Slika iz koje su Englezi izvukli pouku da se treba čuvati i apsinta i Francuza

„Apsint“, Edgar Dega, 1875—1876. Foto: Wikimedia Commons/Google Art Project/Musée d'Orsay

„Apsint“ je poznata slika koju je Edgar Dega izradio 1875—1876. i nazvao je „U kafeu“, kako je i danas često zovu. Umetnik je naslov promenio sedamnaest godina kasnije prilikom izložbe u Londonu, a danas je deo stalne postavke pariskog Muzeja „Orse“.

Preporučujemo

Na njoj, muškarac i žena sede jedno do drugog, sa čašom apsinta na stolu. Deluju letargično i usamljeno, kao da su sami a ne u društvu. On, sa šeširom na glavi i lulom u ustima, gleda negde desno: gde, i u šta, ne znamo, jer platno tu prestaje. Ona, u haljini i sa šeširom na glavi, gleda prazno ispred sebe, deluje potpuno poraženo, utučeno i izgubljeno, zaneta nekim sopstvenim mislima; moglo bi se pretpostaviti da razmišlja o svojoj bedi i užasu postojanja, besmišlju svega, životu lišenom perspektive; tužna je.

Modeli korišćeni za ovu sliku su bili Elen Andre, glumica koja je takođe (između ostalih) pozirala i Renoaru za njegovu sliku „Ručak na čamcu“, kao i Maneu za „Šljivovicu“, te Marselen Debuten, slikar i grafičar. Kafe u kome sede je pariski „La Nuvel Aten“ (Nova Atina), koji više ne postoji ali koji se nalazio na Pigalu (zgrada je izgorela u požaru 2004. godine).

Moglo bi se pretpostaviti, da je ova slika oduvek uvažavana, kao i njen tvorac, ali to razume se nije slučaj. Impresionisti i njihova dela bila su napadana od strane savremenika, koji ne bi verovali da čuju kakve vrtoglave cene u naše doba dosežu. Francuski kritičari su je odmah nazvali ružnom i odvratnom; bila je uskladištena sve do 1892. kada je ponovo prikazana, i ponovo ismejana. Naredne godine kada je prikazana u Londonu, izazvala je još već kontroverzu: smatrana je šokantno degradirajućom i nesmotreno izvedenom, kao i udarcem na moralnost.

Šta više, pošto je viktorijanska Engleska ne samo bila opterećena potragom za moralnim lekcijama u umetnosti, nego i duboko skeptična prema svemu francuskom, bilo ih je koji su govorili da „Apsint“ pruža lekciju, ne samo o štetnosti tog čarobnog napitka nego i Francuza kao naroda. Irski pisac Džordž Mur za ženu je kazao: „Kakva kurva!“ ali se kasnije pokajao. Bila je to čudna reakcija za nekoga, kome je Eduar Mane izdario 1879. godine imperisionistički portret, najbolji koji je za svog života dobio.

(P. L.)