"Politička preterivanja su naš usud": Ovako je govorila velika književnica Svetlana Velmar Janković, danas je 5 godina od njene smrti
Danas se navršava pet godina od smrti velike književnice Svetlane Velmar Janković. Naša čuvena spisateljica rođena je 1933. u Beogradu, gde je provela ceo život, duboko inspirisana njegovom prošlošću i dramatičnom istorijom.
Tako su i neka njena dela bila inspirisana Beogradom. Iza Svetlane Velmar Janković ostale su čuvene knjige za koje je dobila najveće nagrade i zaslužila vernost čitalaca: "Dorćol", "Lagum", "Bezdno", "Vostanije", "Nigdina", "Prozraci", "Savremenici", "Ukletnici"...
Svetlana Velmar Janković sahranjena je u svojoj porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu. Nad kovčegom preminule niko nije govorio, jer je ona tako želela. Otišla je tiho, kako je i živela.
Dopisni član SANU (Odeljenja jezika i književnosti) postala je 2. novembra 2006. godine, a redovni član je od 05. novembra 2009. godine. Dobitnica je nagrade: "Isidora Sekulić", "Ivo Andrić", "Meša Selimović", "Đorđe Jovanović", "Bora Stanković", Nagradea Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. god, NIN-ove nagrada za roman godine (1995), "Neven", " Politikinog Zabavnika", "6. april" za životno delo o Beogradu...
Žak Širak joj je lično dodelio Orden viteza Legije časti.
Živela je sa drugim suprugom Žarkom Rošuljem, piscem i književnim istraživačem. Njen sin Đorđe Protić se 1999. godine preselio u Ameriku gde se drugi put oženio. Svetlana je najstarijem unuku Marku posvetila “Knjigu o Marku”, a Avi Mileni i blizancima Aleksi i Luki “Očarane naočare”.
Govoreći u jednom intervjuu o Beogradu, pomenula je da su politička preterivanja naš najveći usud, "a ta se preterivanja odmah otkrivaju u životu grada".
- Jeste li primetili kako je ovog proleća i leta Beograd postajao nekako stišan i siv, potonuo u sumornost? Čak su se i mladi, čini mi se, manje smejali, grajala su samo deca. Nije to bilo toliko zbog nesnosne vrućine koliko zbog nesnosnog beznađa. Krajem avgusta i početkom septembra, kad je počelo političko predizborno vrenje, često sam, u trolejbusu ili autobusu, čula mlad svet kako šapuće, između sebe: Ako i ovoga puta propadnemo, ako nas i ovog puta pređu – ja odmah bežim preko granice, ne čekam više ni dana, makar se tamo potucao kao fizički radnik - ispričala je Velmar Janković u intervjuu datom 2000. godine.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
slađa
Za modernu Srbiju su potrebni moderni ljudi koji se bore radom, inovacijama, obrazovanjem, svestranošću,entuzijazmom, a ne ulicom, nasilničkim ponašanjem, nepoznavanjem svetskih trendova, ksenofobijom, mizoginijom i svim ostalim avetima koje otupljuju ovo društvo i prave patriote koji se mogu pohvaliti Teslom i Pupinom, ali i Nesvrstanima, teraju u izgon. Nije isto doba i nisu isti ljudi 2000. i 2019. godine. Nažalost, neke ličnosti nam se ponavljaju na jedan mučan način i sve ono što je dobro rađeno proteklih godina, neko bi želeo da pošalje niz vetar. Omogućiti društvu da bude moderno i progresivno u meri u kojoj se ne dehmanizuje, je za Nobelaa.
Podelite komentar