Koliko košta budućnost deteta koje nikada nije imalo život: Mirko i Radživ to su otkrili tokom putovanja po najstrašnijim delovima planete (FOTO)

 ≫ 
  • 2

Za poslednji dinar, oni im prodaju nadu. Dobro im naplate decu, a onda mališane bace u more, znajući da će roditelji skočiti za njima. A ipak, migranti švercere gledaju kao bogove koji im pružaju šansu za bolji život.

Lezbos - najveća ulazna tačka izbeglica u EU. Morski put od svega 10-ak kilometara između ovog grčkog ostrva i Turske "popločan" je sa preko milijardu evra, koliko se procenjuje da su švercerima dali migranti, odlučni da se dokopaju Evrope.

Pričali su sa krijumčarima Foto: Mirko Radaković

Njujorčanin Radživ i Beograđanin Mirko uverili su se u to, dok su, prikupljajući materijal za svoj film, svesrdno pomagali ljudima koji lutaju po kampovima i granicama, uporno čekajući da budućnost počne. Slučajni dvojac samo je na Lezbosu bio sedam puta.

- Preko 600.000 ljudi ovuda je prošlo otkako je počela izbeglička kriza. Sa nekima smo pričali, sa drugima se i sprijateljili, saznavši tako da oni švercere (sirove, odvratne... ubice u našim očima), nazivaju bogovima. Oni kažu: "Kada države zatvore granice, kada nas meštani tuku, put je mračan, a kroz ogradu teče struja - šverceri su nam poslednja šansa za normalan život" - otkrio je za Telegraf.rs dr Radživ Fernando.

CRNO-BELO LICE KRIJUMČARA LJUDI

Crno-belo lice krijumčara Radživ i Mirko otkrili su pet puta, kada su se, tokom snimanja svog filma “Šverceri i izbeglice – Doktorova priča” (Smugglers and Refugees – Doctors story), sastali sa švercerima iz različitih država.

Šverceri su im otkrili neke tajne mreže kroz koju je, samo prošle godine, oko 88.000 ljudi pobelo od rata Foto: Mirko Radaković

- To su veoma tajanstveni ljudi, čije poverenje nije lako zavrediti. Oni su određivali gde i kada, a sve je to vreme postojala opasnost da se usred intervjua predomisle i zadrže nas zarad otkupa – dodaje ovaj lekar.

Umesto toga, u vrlo poverljivim ispovestima, šverceri su im otkrili neke tajne mreže kroz koju je, samo prošle godine, oko 88.000 ljudi pobelo od rata.

- Neki su okrutni, drugi milosrdni. I u tom poslu, valjda, sve zavisi od čoveka. Jedni izgladnele ljude ostave usred pustinje ili ih otmu zarad otkupa. Drugi, opet, imaju osećaj zajednice i kažu: “Da, mi smo plaćeni, ali i marimo. Naša vlada muči naše sunarodnike i zato im pomažemo da sigurno odu odavde" - kažu Mirko i Radživ i obećavaju da će u filmu biti više detelja.

CENOVNIK SLOBODE

Dešava se da najsiromašnije migrante šverceri prevoze besplatno ili po mnogo nižoj ceni. A cenovnik postoji.

Kad god bi čuli da se lekar pojavio u kampu, Radživ je imao pune ruke posla Foto: Mirko Radaković

- Od Turske do Lezbosa put košta oko 1.000 evra, za brzi čamac i do 3.000. "Karta" za decu je skuplja, jer je roditelje lako uceniti. Neretko porodice pošalju najstarije dete, nadajući se da će ono lakše dobiti papire, pa “povući" ostatak familije. Polovina izbeglica na Lezbosu su deca bez roditeljske pratnje. Iako šverceri generalno paze na reputaciju zbog sledećih "mušterija", nekada se ne drže dogovora i izbace ljude pre obale. Prislone im pištolj na glavu ili bace dete u vodu, a roditelji skoče za njim. Zadnje što smo čuli je da su dva Avganistanca platila 7.000 za tzv. "all inclusive" do Lezbosa. To im daje osiguranje - ako ih uhvate i vrate, ne plaćaju sledeći pokušaj – kaže Beograđanin Mirko Radaković, producent filma.

Nekada šververi gurnu dete u more, jer znaju da će roditelji skočiti za njim, a oni neće morati da se približavaju obali Foto: Mirko Radaković

U nekim zemljama krijumčari potplaćuju državne službenike.

- Države podižu zidove i zatvaraju rute, ali šverceri uvek nađu druge, obično opasnije, na kojima više ljudi strada. Mislim da je ovde ista stvar kao i u SAD-u. Kada ljudi beže od smrti, moraš da otvoriš granice - poručuje Radživ.

DECA KOJA NIKADA NISU ŽIVELA

Mirko i Radživ upoznali su se, inače, sasvim slučajno u Beogradu, u vreme kada je autobutska stanica vrvela od izbeglica.

Radživ je nekoliko puta bio u Srbiji, ali ulgavnom u Krnjaču. Planira da sledeći put poseti neki festival ili podeli svoje znanje sa studnetima Medicinskog fakulteta Foto: Mirko Radaković

- Rekao mi je: "Sutra idem u Bejrut u Libanu, hoćeš li sa mnom?" Otišao sam kući po pasoš i već dve godine putujemo po svetu i snimamo film. Obišli smo sedam zemalja i 27 lokacija - kaže Mirko.

Kako bi na platnu preneli istinsko iskustvo migranata, dvojac je pošao njihovim stopama.

- Pešačili smo istim rutama, plivali u ledenom moru, po vetru i plimi. Noću smo jahali kroz Saharu, da bismo na svojoj koži osetili kroz šta su prošli. Radživ, koji inače radi u "Lekarima bez granica", bio je zasut pacijentima svaki put kada se pročulo da je u kamp stigao doktor – rekao je Mirko i dodao da im je u tome UNHCR veoma pomogao.

Radživ je plivao u istim vodama u kojima plivaju ljudi izbegli od gladi i rata Foto: Mirko Radaković

U svoj toj bedi i siromaštvu naročito su bolan prizor deca koja nikada nisu znala za bolje.

- Mnoga od te dece nikada nisu imala dom, ni pravi život. Otkada znaju za sebe, samo su hodali, plivali, lutali ka neodređenoj budućnosti. Daš im čokoladu, a pitaju te: "Šta je to?" Oni su tako mali, a njihove traume tako doboke. Jedni ne govore, drugi su otupeli od stresa. Potrebna im je psihijatrijska pomoć, no nju niko ne daje – ističe humani lekar.

DECA SE PRODAJU, A LJUDI DAVE  - ZBOG ŠAKE EVRA

Svu tu intimu i potrebu da se priži ruka bližnjem stavili su u ovaj film, na kome su radila samo njih dvojica.

Film kombinuje priče o švercerima, životu izbeglica i šta sve može da učini jedan doktor Foto: Mirko Radaković

- Film kombinuje priče o švercerima, životu izbeglica i šta sve može da učini jedan doktor. Mnogi delovi su mračni, poput onih o dečacima koji se prodaju za 6.5 evra za noć. Samo ih pokupe na određenom trgu… Oko 10.000 dece je izgubljeno. Saznali smo i da pojedini prodavci po mnogo nižim cenama nude prsluke za spasavanje, za koje se onda ispostavi da su neispravni. Zbog šake evra, ljudi se udave - opisuje Radživ.

Sav prihod od filma planiraju da daju u fond četiri organizacije koji je dr Radživ osnovao, a u čijem radu učestvuje i Mirko.

More od nekvalitetnih prsluka koji se prodaju za šaku evra, a ne vrede ništa Foto: Mirko Radaković

- Jedna pomaže deci izbegloj iz Sirije da steknu osnovno obrazovanje. Druga mališanima koji su u Bangladešu preživeli Rohinda genocid dostavlja sportsku opremu – i njima je, osim knjige, potrebna lopta. Treća se bori za pomoć bebama obolelim od Zika virusa u Brazilu. One su za svet postale "stara vest", a njihova borba tek uzima maha, jer te bebe postaju deca sa ozbiljnim smetnjama u razvoju - kaže Radživ.

Poslednja je u Južnog Africi, "svetskoj prestonici silovanja". I to najsurovijeg oblika, takvog da žene na kraju mole da budu ubijene. Oko 70 odsto žrtava zapravo zna svoje nasilnike - jednog trena piju kafu, idućeg je on siluje. Organizacija u kojoj rade pomaže ženama da prebrode svoju bol i traumu.

Plemeniti lekar osnovao je čak četiri humanitarne organizacije Foto: Mirko Radaković

DŽEJMS BOND MEDICINE

Dr Radživ kaže da mu je sopstveni život, lagodan i srećan, stvorio odgovornost da bude tu za druge, ali sebe ne smatra nesebičnim.

- Moj moto je: "Osoba, po osoba - promenićeš ceo svet". To nećeš učiniti danas ili sutra, već polako - pomozi, pomozi, pomozi, ne njih 20.000 odjednom, već jednom po jednom čoveku - kratko kaže on, dok sa mnogo manje skromnosti Mirko otkriva da njegovog prijatelja u Americi zovu “Džejms Bond medicine”. Već šestu godinu za redom proglašen je za najboljeg infektologa u Njujorku.

Moj moto je: "Osoba, po osoba - promenićeš ceo svet" Foto: Nikola Tomić

- Većini je neshvatljivo da pored obimnog posla obilazi svet, pomaže, ali i snima film na mestima koja drugi zaobilaze. Ja sam, sa druge strane, prepoznao u njemu i dr Hausa, zbog odnosa prema mlađim lekarima, fasciniranošću teškim sličajevima i trudu da obuči sledeću generaciju da bude bolja - kaže Mirko.

Kako kažu, da nije bilo dobrih ljudi i organizacija, njihov film, koji bi do kraja godine trebalo da ugleda svetlost dana, ne bi uspeo. Veliku zahvalnost duguju MUP-u Srbije, koji im je pružio pomoć i podršku prilikom obilaska granice, kao i Vojsci Srbije. Naši mirovnjaci, kojih ima mnogo u svetu, uvek su bili voljni da im pojasne situaciju na terenu, koja je malo poznata široj javnosti, a može da ih košta i glave.

VIDEO: Sve avanture Katarine Portić, koja je spakovala svoj ranac i krenula u avanturu od Tajlanda do Amerike

(Dunja Savanović / d.savanovic@telegraf.rs)

Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sumadinac

    17. mart 2019 | 14:18

    Pustite nas vise ovih sto putuju svetom i ne rade nista??? Ali stvarno... Ko od obicnog radnika moze da priusti sebi to

  • Dule

    19. mart 2019 | 14:29

    Bar je Srbija deo pozitivne priče!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA