U ovom srpskom trouglu nestaju padeži: Ponovo kruži upozorenje da ko dolazi iz ovog dela zemlje, njega skoro niko ne razume?!

Negde između Niša, Leskovca, Pirota i Vranja formira se misteriozni srpski trougao u kojem "nestaju padeži".

Ova pošalica godinama kruži društvenim mrežama, a na Fejsbuku čak postoji i posebna grupa zaljubljenika u poznati srpski fenomen.

Preporučujemo

A da li je baš tako? Činjenica je da su Niš, Leskovac, Vranje i Pirot baš poznati po govoru sa "dva padeža i dva akcenta", ali čini se da je uticaj ovog trougla mnogo širi. Uostalom, govori na jugoistoku Srbije katkad se čine bliskim makedonskom i bugarskom, a ovi jezici takođe ne poznaju 7 padeža.

I dok svi vole da se šale na račun govora južnjaka, jedna Jagodinka prasnula je u našoj redakciji kada je pogledala ovu sliku: "Ne razumem, evo, ja sam iz Jagodine i kod nas se ne govore svi padeži. Šta znači to samo Pirot, Vranje, Leskovac?!", pitala se ona.

Srbi s juga ne bune se mnogo kada se na račun njihovog govora prave pošalice, iako se Beograđani nekad pomalo podsmevaju njihovom izgovoru.

Foto: Google maps

A, pitanje za sve one koji traže misteriozne jezičke trouglove i misle da su zbog svoja četiri akcenta i sedam padeža mnogo finiji, neka se zapitaju da li zaista umeju da akcentuju svaku rečenicu i upotrebe svih sedam padeža.

Znate, to je ona stara muka sa kratkosilaznim, dugosilaznim, kratkouzlaznim, dugouzlaznim, pa sa neakcentovanom dužinom... Da li ste imali peticu iz te lekcije? Ali i ona dilema "sa mnom" ili "mnome" otkriva našu tajnu vezu sa spomenutim trouglom.

Nekada smo svi pričali kao južnjaci, pa smo se u 14. i 15. veku preobratili!

Ovako je, otprilike, izgledala ta promena, zvana metatonija, kada su osim silaznih nastali i uzlazni akcenti.

livȁda → lìvada

donosȉli → donòsili

kupȕjē → kùpujē

Ni Beograđani, Novosađani i Užičani dakle, ma kako mislili da su se profinili, ne mogu da se iskobeljaju iz ovog bermudskog trougla.

Foto: Facebook/Biblioteka grada Beograda

A evo zašto je dijalekat sa juga Srbije toliko specifičan.

- Ono što vas zanima su govori tzv. Prizrensko-timočke dijalekatske zone. Njihove osobine i rasprostranjenost prikazane su u posebnom poglavlju Dijalektologije srpskog jezika od Pavla Ivića. U izdanju iz 1985., to je na stranicama 110-131 - kazao je Aleksandar Loma, redovni profesor odeljenja za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac projekta Etimološki rečnik srpskog jezika.

Ova knjiga, inače, može se pronaći i na internetu.

- Ova zona obuhvata teritoriju na jugoistoku od jugoistočne granice kosovsko-resavskog dijalekta, pa do granice Makedonije i Bugarske... Osim toga i u severnijim krajevima, pre svega u dolini Velike Morave, Šumadiji i okolini Beograda, ima znatan broj mesta naseljenih  u XVIII-XIX veku prizrensko-timočkim stanovništvom koje još nije (ili nije u potpunosti) napustilo svoj dijalekat - navodi se na 110. strani Ivićeve knjige.

Kako piše ovaj autor, ovaj govor zauzima posebno mesto u štokavskom narečju.

U njemu postoji samo jedan akcenat, a mesto akcenta je slobodno. Postoje samo dva padeža.

- Nasuprot šest padeža (sem vokativa) u najvećem delu naših govora, ovde stoje obično samo dva oblika, nominativ i "opšti padež" (casus generalis), koji vrši službu svih zavisnih padeža - navodi autor na 112. strani i dodaje da postoji forma s predlogom i bez njega.

(M. Beljan)