Momo Kapor nas je napustio pre 9 godina: Ovako je govorio u svom najiskrenijem intervjuu

Momo Kapor, poznat sprski pisac i slikar, preminuo je na današnji dan, 3. marta 2010. godine, a kada izgovorite njegovo ime, prvo što vam na pamet pada je boemstvo, genijalnost, jednostavnost, skromnost i Beograd.  U svojoj knjizi "Od istog pisca" napisao je nekoliko odgovora i pitanja u formi intervjua o sebi, a mnogi najisreknijimim Mominim rečima smatraju upravo ove:

- Ime i prezime? Momčilo, Gojka, Kapor

- Datum rođenja? 8. april 1937.

- Mesto rođenja? Bio sam predviđen da se rodim u Firenci, gde su se rodili svi slikari koje volim. U moje vreme, naime, bebe su još uvek donosile rode. Moja roda je imala prinudno sletanje u Sarajevu, zbog večne magle koja tamo vlada vekovima.

- Mesto boravka? U Oblacima Đanga Rajnharta.

- Zanimanje? Akademski slikar i naivni pisac. Za slikara sam učio, a za pisca, nisam. Uostalom, gde se to i uči? Na primer, Lav Nikolajevič Tolstoj je po zanimanju bio grof, Anton Pavlovič Čehov, lekar, Fransoa Vijon secikesa a Antoan d Sent Egziperi , avijatičar - da ne pominjemo Čarlsa Bukovskog, koji je bio poštar.

- Od čega živite? Od nedostatka dokaza.

- Šta najviše prezirete? Vlast.

- Čega se plašite? Da se ne uplašim.

- Najdraži film? Atalanta, Žana Vigoa.

- Omiljena knjiga? Mali princ, Egziperija.

- Omiljeni književni lik?  Stendalov Žilijen Sorel.

- Kad kažem Beograd, mislim na...  011

- Cvet? La petit fleur, u izvođenju Klod Litera.

- Piće? Prepečenica od šljive madžarke.

- Cigarete? Kent i duvan, zvani trebinjac.

- Šetnja? Oko labudovog jezera.

- Odeća?  Proza u trapericama.

- Postoji li večna ljubav? Nisam večan, pa ne znam.

- Koliko ste žena imali u životu? Nedovoljno.

- Čime se osvajaju žene? Ne znam, nikada nisam osvojio nijednu ženu. Uvek su one osvajale mene, dozvoljavajući mi, naravno, privid da sam ja bio glavni.

- Bez čega ne biste mogli da zamislite život? Bez sebe.

- Šta smatrate najsvetijim trenutkom u životu? Pričest.

- Šta je za vas potpuna sreća? Postoji jedna divna pesma u prozi, američkog pesnika Karla Sanberga, koja se zove Sreća, o čoveku koji obilazi učene ljude, filozofe i mudrace, pitajući ih šta je sreća, a niko nije umeo da mu odgovori na to pitanje. Jedne nedelje, šetajući se Central parkom u Njujorku, video je kako na travi, na prostrtom ćebetu, sedi porodica Mađara; piju pivo iz burenceta a neko svira u harmoniku dok oklo igraju deca. Shvatio je da je to sreća. Sreća je, naime, nešto vrlo blizu nas, ali mi to otkrivamo ili kasno ili nikad.

Printskin: Youtube/RTV Yu Eco

KO JE BIO MOMO KAPOR?

Rođen je u Sarajevu i radio je kao finansijski savetnik. Ipak, iz Sarajeva će ga oterati rat. Na početku rata bio je zarobljen, a 13. aprila 1941. za vreme bombardovanja Sarajeva pala je bomba na staru tursku kuću u kojoj su se sklonili Momina majka Bojana, Kaporova baka i mali Momo. Svi su poginili osim Mome, koga je majka zaštitila legavši preko njega. O majci je Kapor znao vrlo malo, zato što se o njoj retko govorilo u porodici, kako se trauma ne bi dodatno produbila.

Otac ga godinu dana po završetku rata odvodi u Beograd. Tu nakon maturiranja upisuje studije slikarstva, na kojima je diplomirao 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića.

U vreme diplomiranja na Akademiji upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju psihologije. Momo i Ana venčali su se 1964. i iz ovog braka rodile su se kćerke Ana i Jelena Kapor.

Momo Kapor i njegova majka; Foto: Telegraf

Veliku popularnost Momo Kapor stiče kroz tekstove Beleške jedne Ane, koje izlaze u časopisu "Bazar". Kapora kao pisca otkrio je Zlatko Crnković urednik jedne zagrebačke biblioteke, a bestseleri koji su proslavili Momu su:

- I druge priče (1973), Foliranti (1974), Beleške jedne Ane (1975), Provincijalac (1976), Ada (1977), Zoe (1978), Od sedam do tri (1980), Una (1981), Onda (1982), Sentimentalno vaspitanje (1983), Knjiga žalbi (1984), 011 (1988), Halo Beograd (1991).

Poslednja knjiga "Kako postati pisac" objavljena je 2010. godine u izdanju Srpske književne zadruge.

Pored velikog broja naslova, romana i zbirki priča, autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj.

(Telegraf.rs)