Kada su bogati postali bogatiji, a sirotinja siromašnija u Jugoslaviji? Sve lekcije o našoj prošlosti i nasleđu

Treba otvoriti prošlost, da bi se otvorila budućnost, jedna je od poruka sa nedavne konferencije "Muzealizacija Jugoslavije – zamrzavanje ili aktivno pregovaranje zajedničkog nasleđa", održane u organizaciji Muzeja Jugoslavije i Platforme za savremenu umetnost Kiosk.

Jugoslavija je imala mnogo dobrih rešenja, ali i brojna protivrečja. Nerešenost nekih protivrečja bilo je među glavim uzrocima raspada i prve i druge Jugoslavije, poručio je slovenački sociolog i komparatista dr Rastko Močnik tokom završnog predavanja konferencije.

Preporučujemo

On je istakao da su neki kontrasti bili utkani već u samo stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Jugoslovneska prošlost - za kakvu budućnost? Foto: Telegraf

- Već Majska i Krfska deklaracija sadrži protivrečje koje će se vući sve do okupacije i raspada zemlje. To je troimeni narod, jedan isti po krvi, jeziku, osećaju, celini teritorije i zajedničkim životni interesima. Kada danas čujemo da je narod isti po krvi, nas prođe jeza. Pritom, ovde su se kao troimeni narod navodili Slovenci, Hrvati i Srbi, ali bez drugih naroda. Da li je "jezik" isti, debata je koja i sada traje i nije predmet ujedinjenja, već sukoba. "Osećaj" je subjektivna odrednica, ima ih i pozitivnih i negativnih. "Celina teritorije" je takođe vrlo problematična, jer kada se prva Jugoslavija krojila, nijedna granice nije bila istorijska. "Interesi" su u svakom društvu neretko konfliktini, a naročito u modernim kompleksnim društvima - objašnjava on.

Još se tada vršila sentimentalizacija politike (narod jedne krvi, duše i srca), što je, kada se priroda te sentimentalizacije promenila krajem 1980-ih, dovelo do katastrofe. I ideja o etnografskoj teritoriji je imala svojih prepreka, jer je narod bio izmešan svuda na tim teritorijama.

Protivrečja već u korenu Foto: Arhiva

Sva ta određenja su bila problematična.

JEDNAKOST NARODA, ALI UZ KLASNU NEJEDNAKOST

Ideju jednonacionalne države dodatno je otežavala činjenica da su sva tri društva bila klasna i nejedinstvena unutar sebe.

- Tri nejednako razvijene nacionalne buržoazije su tobož stvarale troimeni narod. Crv propasti je ugrađen već u temelju - istakao je Močnik.

I senke bivših imperija, otomanske i habzburške, bile su duge.

Podeljene jugoslovenske teritorije Foto: Telegraf

- Sa jedne strane bile su Srbija i Crna Gora, sa druge Slovenija i Dalmacija pod Austrijom, i Kroacija i Slavonija pod Ugarskom. Bosna je bila treći slučaj, ali tada pod dominacijom austrougarske carevine. Javila su se još dva dualizma, jer Srbija i Crna Gora su već bile samostalne i politički razvijene države, dok su habzburški delovi  bili privredno i finansijski razvijeniji, a njihova buržoazija je jaka. Politički centar nije odgovarao centru realne ekonomske moći - objašnjava prof. Močnik.

Model unitarne buržoaske nacionalne države bio je i neadekvatan, i zastareo.

- Još je na čelu države bila dinastija vezana za jednu od tri nacije! U tako neadekvatnom modelu svi se sukobi na kraju svode na unitarizam-separatizam. To nije bila jedina opcija, ali unutar neodgovarajućeg sistema, društveni procesi idu ka tome. I savremenici su toga bili svesni, poput Sime Markovića, jednog od osnivača Komunističke partije Jugoslavije, koji je isticao da ideološka politika nije dovoljna, da treba ići dalje od ideologija - kaže Močnik i dodaje da je zabrana rada komunističke partije zapravo isključila jedini faktor koji je eventualno mogao da otvori debatu na drugom nivou.

Počelo se i sa sentimentalizacijom politike Foto: Telegraf

REŠENJE PROTIVREČJA - NE KRV, NEGO ZAJEDNIČKA BORBA

Odgovor na ovo protivrečje dali su narodi Jugoslavije u narodnooslobodilačkom ratu. Na jednom od zasedanja AVNOJ-a rečeno je da se narodi Jugoslavije ujedinjuju iz svoje sloge i jedinstva u borbi protiv okupatora.

- To je aktivno, praktično jedinstvo, koje su tada mogli da pravno formulišu. Druga Jugoslavija se osniva kao emancipacijska, ne identitetska zajednica – ne krv, nego zajednička borba. Danas, kada su identiteti toliko popularni, bolje je da to imamo na umu. Identiteti su konzervativni, oni konzerviraju ne samo stanje u pojedinim identitetskim zajednicima, nego i sukob među njima - upozorava profesor.

Drugu Jugoslaviju ujedinila je borba Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Jugoslavija se oslobodila mnogih kapitalističkih modela. Naročito je pohvalno radničko samoupravljanje i društveno upravljanje u zdravstvu, školstvu i socijalnom sistemu. Ipak su neki procesi ostali dvostruki, i socijalistički i kapitalistički, jer su ovi drugi  bili duboko ukorenjeni u društvu.

- Jugoslovenski sistem bio je najefikasniji od polovine 50-ih do polovine 60-ih godina, kada se državno planiranje mešalo sa samoupravljanjem radničkim kolektivom. Rast domaće proizvodnje tada je bio veći nego u Japanu, koji je tada bio pod američkom upravom i naglo se razvijao - ističe on.

U jednom trenutku težina vlasti se ipak pomerila ka visokom menadžmentu u firmama i birokratiji u državnom sistemu, iako oni nisu bili u pravom smislu vladajuća klasa.

KADA SU BOGATI POSTALI BOGATIJI, A SIROTINJA SIROMAŠNIJA

- Taj dobar sistem je 1965. izgubio svoju dinamiku i javilo se pitanje kako ga poboljšati. Rešenje je bio tržišni socijalizam. To pokazuje moć menadžersko-tehnokratske elite, koje su ubedile državnopartijsku nomenkalturu da je društvo u krizi (a nije bilo) i da je potrebna bitna promena. Tržišni samoupravni socijalizam je za manje od 10 godina prouzrokovao katastrofu, jer kada uvedete tržište u visoko razvijeno industrijsko društvo, vi ste uveli kapitalističke procese. To znači da će se sever razviti prema jugu, da će bogati postati bogatiji, sirotinja siromašnija. To se u kasnim 60-im pokazalo u Jugoslaviji kada je došlo do velikih konflikata - objašnjava prof. Močnik.

Bilo je dobrih rešenja Foto: Wikimedia/Flickr/anjči

Drugu krizu uveo je Ustav iz 1974, otkada, kako kaže, počinje kontinuirana dekadencija koja će trajati sve do oružanih sukoba.

- Pozitivno rešenje u Ustavu iz 1974. i pre njega bilo je da su svi jugoslovenski sistemi izuzimali školstvo, zdravstvo i socijalu iz tržišne privrede. Posle 1974. one su uvedene u društveno upravljanje. Njih vode samoupravne interesne zajednice, koje čine predstavnici korisnika i predstavnici izvođača, npr. osnovne škole i opštine. Vrlo se često zaboravlja da je u Jugoslaviji za ovo nađeno rešenje, a ni danas njega nema u EU. EU forsira privatizaciju školstva, zdravstva i socijale preko privatnog osiguranja - kaže on.

SVI ARGUMENTI PROTIV RASPADA JUGOSLAVIJE MOGLI SU DA SE PROČITAJU NA JEDNOM MESTU

Tržišni socijalizam bio je jedan od razloga protesta 1968. godine.

- Iako je trajao kratko, iz ovog protesta proizašao je neverovatan intelektualni procvat. Od legendarnih biblioteka "Nolit", "Školska knjiga", "Logos", preko časopisa koji su u to vreme držali kulturu. Među najboljima su bili “Praksis” i “Marksizam u svetu” i svi argumenti protiv razbijanja Jugoslavije bili su izloženi u ova dva časopisa na teorijskom nivou. Nema izgovora koji nije obrađen, trebalo je da ljudi samo čitaju. A oni koji su finansirali te časopise, dakle nomenklatura, to nisu čitali - kaže on.

To je bila u pravom smislu jugoslovenska kultura, ne niz nacionalnih. Studentski kulturni centri su svuda bili veoma značajni, kao i rok kultura.

NEDOSTATAK DEBATE

Tokom 1980-ih godina dogodio se "strašan pritisak MMF-a da Jugoslavija napusti socijalizam zbog reprogramiranja dugova".

- Treba napomenuti da je Jugoslavija uredno isplaćivala svoj dug. No MMF je uslovljavao svoju podršku menjanjem sistema. Još gore je bilo to što rukovodstvo u državi nije tu dilemu otvoreno stavilo na sto. Nikada se javno nije u 80-im govorilo o menjanju sistema, već o uvođenju tržišta i demokratije, ali ne i kapitalizma. Sva protivrečja koja nisu bila rešena u prošlosti su se sada kondenzovala u jedan čvor i na scenu je ušla ideološka demokratija - kaže on.

I pozitivna, i negativna rešenja te prošlosti mogu nam koristiti za budućnost.

- Sve te istorijske inovacije – samoupravljanje, društveno upravljanje, nesvrstanost – bile su solidno polazište za rešavanje problema koje sadašnji sistem ne samo da nije u stanju da reši, nego ih i dramatično zaoštrava. Jugoslovenska postkapitalistička prošlost je više inspiracija u smislu metafore za budućnost, nego nešto što treba direktno kopirati - kaže on.

Pogledajte naš video:

(D.D.S./d.savanovic@telegraf.rs)