda gde postoje deca i omladina, ne samo u vrtićima i školama već i u bibliotekama, igraonicama, omladinskim centrima, čak i u virtuelnim zajednicama i digitalnim igrama.

Jedna od preporuka predstavljene studije se odnosi na pripremu nacionalne strategije za razvoj i jačanje medijske pismenosti građana, koja bi doprinela demokratizaciji društva i razvijanju kritičkog diskursa. Važni elementi za uspeh u ovoj oblasti su međusektorska saradnja, briga za opštu dobrobit, društvena odgovornost i medijsko obrazovanje koje je oslobođeno svake dogme ili ideologije.

Predstavljanje studije organizovali su Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu i Ambasada Finske u Srbiji, kako bi zajednički ukazali na značaj razvoja medijske pismenosti u Srbiji, ali i regionu Zapadnog Balkana, kojim se studija takođe bavi.

Finska je preuzela predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope u novembru ove godine, a tokom svog mandata, do maja 2019. godine, prioriteti finskog predsedavanja biće jačanje sistema ljudskih prava i vladavine prava u Evropi, podrška ravnopravnosti, kao i inkluzivnost, sa naročitim fokusom na mlade i prevenciju radikalizacije.

Studija je izrađena u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX)“.

(Telegraf.rs)