12-minutni čarobni kratki film iz 1906. prikazuje život jedne metropole: Par dana kasnije dogodila se katastrofa koja je uništila živote ovih ljudi koji ne znaju šta im se sprema

Prizor iz filma „Putovanje niz Ulicu Market“ koji su „Braća Majls“ snimila u San Francisku marta ili aprila 1906. godine, nešto pre katastrofalnog zemljotresa i požara koji je uništio taj grad. Foto: YouTube/Mike Upchurch

„Putovanje niz Ulicu Market“ je dvanaestominutni film koji današnjim generacijama pruža neprocenjiv uvid u način života jedne svetske metropole, kakav je vladao početkom dvadesetog veka, u ondašnju arhitekturu, modu, saobraćajna kulturu ili bolje reći — nekulturu. Nema mnogo ovakvih filmova, zbog čega je vrlo dragocen.

Snimljen je u San Francisku, najverovatnije krajem marta ili početkom aprila 1906. godine, malo pre razornog zemljotresa koji je pogodio taj grad i izazvao strašno uništenje, koje nije bilo ni približno uništenju koje su izazvali požari koji su nastali kao direktna posledica samog potresa (jedan od značajnijih je izbio u kuhinji neke žene koja je spremala porodični doručak; konkretno pržila je jaja i slaninu).

Požari su bukteli nekoliko dana, a oba faktora dovela do smrti tri hiljade ljudi i nestanka oko osamdeset odsto grada. Drugim rečima, na ovom očaravajućem kratkometražnom filmu vide se građevine kojih nedelju dana kasnije više nije bilo, kao i ljudi koji nemaju nikakvu predstavu o nadolazećoj katastrofi (ljudi obično nikada nemaju nikakvu predstavu o nadolazećoj katastrofi).

Film su snimila „Braća Majls“, četiri pionira američke kinematografije koja su septembra prethodne godine snimili i bokserski meč između Oskara Nelsona i Džimija Brita u kalifornijskom gradu Kolmi, koja su snimala i Njujork, kao i železnički spust niz planinu Tamalpej.

VIDEO: „Putovanje niz Ulicu Market“, kratki film „Braće Majls“ snimljen u San Francisku krajem marta ili početkom aprila 1906. godine, malo pre katastrofalnog zemljotresa

Oni su se 17. aprila ukrcali u voz za Njujork zajedno sa ovim i snimkom planine, ali su se sutradan, čuvši za zemljotres, vratili natrag; veruje se da je jedini razlog zbog kojeg „Putovanje niz Ulicu Market“ danas uopšte i postoji leži u činjenici da je izvučen iz San Franciska pre katastrofe, budući da je zgrada u kojoj se nalazio njihov studio uništena.

Film počinje na uglu Ulice Market sa 8. ulicom i završava se na tramvajskoj okretnici na Embarkaderu, bulevaru koji se proteže duž obale zaliva, kod Zgrade Feri, terminusa za trajekte koji i danas postoji. Prolazi pored Zgrade Kol, koja je tada bila najviša u gradu, Hotela „Palas“, Lotine fontane i drugih znamenitosti.

Na filmu se može videti ukupno trideset žičanih tramvaja, četiri na konjsku zapregu i četiri obična. Na prvi pogled deluje kao da postoji mnoštvo automobila na ulicama, ali brižljivije posmatranje otkriva da skoro svi cirkulišu ispred kamere po nekoliko puta; jedan od njih čak deset puta.

Tako da je to producentska nameštaljka koja je za cilj imala da Ulicu Market predstavi kao prosperitetni moderni bulevar jednog užurbanog ekonomskog i kulturnog središta. A zapravo je tada automobil još uvek bio novotarija u San Francisku, što se može videti i iz potpunog nedostatka bilo kakve saobraćajne kontrole i totalnog haosa koji je vladao.

Ulica Market u San Francisku nakon katastrofalnog zemljotesa i požara 1906. godine. Foto: Wikimedia Commons/The H.C. White Company/nytstore.com/Mr. Gustafson

Datiranje ovog filma posebno je interesantno, i maltene ima sve odlike detektivske istrage. Prvobitno se mislilo da je nastao oktobra 1905. godine na osnovu senki koje je stvarao položaj Sunca.

Ali je filmski istoričar Dejvid Kin primetio da postoje barice vode na ulici, pa je nakon pregleda ondašnje štampe zaključio da datiranje mora biti pogrešno, jer u tim mesecima uopšte nije padala kiša. Zatim je primetio jedne automobilske tablice i u arhivu pronašao da su registrovane februara 1906, a pritom je ustanovio i da je položaj Sunca u martu isti kao u septembru, zbog čega je kao datum snimanja predložio kraj tog meseca ili početak aprila, kada je bilo dosta kišnih dana.

Takođe, pronašao je oglas u listu „Njujork Kliper“ od 28. aprila 1906. godine u kojem se navodi da je film snimljen „samo nedelju dana pre potpunog uništenja svake zgrade prikazane na slici“, što je bilo klasično marketinško preterivanje jer je dosta zgrada bilo samo oštećeno i naknadno obnovljeno. Ali ako je tačno da je snimljen nedelju dana ranije, onda je snimljen 11. aprila.

Takođe, Kin je otkrio i članak u jednom sanfranciskanskom dnevniku od 29. marta u kojem se govori o nameri „Braće Majls“ da snime film na žičanom tramvaju. Na sve to, kalifornijski inženjer Ričard Grin je brižljivo ispitujući odsjaje i senke na Zgradi Feri ustanovio da je film morao nastati između 24—30. marta, te da je kamera stigla na tu lokaciju tačno u 15.17 časova. To se uklapa u opšte rezultate Kinove istrage.

(P. L.)