"Ja sam zlato Srbije, ali me nikada nećete čekati na balkonu": Nikola je pre 3 godine ovako uzdrmao Srbiju, a sada sprema nešto veliko

"Ja sam zlato Srbije, ali mene nikada nećete čekati na balkonu" - reči su kojima je Nikola Radosavljević (27) pre tri godine uzdrmao Srbiju. One su se odnosile na njega, i na još 80 mladih srpskih talenata koji su u našu zemlju doneli zlatnu medalju sa Prškog kvadrijenala, jedne od najznačajnih svetskih umetničkih manifestacija. Gotovo da niko u Srbiji nije znao da su tamo otišli, a vratili su se ispraćeni aplauzom i poštovanjem cele Evrope.

Nikolin talenat i uspesi tu nisu stali. Već danas on bi trebalo da postane doktor umetnosti sa samo 27 godina. Njegov projekat “Hazarski rečnik- knjiga umetnika” biće premijerno predstavljen u četvrtak, 27.9.2018. u 19 časova u Narodnoj biblioteci Srbije.

Preporučujemo

Nova predstava: Prva proba "Petrijinog venca" u Ateljeu 212

Pitali smo Nikolu, koga profesori nazivaju "čudom od deteta", da li se i koliko njegov život promenio od trenutka kada je cela zemlja saznala njegovo ime.

• Da li se i na koji način Vaš život promenio od poslednjeg Praškog kvadrijenala?

Moj život se nakon kvadrijenala dosta zakomplikovao svim onim problemima koji nas sve snađu kada završimo fakultet. Traženje posla, stana, pokušaj da se egzistira, pokušaj da se ostane zdravog razuma pod pritiskom koji biva nametnut. Biti dobar umetnik, dobar sin, dobar čovek. Kvadrijenale je lepa uspomena, ali u mom životu nije ništa promenila.

Kvadrijenale je lepa uspomena, ali u mom životu nije ništa promenila Foto: Privatna arhiva

Činjenica da je kustoski tim nacionalne i studentske sekcije te godine uzeo “Zlatnu medalju za izazivanje dijaloga” bio je nacionalni ponos, i ponos svih nas. Kvadrijenale me je naučilo saradnji i timskom radu, osećaju za bliske ljude i poštovanju onoga što život pruža. Ta iskustva jesu u meni promenila dosta i ona će zauvek u meni ostati kao jedino zlato koje sam iz Praga doneo u Srbiju.

• Članak "Ja sam zlato Srbije, ali mene nikad nećete čekati na balkonu" pokrenuo je lavinu komentara, ali da li i neku akciju? Da li se odnos prema umetnosti i promovisanju naših umetnika u zemlji i inostranstvu promenio od tada?

Da, članak je pokrenuo potpuno neočekivanu reakciju javnosti. Verujem da je naša zemlja jedno od onih podneblja koja su žedna svetlih informacija iz oblasti kulture i potreban nam je materijalni dokaz za nju, što je zlato u Pragu uistinu i bilo. Umetnost je u tom članku bila svedena na nivo sportske razonode, što umetnost nikako nije, ali je sport lako razumljiv širokim narodnim masama. Lepa diverzija.

Moje reči su, pre svega, pokrenule mediie. Imam osećaj da se nikada više nisu interesovali za kulturu, ali pravu kulturu, onu koja inače svakodnevno izostaje iz štampanih i internet izdanja. Mislim da je cela žurnalistička branša imala priliku da na tom primeru nauči da svoju moć preusmeri sa lake zarade novca promocijom nekulture, u ozbiljan posao rada na podizanju kulturne svesti i obrazovanju ove nacije.

U međuvremenu, pozicije umetnika koji vredno rade i ozbiljno se bave svojim praksama ostale su nepromenjene. Novca za kulturu nikada nije bilo manje, a skandali su se dešavali iz dana u dan. Oni koji su pozicionirani na svetskoj sceni i dalje su odbijani od strane stručne javnosti u Srbiji, a mi koji smo ostali ovde svakodnevno smo suočeni sa nemarnim i nekompetentnim galerijskim osobljem. Postoje izuzetci, naravno. Umetnost i promocija umetnosti ostali su nepromenjeni, kakvi su bili i pre kvadrijenala, i kakvi ne bi smeli da budu ni sutra ujutru, a kamoli za još četiri godine.

• Izložbom u četvrtak Vi ćete postati najmlađi doktor umetnosti u Srbiji ikada. Kakav je osećaj?

Istina je da sam jedan od najmlađih kandidata programa doktorskih umetničkih studija Fakulteta primenjenih umetnosti, Univerziteta umetnosti. Meni lično, prijalo je da svoja umetnička istraživanja sprovedem kroz budni nadzor fenomenalne mentorke red. prof Gordane Petrović, na katedri za grafiku.

Paralelno sa tim, deo sam generacije koja je odrastala u najvećem kulturnom mraku sa kojim se ova država ikada susrela, i podizan sam na ostacima kulture koja je novim ideološkim praksama bila transformisana iz dana u dan. Ono što je izostalo u mom opštem i umetničkom obrazovanju nadoknađeno je kroz konstantni rad i mnoga druga usavršavanja, od čega je rad na doktoratu kruna celog procesa.

"Darovanje", crtež u boji na papiru Foto: Privatna arhiva

Ako govorimo o osećaju kao intimnom doživljaju- hvata me trema od otvaranja izložbe. Ako govorimo o tome kako se osećam po pitanju svojih studija- drago mi je što sam jedan u nizu umetnika koji su dokazali mladima da nema potrebe da ostare da bi se bavili ovim poslom. Stvaralaštvo funkcioniše sada i ovde, i kada govorimo o savremenoj umetnosti, to je umetnost ovog lokaliteta i ovog momenta. Potrebno je shvatiti da ono što nam se desilo 1990-ih na savremenoj likovnoj sceni u Srbiji ne sme da bude razlog da danas radimo i mislimo o umetnosti kao “veštini” kojom ulepšavamo prostor.

• Možete li mi reći nešto više o izložbi Vašeg doktorskog umetničkog projekta “Hazarski rečnik- knjiga umetnika”?

Projekat je zamišljen kao istraživanje različitih tipova "knjige umetnika", koji okupljeni u jednom prostoru formiraju ambijentalnu celinu u kojoj publika postaje glavni karakter narativa. "Knjiga umetnika" je grafički žanr koji je nastao kao potreba da se putem slike brzo prenesu informacije sa jednog mesta na drugo.

izložba će biti otvorena večeras Foto: Privatna arhiva

Upravo ove vrste "knjiga umetnika" su najkompleksniji tehnički eksperimenti - u obliku klasične knjige istražuju se vrednosti i načini komunikacije sa publikom koje klasična knjiga negira. Za to vreme, "knjiga umetnika" uspostavlja svaki dostupan dijalog sa publikom, a oni na kojima ja insistiram su: posmatranje, dodir i odnos sa prostorom.

Projekat"Hazarskog rečnika" nije namenjen ilustrovanju ili opisu onoga što roman izlaže. Pavićev rad je meni bio inspirativan u onome što se čita između redova knjige.

Hazarski rečnik je pre svega simbol jednog višeznačnog skupa likovnih simbola koji pokušavam da iskomuniciram sa posmatračem kroz vizuelne, dodirne i prostorne elemente izložbe. Motiv pejzaža, koji dominira na radovima, predstavlja utopijsku sliku društva kojoj težimo i ponuđen je publici kao prostor za beg od društva u kome su trenutno.

Ponoć, pejzaži Foto: Privatna arhiva

Prema Pavićevom romanu, Hazari su se sami izbrisali iz istorije sveta, pripajajući se jednoj od tri svetske religije, bez pouzdanih zapisa kojoj tačno. Na određen način, lako povlačim paralelu između izgubljenih Hazara i ovoga što se sa nama događa danas. Sve manje smo okrenuti svojoj kulturi. Sve manje cenimo sopstveno nasleđe. Sve manje se bavimo svojom tradicijom na zreo način. Bojim se da je ovo društvo odnegovalo određene kulturne i ideološke simbole nacije koji joj nikako nisu potrebni, i da se u moru anti-kulturnog materijala gubi ono što nas čini državom i narodom. Previše težimo svemu što dolazi van granica ove zemlje, a da se ni ne osvrćemo na ona blaga koja imamo na svom lokalitetu.

• "Hazarski rečnik" nije tekst koji se lako poima, zvog čega su pisana uputstva kako čitati tu knjigu. Imate li Vi uputstvo za čitaoce kako da razviju svoj doživljaj i razumevanje Vaših dela? Kako da se kreću kroz izložbu?

Izložba se sastoji od 15 različitih umetničkih knjiga, što je grupacija sastavljena od tri umetničke edicije od po tri primerka, jedne triptih knjige, i tri izolovana listajuća objekta čije su glavne vizuelne poruke prenesene na zidove Izložbenog hola NBS u vidu crteža velikih dimenzija. Zahvaljujući prostoru u kome su knjige izložene, sve je organizovano tako da posmatrač u svakom momentu čita knjige samo posmatranjem.

Prepustiti se izložbi je najbolja preporuka Foto: Privatna arhiva

Kao autor izložbe ne bih sugerisao posmatraču kako da posmatra radove, sem da se zaista prepusti. Sve likovne celine organizovane su tako da publiku odvedu na putovanje do izolovanih mesta. Prateći nazive i redoslede brojeva kojim su knjige označene verujem da če biti lako ispratiti zamisao koju je kreirao prostor biblioteke uz moje male intervencije.

• Šta tačno znači da će narativ moći da se čita i dodirom, a ne samo posmatranjem?

Kao što sam već pomenuo, "knjiga umetnika" je žanr koji odbija da se služi tipičnim knjiškim jezikom. Ovo su knjige zasnovane pre svega na čulnom iskustvu vida i dodira, a negde je integrisan i zvuk. Dodir je element koji rado uključujem u svoje radove. Nisu mi bliske glalerijske prakse po kojima se umetničke knjige čuvaju pod staklom. Smatram da je doživljaj umetničkog dela potpun tek kada delo svojim postojanjem aktivira više od jednog čula kod posmatrača. Verujem da se tako i sama ideja dela dublje utiskuje u posmatrača, a spoznaja da se delo sme dodirnuti je već doživljaj sam po sebi.

Svi koji su zainteresovani da pogledaju ovu izložbu i dožive nesvakidašnje iskustvo, to mogu učiniti večeras od 19 časova u Narodnoj biblioteci Srbije, u Skerlićevoj ulici.

VIDEO: Ovako je Beograd pevao sa vaterpolistima na balkonu 

(Dunja Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)