"Čiko, čiko, je l' sav ovaj lebac tvoj?" Prošlo je 45 godina od ove kultne scene, a malo ko zna ko je danas ovaj dečak (FOTO)
Pisac, scenarista i glumac, Žarko Jokanović podelio je 7. januara, na Božić, na svom Fejsbuk profilu jednu priču koja ga je, kao dete vinula u glumačke visine.
Danas malo ko zna da je upravo on igrao dečaka koji izgovara čuvenu repliku u filmu "Užička republika" - "Čiko, je l’ sav ovaj lebac tvoj?"
Jokanović je opisao kasting za ovaj film na koji je otišao sa majkom, kao i kako je od jedne scene u kojoj je trebalo da bude samo statista, dogurao do čak 12 scena.
Mi vam njegovu objavu prenosimo u celosti:
- Na današnji dan, pre 45 godina, bio je moj prvi dan snimanja "Užičke republike". Tada sam imao šest i po godina. Ustao sam još po mraku, pre svitanja, mama me je spremila da me odvede na snimanje, a baka je prosula čašu vode niz stepenice - da bude uspešno i da sve teče kao voda. Uz napomenu da se na Božić valja početi nešto novo. I da će to trajati cele godine. A, evo, traje već 45 godina. Mama me je odvela u staru užičku Sokolanu, tamo su me obukli u kostim i odvezli na set.
Toga dana trebalo je da budem samo statista u masi. Čekalo se da se snimi neka eksplozija i da me jedan vojnik iznese iz zgrade u kojoj je bila bolnica, a meni je bila zavijena noga, igrao sam malog ranjenika. Bilo je jako hladno i morao sam da budem na jednom mestu da ne bih uprljao zavoj. Međutim snimanje je kasnilo i meni je jako smetala ta neorganizacija, pa sam se pobunio i pitao ko je tu glavni. I ljudi koji su bili oko mene pokazali su mi na Žiku Mitrovića, reditelja filma.
Bio je u društvu Ane Marije Car, scenaristkinje filma i još nekih ljudi. Ja sam odskakutao na jednoj nozi do njega, povukao ga za ruku i rekao mu: "Kakav je to način da se kasni sa snimanjem, zato što neka glumica kasni? Ja nisam ovde došao da čekam neku tamo glumicu iz Beograda, nego da radim i zaradim svoj novac". A ta glumica bila je Ružica Sokić i kasnila je jer se vozač filmske ekipe od Beograda do Užica probijao po snegom zavejanom putu. Žika je bio više nego iznenađen i zatečen takvom reakcijom jednog klinca.
Onda su on i Ana Marija Car počeli da pričaju sa mnom, da me unakrsno propituju sve i svašta i ja sam se tu jako lepo ispričao sa njima. Oni su se oduševili da je tako malo dete tako slobodno i Ana Marija Car je, sutradan pozvala moju mamu na razgovor. Rekla je da je napisala jednu scenu za mene i pitala je da li dopušta da to snimimo. Mama me je pitala da li želim, ja sam rekao: "Što da ne". I snimili smo jednu scenu. Ana Mariji i Žiki se to jako dopalo, pa je ona napisala još jednu scenu. Snimili smo i nju. Opet im se jako dopalo. I tako je ona narednih meseci dopisivala jednu po jednu scenu, pa sam završio snimanje filma sa dvanaest snimljenih scena sa mojim divnim Petrom Prličkim, Ružicom Sokić i Mijom Aleksićem.
I sa glumačkim ugovorom, sa zaista pozamašnim honorarom za film i za seriju koja je posle nastala iz filma. Premijera filma bila je na Pulskom festivalu, avgusta 1974. godine. Film je dobio Zlatnu arenu, a Petre Prličko i ja smo pozdravljeni stajaćim ovacijama u prepunoj Pulskoj areni, kao najstariji i najmlađi glumac festivala, kako su nas najavili posle projekcije filma. Ponekad se našalim pa kažem da sam ja jedan od retkih kome je i Tito aplaudirao. Noć se završila na prijemu kod Tita i Jovanke, ali bilo je to suviše naporno za mene, pa sam zaspao. Posle Pulskog festivala, pošao sam u prvi razred osnovne škole. Osam godina tokom osnovne i srednje škole igrao sam u nekoliko predstava užičkog pozorišta. U poslednjem trenutku odustao sam od ideje da studiram glumu, ali sam se oženio najdivnijom glumicom na svetu - pa sam tu svoju želju kompenzovao na najlepši način. Sada imam mnoge prijatelje glumce i mnogo ih volim.
Danas slavim 45-tu godišnjicu moje filmske karijere i sudeći po tome, spadam u red glumaca sa najdugovečnijom filmskom karijerom u Srbiji :) Ovaj dan je za mene poseban, jer me podseća na moju mamu i baku, na moje izuzetne prijatelje Anu Mariju Car i Žiku Mitrovića, na mog sjajnog Petra Prličkog, moju divnu prijateljicu Ružicu Sokić, na Miju Aleksića i brojne divne ljude sa kojima sam učestvovao u stvaranju jednog filma za sva vremena. Zato sam imao potrebu da ovo sećanje zabeležim i podelim sa vama - napisao je Jokanović.
BIOGRAFIJA
Žarko Jokanović rođen je 7. maja 1967. godine u Užicu, napisao je nekoliko pozorišnih scenarija "Kokoške", "Igra istine", "Čija je moja koža", pored toga bio je kolumnista u novinama "Blic","Politika" i drugim.
Oženjen je glumicom Milicom Milšom.
VIDEO: U ovom filmu glumio je i Marko Nikolić
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dušaduša
Hvala Žarko na ovom tekstu, prepoznatljiv si ali kada si nam objasnio, lepo se posetiti detinjstva a mi filma koji je ostavio jak utisak na gledaoce, sve najbolje u budućnosti.
Podelite komentar
Ljubica
imao si i od koga da naucis dobrotu .
Podelite komentar
Mslm da je
Simpatičan lik.
Podelite komentar